Фразеолошке јединице са зоонимском и соматском компонентом: контрастивни приступ
Sažetak
У раду се полази од две основне премисе: прва је да фразеологија представља незаобилазан извор за реконструкцију језичке слике света јер открива механизме појмовног система, веровања и симболе уткане у културну свест, док је друга заснована на чињеници да животиње, као неодвојиви део људског искуства, представљају богат извор за метафоричко осликавање људских особина. У складу са тим, предмет истраживања представља посебан слој фразеолошких јединица у руском и српском језику – поредбени фразеологизми са зоонимском компонентом и фраземе са соматизмима.
Главни истраживачки проблем овог рада тиче се односа између две сродне, али формално различите конструкције. Циљ истраживања јесте да утврди у којој мери и под којим условима долази до функционалног преклапања поредбених фразеологизама са зоонимима као што су храбар као лав; храбрый как лев и фразема са соматизмима, попут лавље срце; львиное сердце, те да ли између њих постоји семантичка дистинкција која одражава суптилније нијансе језичке слике датих појмова.
Кроз контрастивни приступ, рад даје увид у сличности и разлике у перцепцији животиња и телесних метафора у две словенске језичке и културне традиције. Фразеолошке јединице ћемо, осим са семантичког, проучавати и са типолошког, као и са аспекта њихових структурних компоненти.
Reference
Богус, З. А. (2010). Культурно-национальная интерпретация фразеологического соматического пространства в разносистемных языках (на материале русского, адыгейского и английского языков). Вестник Адыгейского государственного университета. Серия: Филология и искусствоведение, 4, 83–88.
Воробьева, Л. Б. (2014). Национально-культурная специфика репрезентации соматизмов в русских и литовских фразеологизмах. Вестник Псковского государственного университета. Серия: Социально–гуманитарные науки, 5, 214–217.
Гудков, Д. Б. и Ковшова, М. Л. (2007). Телесный код русской культуры: материалы к словарю. Москва: Гнозис.
Драгићевић, Р. (2010). Вербалне асоцијације кроз српски језик и културу. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Занковец, А. А. (2008). Лексическая полисемия и фразеологическая активность слова: закономерности взаимовлияния (на материале ЛСГ «соматизмы» русского и белорусского языков). В: О. Б. Переход и О. А. Фелькина (ред.), Славянские языки: системно-описательный и социокультурный аспект исследования (с. 123–125). Брест: БрГУ.
Иванченко, Т. А. (2023). Национальная специфика устойчивых сравнений немецкого языка с компонентом-зоонимом. Филологический аспект, 6(98), 56–65.
Јовић, Е. (2020). Симболички карактер соматских фразеологизама (на плану руског и српског језика). Philologia Mediana, 12, 619–635.
Кондратьева, О. Н. (2014). Метафора как лингвокультурный феномен. Кемерово: Кемеровский государственный университет.
Лепоевич, Е. (2021). Вторичная семантическая реализация зоонимов в руском и сербском языках. Вестник ПНИПУ. Сер. Проблемы языкознания и педагогики, 2, 43–53.
Лепојевић, Ј. (2021). Зооними у функцији инвективе: да ли је човек човеку само вук? Philologia Mediana, 13, 671–686.
Маслова, В. А. (2004). Лингвокультурология. Москва: Академия.
Новокмет, С. (2019). Називи животиња у функцији номинације човека према друштвеној улози у жаргону српског језика. Научни састанак слависта у Вукове дане, 49 (1), 307–319.
Новокмет, С. (2023). Метафорична значења животињских назива у функцији изражавања моћи у српском лексичком систему и јавном дискурсу. U: V. Lopičić, B. Mišić Ilić, I. Mitić i S. Ignjatović (ur.), Jezik, Književnost, Moć = Language, Literature, Power (str. 57–70). Ниш: Филозофски факултет. https://doi.org/10.46630/JKM.2023
Поредба. (1967–1976). У: Речник српскохрватскога књижевног језика, IV (стр. 724). Нови Сад: Матица српска.
Ристивојевић Рајковић, Н. (2008). Зоонимска метафорика о мушкарцима и женама. Philologia, 6, 45–52.
Стаменковић, Д. (2010). Придевске поредбе са називима животиња у енглеском и српском језику. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 53 (2), 169–189.
Стојковић, С. и Вулетић, Т. (2024). Фразеологизми с називима пернатих домаћих животиња у руском и српском језику. Славистика, 28 (2), 136–155. https://doi.org/10.18485/slavistika.2024.28.2.8
Тарасов, Е. Ф. (2003). Сознание: содержание и функционирование. Москва.
Телия, В. Н. (1996). Русская фразеология. Семантический, прагматический и лингвокультурологический аспекты. Москва: Школа «Языки русской культуры».
Туркулец, И. А. (2015). К вопросу об особенностях фразеологизмов с компонентами-соматизмами. Современные проблемы науки и образования, 1–1. https://science–education.ru/ru/article/view?id=18523
Штрбац, Г. (2018). Фразеологија о човеку и човек у фразеологији. Нови Сад: Филозофски факултет.
Щирова, В. С. (2005). Соматические фразеологизмы немецкого языка в когнитивно-дискурсивном аспекте: на материале периодической печати (неопубликованный автореферат диссертации). Тамбовский государственный университет имени Г. Р. Державина, Тамбов.
Allan, K. (2001). Natural Language Semantics. Oxford: Blackwell.
Lakoff, G., & Johnson, M. (2003). Metaphors We Live By. Chicago, IL: University of Chicago Press.
Merzić, S. (2022). Frazemi sa zoonimskom sastavnicom kojima se izražavaju ljudske osobine. SaZnanje, 3, 40–54. https://doi.org/10.65368/SAZNANJE20222022066
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293
