Замор на раду – професионална болест 21. века: превенција и последице

Marina R. Kostić

doi:10.5937/zrffp45-8522

Marina R. Kostić Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp45-8522

Ključne reči: personnel management||, ||организација рада, professional illnesses||, ||професионалне болести, work efficiency||, ||радна ефикасност, fatigue||, ||замор,

Sažetak

Психофизичке могућности човека за рад, у савременим системима данашњице нису једини фактор од кога зависи његов учинак и остварење очекиваних резултата на радном месту. Контекст је много шири: од услова у којима се одвија његова радна активност, физичких и климатских фактора, социјалног окружења и подршке, до психофизичког статуса радника, његове опште радне ефикасности и ризика од професионалних обољења. С обзиром да су механизми и узроци настајања замора одавно предмет проучавања и интересовања психофизиологије рада, у овом раду указује се на значај правовременог препознавања симптома замора као реверзибилне физиолошке појаве, чије се манифестације на пољу психолошког и професионалног, ако се не препозна на време, могу одразити на комплетан учинак, радну ефикасност и резултате рада појединца, и довести до неприлагођеног понашања, психичких тегоба или телесне болести. У склопу приказаних разматрања, посебан акценат стављен је на факторе у области садржаја рада, организације рада или радне средине, њихов ефекат на радну способност и њен дисбаланс, на потребе, могућности и захтеве које радно место пред појединца поставља.

Reference

Аранђеловић, М. и Јовановић, Ј. (2009). Медицина рада (Прво електронско издање за студенте интегрисаних академских и основних струковних студија). Ниш: Медицински факултет. Преузетo са: http://www.medrada nis.rs/docs/knjiga_medicina_rada.pdf.

Аранђеловић, М., Милић, И., Станковић, А. и Николић, М. (2013). „Замор и премор радника – искуства код нас и у свету”. Medicinska revija, MD Medical Data 2013; 5(4), 379–384.

Бабовић, П. (2009). „Повреде на раду као индикатори неадекватних услова рада и радне средине”. Acta Medica Medianae 2009, Vol.48(4), 22–26.

Вујаклија, М. (1991). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета.

Van Amelsvoort, L. G., Kant, I. J., Beurskens, A. J., Schroer, C. A., Swaen, G. M. (2002). Fatigue as a predictor of work disability. Occupational and environmental medicine 59, 10 (2002), 712–713.

Дедић, Г. (2005). „Синдром сагоревања на раду”. Војносанитетски преглед, бр.11, 851–855.

Janssen, N., Kant, I. J., Swaen, G. M., Janssen, P. P., Schroer, C. A. (2003). Fatigue as a predictor of sickness absence: results from The Maastricht cohort study on fatigue at work. Occupational and Environmental Medicine 60. suppl 1 (2003), i71–i76.

Крнетић, И. (2008). Модел бихејвиорално-когнитивног третмана синдрома хроничног замора. Зборник радова Филозофског факултета Бања Лука, 2008.

Лојић, Р. (2009). „Основе организационог понашања”. Војно дело, 3/2009, г196–216.

Мачванин, Н. (2010). „Промена менталних модела запослених доминантан индикатор организационе трансформације”. Медицина данас 2010; 9(1–3), 67–70.

Милтојевић, В. (2010). „Социјални дијалог, заштита на раду и култура мира у земљама транзиције”. У: С. Савић (ур.), Зборник 50 година организоване заштите на раду у Србији (стр. 269–275). Ниш: Факултет заштите на раду.

Обреновић, Ј. (2014). Психофизиологија рада (Радна верзија II измењеног и допуњеног издања). Ниш: Филозофски факултет.

Ристић, Г. (2010). „Заштита на раду VS безбедност и здравље на раду”. У: С. Савић (ур.), Зборник 50 година организоване заштите на раду у Србији (стр. 223–228). Ниш: Факултет заштите на раду.

Safe Work Australia (2013). Guide for managing the risk of fatigue at work. Preuzeto sa: http://www.safeworkaustralia.gov.au/sites/SWA/about/Publications/Documents/825/Managing-the-risk-of-fatigue.pdf.

Ćatić, R. (2011). „Sinergija rada, umora i odmora”. U: Safet Brdarević (ur.), 7. Naučno-stručni skup sa međunarodnim učešćem ”Kvalitet 2011” (str. 997–1002). Neum. Preuzeto sa: http://www.quality.unze.ba/zbornici/QUALITY %202011/166-Q11-217.pdf.

Штајнбергер, И., Чизмић, С. (1991). Психологија и савремена техника. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.