Фразеолошке јединице са зоонимском и соматском компонентом: контрастивни приступ

Jelena B. Lepojević; Emilija G. Nikolić

doi:10.5937/zrffp56-66269

Jelena B. Lepojević Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, Departman za ruski jezik i književnost https://orcid.org/0000-0001-7660-0406
Emilija G. Nikolić Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, Departman za ruski jezik i književnost https://orcid.org/0009-0007-4557-9289

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp56-66269

Ključne reči: фразеологија, поредбени фразеологизми, соматизми, зооними, компаративно-контрастивна анализа, руски језик, српски језик

Sažetak

У раду се полази од две основне премисе: прва је да фразеологија представља незаобилазан извор за реконструкцију језичке слике света јер открива механизме појмовног система, веровања и симболе уткане у културну свест, док је друга заснована на чињеници да животиње, као неодвојиви део људског искуства, представљају богат извор за метафоричко осликавање људских особина. У складу са тим, предмет истраживања представља посебан слој фразеолошких јединица у руском и српском језику – поредбени фразеологизми са зоонимском компонентом и фраземе са соматизмима.

Главни истраживачки проблем овог рада тиче се односа између две сродне, али формално различите конструкције. Циљ истраживања јесте да утврди у којој мери и под којим условима долази до функционалног преклапања поредбених фразеологизама са зоонимима као што су храбар као лав; храбрый как лев и фразема са соматизмима, попут лавље срце; львиное сердце, те да ли између њих постоји семантичка дистинкција која одражава суптилније нијансе језичке слике датих појмова.

Кроз контрастивни приступ, рад даје увид у сличности и разлике у перцепцији животиња и телесних метафора у две словенске језичке и културне традиције. Фразеолошке јединице ћемо, осим са семантичког, проучавати и са типолошког, као и са аспекта њихових структурних компоненти.

Reference

Богус, З. А. (2010). Культурно-национальная интерпретация фразеологического соматического пространства в разносистемных языках (на материале русского, адыгейского и английского языков). Вестник Адыгейского государственного университета. Серия: Филология и искусствоведение, 4, 83–88.

Воробьева, Л. Б. (2014). Национально-культурная специфика репрезентации соматизмов в русских и литовских фразеологизмах. Вестник Псковского государственного университета. Серия: Социально–гуманитарные науки, 5, 214–217.

Гудков, Д. Б. и Ковшова, М. Л. (2007). Телесный код русской культуры: материалы к словарю. Москва: Гнозис.

Драгићевић, Р. (2010). Вербалне асоцијације кроз српски језик и културу. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.

Занковец, А. А. (2008). Лексическая полисемия и фразеологическая активность слова: закономерности взаимовлияния (на материале ЛСГ «соматизмы» русского и белорусского языков). В: О. Б. Переход и О. А. Фелькина (ред.), Славянские языки: системно-описательный и социокультурный аспект исследования (с. 123–125). Брест: БрГУ.

Иванченко, Т. А. (2023). Национальная специфика устойчивых сравнений немецкого языка с компонентом-зоонимом. Филологический аспект, 6(98), 56–65.

Јовић, Е. (2020). Симболички карактер соматских фразеологизама (на плану руског и српског језика). Philologia Mediana, 12, 619–635.

Кондратьева, О. Н. (2014). Метафора как лингвокультурный феномен. Кемерово: Кемеровский государственный университет.

Лепоевич, Е. (2021). Вторичная семантическая реализация зоонимов в руском и сербском языках. Вестник ПНИПУ. Сер. Проблемы языкознания и педагогики, 2, 43–53.

Лепојевић, Ј. (2021). Зооними у функцији инвективе: да ли је човек човеку само вук? Philologia Mediana, 13, 671–686.

Маслова, В. А. (2004). Лингвокультурология. Москва: Академия.

Новокмет, С. (2019). Називи животиња у функцији номинације човека према друштвеној улози у жаргону српског језика. Научни састанак слависта у Вукове дане, 49 (1), 307–319.

Новокмет, С. (2023). Метафорична значења животињских назива у функцији изражавања моћи у српском лексичком систему и јавном дискурсу. U: V. Lopičić, B. Mišić Ilić, I. Mitić i S. Ignjatović (ur.), Jezik, Književnost, Moć = Language, Literature, Power (str. 57–70). Ниш: Филозофски факултет. https://doi.org/10.46630/JKM.2023

Поредба. (1967–1976). У: Речник српскохрватскога књижевног језика, IV (стр. 724). Нови Сад: Матица српска.

Ристивојевић Рајковић, Н. (2008). Зоонимска метафорика о мушкарцима и женама. Philologia, 6, 45–52.

Стаменковић, Д. (2010). Придевске поредбе са називима животиња у енглеском и српском језику. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 53 (2), 169–189.

Стојковић, С. и Вулетић, Т. (2024). Фразеологизми с називима пернатих домаћих животиња у руском и српском језику. Славистика, 28 (2), 136–155. https://doi.org/10.18485/slavistika.2024.28.2.8

Тарасов, Е. Ф. (2003). Сознание: содержание и функционирование. Москва.

Телия, В. Н. (1996). Русская фразеология. Семантический, прагматический и лингвокультурологический аспекты. Москва: Школа «Языки русской культуры».

Туркулец, И. А. (2015). К вопросу об особенностях фразеологизмов с компонентами-соматизмами. Современные проблемы науки и образования, 1–1. https://science–education.ru/ru/article/view?id=18523

Штрбац, Г. (2018). Фразеологија о човеку и човек у фразеологији. Нови Сад: Филозофски факултет.

Щирова, В. С. (2005). Соматические фразеологизмы немецкого языка в когнитивно-дискурсивном аспекте: на материале периодической печати (неопубликованный автореферат диссертации). Тамбовский государственный университет имени Г. Р. Державина, Тамбов.

Allan, K. (2001). Natural Language Semantics. Oxford: Blackwell.

Lakoff, G., & Johnson, M. (2003). Metaphors We Live By. Chicago, IL: University of Chicago Press.

Merzić, S. (2022). Frazemi sa zoonimskom sastavnicom kojima se izražavaju ljudske osobine. SaZnanje, 3, 40–54. https://doi.org/10.65368/SAZNANJE20222022066