Економија или хрематистика – случај Србије

Petar M. Andjelkovic

doi:10.5937/zrffp45-9616

Petar M. Andjelkovic Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp45-9616

Ključne reči: development||, ||развој, Serbian society||, ||српско друштво, chrematistics||, ||хрематистика, economy||, ||економија,

Sažetak

Народи вреде онолико колико вреди њихова привреда. У данашњем, глобалном свету, народи стичу или губе независност првенствено према томе колико им је успешна, јака и независна привреда. Наравно, слобода и самосталност једног народа бране се на свим пољима, али је успех на економском кључ успеха и на свим осталим. Реч „економија“ је грчког порекла и у преводу на наш језик она значи „умеће вођења домаћинства (привреде)“. То што ми, по навици, настављамо да зовемо економијом данас у свету а и у Србији, никако не можемо назвати умећем вођења привреде. Појам „економија“ одавно је истиснут а његово местo заузео је појам „хрематистика“, такође реч грчког порекла која означава умеће богаћења. Тај термин у употребу је увео Аристотел. Овај древни филозоф истицао је да су економија и хрематистика антиподи и да је хрематистика погубна за друштво. По својој природи, она води уништењу економије. Практично, она се може назвати „уништитељем умећа вођења привреде“. Данас у свету и Србији немамо економију, имамо хрематистику (шпекулације на робним тржиштима, пирамидалне схеме, развој тржишта хартија од вредности, игре на берзама...). Нови вид монархије, који се исказује као нови имеријализам почива на „лукавству економије“, у којој доминирају сурови (Хобсови) закони тржишта и где економија постаје политика. Слика друштва Источне Европе, где је неолиберални социјални дарвинизам, маргинализујући највећи број становника, створио читаву класу сиромашних, који се сада боре да остваре право на рад,, а на другој страни екстремно богате људе потврђује сву испразност неолибералне демократије. Као последица хрематистике у транзитним друштвима настаје „капитализам без капиталиста“ (Младен Лазића) у коме је капитал, приграбљен у друштвеним сукобима посредованим политичким делањем елита, помоћу којег је прерасподела акумулисаног друштвеног богатства највећим делом завршила у приватне руке. Овај рад представља покушај да се укаже на погубне последице хрематистике у свету, и посебно у нашем друштву, али и да се учини напор да се трага за „принципима наде“ и укаже на могуће правце другачијег развоја српског друштва.

Biografija autora

Petar M. Andjelkovic, Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet

Vanredni profesor, Filozofski fakultet, Sef odseka Katedre za sociologiju

Reference

Антонић, С. (2014). „Против колонијалне елите”. Сведок, 7. новембар 2014.

Анђелковић, П. (2014). Пасионирани патриотизам и/или (ЕУ)ропство. Косовска Митровица: Филозофски Факултет.

Аристотел (1975). Политика, Београд: Издавачки графички завод.

Божовић, Р. (2011). Од популизма до естраде. У: Срећко Михаиловић (ур.), Домети транзиције од социјализма ка капитализму. Београд: Friedrich Ebert Stiftung.

Вујаклија, М. (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета.

Гиљфердинг, А. Ф. (1972) Путовање по Херцеговини, Босни и Старој Србији. Сарајево: Веселин Маслеша.

Душанић, Ј. (2013). Неолиберализам, транзиција и криза. Београд: Београдска пословна школа.

Елзесер, Ј. (2009). Национална држава и феномен глобализације: како можемо да се спасимо из светске економске кризе. Београд: Јасен.

Ехрке, М. (2011). „Олигарси, компрадори, тајкуни: три добитника транзиције”. У: Срећко Михаиловић (ур.), Домети транзиције од социјализма ка капитализму. Београд: Friedrich Ebert Stiftung.

Јовановић, Б. (1992). Карактерологија Срба. Београд: Научна књига.

Лазић, М. (2011). „Постсоцијалистичка трансформација у Србији: друштвени актери и друштвене промене. У: Срећко Михаиловић (ур.), Домети транзиције од социјализма ка капитализму. Београд: Friedrich Ebert Stiftung, 41–54.

Корупција и људска права: успостављене везе (2010). Београд: Фонд за отворено друштво.

Марковић, Д. Ж. (2014). Људска права и глобализација. Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Милетић, С. 1939. Изабрани чланци. Нови Сад: Просветно издавачка задруга „Змај”.

Николић, А. (2014). „Економско стање у Србији у XIV веку”. У: Часлав Оцић (ур.), Могуће стратегије развоја Србије, Економски зборник, књ. XIII. Београд: Српска академија науке и уметности. стр. 817–827.

Цвијић, J. (1987). Сабрана дела, књ. 2, Балканско полуострво и јужнословенске земље (1918, 1922, 1931). Београд: САНУ – НИРО Књижевне новине – Завод за уџбенике и наставна средства.

Цвејић, С. (2013). Нови трендови у класно-слојној покретљивости у Србији. У: Душан Маринковић и Срђан Шљукић (ур.), Промене у друштвеној структури и покретљивости (стр. 143–157). Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за социологију.

Оцић, Ч. (2014). Стратегије развоја: замисли и остварења, У: Часлав Оцић (ур.), Могуће стратегије развоја Србије (стр. 9–97). Београд: Српска академија науке и уметности.

Погача, З. (2015). „Исток Европе је европски Мексико”. Печат, 359/2015, 6, март.

Рајс, Р. А. (1998). Чујте Срби. Београд: Историјски музеј Србије и Дечије новине.

Самарџић, Р. (1993). „Аристократска вертикала у српској историји”. У: Срби у европској цивилизацији. Београд: САНУ, Балканолошки институт.

Св. Григорије Ниски (2001). О стварању човека, Господе ко је човек – православна антропологија и тајна личности. Београд: Православна мисионарска школа А. Невски.

Шуваковић, У. (2009). „Партијска држава – могућности њеног настанка и развоја на примеру савремене Србије”. Теме, 33(2), 663–682.

Шуваковић, У. (2011). „Корупција и политичке странке у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца”. НБП 16 (1), стр. 57–68.

Шуваковић, У. (2014). Транзиција: Прилог социолошком проучавању друштвених промена. Косовска Митровица: Филозофски факултет.