Fatigue at work – professional illness of the 21. century: prevention and consequences

  • Marina R. Kostić University of Niš, Faculty of Philosophy
Keywords: personnel management, professional illnesses, work efficiency, fatigue,

Abstract


Psychophysical capabilities of individuals in terms of work in the modern systems of today are not the only factor that their performance and achievement of results depend on. The context is much broader, starting from work conditions at their work place, through physical and climate factors, social environment and support, down to psychophysical status of an individual, his/her general work efficiency and risk from getting professional illnesses. Although the mechanisms and causes of fatigue occurring at work have long been a subject of study and interest in the area of psychophysiology of work, the fact is that to the day there has been no unique and generally accepted definition of fatigue, not only due to complex causes of its origin, but also due to complexity and diversity of its manifestations. Factors that are subject of study may be grouped into areas of contents of work, organization of work or work environment, and they significantly affect working ability and its misbalance, needs, capabilities and requirements to be met by an individual at a work place. Similarly to the concept of stress at work, fatigue as a reversible physiological occurrence manifests itself in physiological, i.e. health-related, psychological and professional areas, which in the long run affects total performance and efficiency of an individual, and results in unfit behavior, mental problems or physical illness. Keeping this in mind, it is important that a professional department and personnel management in organizations and institutions should react in a timely manner in order to prevent, detect and eliminate the factors that bring an individual at work to chronicle fatigue, therefore, to reduced performance and productivity at work.

References

Аранђеловић, М. и Јовановић, Ј. (2009). Медицина рада (Прво електронско издање за студенте интегрисаних академских и основних струковних студија). Ниш: Медицински факултет. Преузетo са: http://www.medrada nis.rs/docs/knjiga_medicina_rada.pdf.

Аранђеловић, М., Милић, И., Станковић, А. и Николић, М. (2013). „Замор и премор радника – искуства код нас и у свету”. Medicinska revija, MD Medical Data 2013; 5(4), 379–384.

Бабовић, П. (2009). „Повреде на раду као индикатори неадекватних услова рада и радне средине”. Acta Medica Medianae 2009, Vol.48(4), 22–26.

Вујаклија, М. (1991). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета.

Van Amelsvoort, L. G., Kant, I. J., Beurskens, A. J., Schroer, C. A., Swaen, G. M. (2002). Fatigue as a predictor of work disability. Occupational and environmental medicine 59, 10 (2002), 712–713.

Дедић, Г. (2005). „Синдром сагоревања на раду”. Војносанитетски преглед, бр.11, 851–855.

Janssen, N., Kant, I. J., Swaen, G. M., Janssen, P. P., Schroer, C. A. (2003). Fatigue as a predictor of sickness absence: results from The Maastricht cohort study on fatigue at work. Occupational and Environmental Medicine 60. suppl 1 (2003), i71–i76.

Крнетић, И. (2008). Модел бихејвиорално-когнитивног третмана синдрома хроничног замора. Зборник радова Филозофског факултета Бања Лука, 2008.

Лојић, Р. (2009). „Основе организационог понашања”. Војно дело, 3/2009, г196–216.

Мачванин, Н. (2010). „Промена менталних модела запослених доминантан индикатор организационе трансформације”. Медицина данас 2010; 9(1–3), 67–70.

Милтојевић, В. (2010). „Социјални дијалог, заштита на раду и култура мира у земљама транзиције”. У: С. Савић (ур.), Зборник 50 година организоване заштите на раду у Србији (стр. 269–275). Ниш: Факултет заштите на раду.

Обреновић, Ј. (2014). Психофизиологија рада (Радна верзија II измењеног и допуњеног издања). Ниш: Филозофски факултет.

Ристић, Г. (2010). „Заштита на раду VS безбедност и здравље на раду”. У: С. Савић (ур.), Зборник 50 година организоване заштите на раду у Србији (стр. 223–228). Ниш: Факултет заштите на раду.

Safe Work Australia (2013). Guide for managing the risk of fatigue at work. Preuzeto sa: http://www.safeworkaustralia.gov.au/sites/SWA/about/Publications/Documents/825/Managing-the-risk-of-fatigue.pdf.

Ćatić, R. (2011). „Sinergija rada, umora i odmora”. U: Safet Brdarević (ur.), 7. Naučno-stručni skup sa međunarodnim učešćem ”Kvalitet 2011” (str. 997–1002). Neum. Preuzeto sa: http://www.quality.unze.ba/zbornici/QUALITY %202011/166-Q11-217.pdf.

Штајнбергер, И., Чизмић, С. (1991). Психологија и савремена техника. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Published
2015/12/08
Section
Review Paper