Phraseological Units with Zoomorphic and Somatic Components: A Contrastive Approach
Abstract
This paper is based on two fundamental premises. First, phraseology serves as an indispensable source for reconstructing the linguistic worldview, revealing the mechanisms of our conceptual system as well as the beliefs and symbols embedded in cultural consciousness. Second, animals, as an inseparable part of human experience, provide a rich basis for the metaphorical depiction of human traits. Accordingly, the study focuses on a specific stratum of phraseological units in Russian and Serbian: comparative phraseological units with a zoomorphic component and phrasemes containing somatisms.
The central research question addresses the relationship between these two related yet formally distinct constructions. The aim is to determine to what extent and under what conditions a functional overlap occurs between comparative phraseological units with zoomorphisms (e.g., храбар као лав / храбрый как лев) and phrasemes with somatisms (e.g., лавље срце / львиное сердце), and whether a semantic distinction exists between them that reflects subtler nuances in the linguistic conceptualization of these notions. Through a contrastive approach, the study provides insight into the similarities and differences in the perception of animals and bodily metaphors within the two Slavic linguistic and cultural traditions. In addition to semantic analysis, the study examines phraseological units from typological and structural-component perspectives.
References
Богус, З. А. (2010). Культурно-национальная интерпретация фразеологического соматического пространства в разносистемных языках (на материале русского, адыгейского и английского языков). Вестник Адыгейского государственного университета. Серия: Филология и искусствоведение, 4, 83–88.
Воробьева, Л. Б. (2014). Национально-культурная специфика репрезентации соматизмов в русских и литовских фразеологизмах. Вестник Псковского государственного университета. Серия: Социально–гуманитарные науки, 5, 214–217.
Гудков, Д. Б. и Ковшова, М. Л. (2007). Телесный код русской культуры: материалы к словарю. Москва: Гнозис.
Драгићевић, Р. (2010). Вербалне асоцијације кроз српски језик и културу. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Занковец, А. А. (2008). Лексическая полисемия и фразеологическая активность слова: закономерности взаимовлияния (на материале ЛСГ «соматизмы» русского и белорусского языков). В: О. Б. Переход и О. А. Фелькина (ред.), Славянские языки: системно-описательный и социокультурный аспект исследования (с. 123–125). Брест: БрГУ.
Иванченко, Т. А. (2023). Национальная специфика устойчивых сравнений немецкого языка с компонентом-зоонимом. Филологический аспект, 6(98), 56–65.
Јовић, Е. (2020). Симболички карактер соматских фразеологизама (на плану руског и српског језика). Philologia Mediana, 12, 619–635.
Кондратьева, О. Н. (2014). Метафора как лингвокультурный феномен. Кемерово: Кемеровский государственный университет.
Лепоевич, Е. (2021). Вторичная семантическая реализация зоонимов в руском и сербском языках. Вестник ПНИПУ. Сер. Проблемы языкознания и педагогики, 2, 43–53.
Лепојевић, Ј. (2021). Зооними у функцији инвективе: да ли је човек човеку само вук? Philologia Mediana, 13, 671–686.
Маслова, В. А. (2004). Лингвокультурология. Москва: Академия.
Новокмет, С. (2019). Називи животиња у функцији номинације човека према друштвеној улози у жаргону српског језика. Научни састанак слависта у Вукове дане, 49 (1), 307–319.
Новокмет, С. (2023). Метафорична значења животињских назива у функцији изражавања моћи у српском лексичком систему и јавном дискурсу. U: V. Lopičić, B. Mišić Ilić, I. Mitić i S. Ignjatović (ur.), Jezik, Književnost, Moć = Language, Literature, Power (str. 57–70). Ниш: Филозофски факултет. https://doi.org/10.46630/JKM.2023
Поредба. (1967–1976). У: Речник српскохрватскога књижевног језика, IV (стр. 724). Нови Сад: Матица српска.
Ристивојевић Рајковић, Н. (2008). Зоонимска метафорика о мушкарцима и женама. Philologia, 6, 45–52.
Стаменковић, Д. (2010). Придевске поредбе са називима животиња у енглеском и српском језику. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 53 (2), 169–189.
Стојковић, С. и Вулетић, Т. (2024). Фразеологизми с називима пернатих домаћих животиња у руском и српском језику. Славистика, 28 (2), 136–155. https://doi.org/10.18485/slavistika.2024.28.2.8
Тарасов, Е. Ф. (2003). Сознание: содержание и функционирование. Москва.
Телия, В. Н. (1996). Русская фразеология. Семантический, прагматический и лингвокультурологический аспекты. Москва: Школа «Языки русской культуры».
Туркулец, И. А. (2015). К вопросу об особенностях фразеологизмов с компонентами-соматизмами. Современные проблемы науки и образования, 1–1. https://science–education.ru/ru/article/view?id=18523
Штрбац, Г. (2018). Фразеологија о човеку и човек у фразеологији. Нови Сад: Филозофски факултет.
Щирова, В. С. (2005). Соматические фразеологизмы немецкого языка в когнитивно-дискурсивном аспекте: на материале периодической печати (неопубликованный автореферат диссертации). Тамбовский государственный университет имени Г. Р. Державина, Тамбов.
Allan, K. (2001). Natural Language Semantics. Oxford: Blackwell.
Lakoff, G., & Johnson, M. (2003). Metaphors We Live By. Chicago, IL: University of Chicago Press.
Merzić, S. (2022). Frazemi sa zoonimskom sastavnicom kojima se izražavaju ljudske osobine. SaZnanje, 3, 40–54. https://doi.org/10.65368/SAZNANJE20222022066
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: