Европски идентитет - још ће много воде протећи
Sažetak
У раду се бавимо питањем постојања тзв. „евроидентитета“, као и могућностима његовог конституисања. Расправља се о могућности настанка овакве врсте идентитетета као наднационалног, о идеји плуралног идентитетита, о различитим смисловима који се придају појму Европа као идетитарном обележју, те о идеји да би можда концепт„уставног патриотизма“ могао да буде платформа конституисања европског идентитета. На основу анализиране аргументације, стиже се до закључка да на данашњем ступњу развоја ЕУ не постоје претпоставке за настанак европског идентитета, чак да су оне у 2015. години знатно мање него десетак година раније.
Reference
Гиденс, Е. (2009). Европа у глобалном добу. Београд: CLIO.
Голубовић, З. (2007). „Идентитет”. У: А. Мимица, М. Богдановић (прир.), Социолошки речник. Београд: Завод за уџбенике.
Гофман, Е. (2009). Стигма: забелешке о опхођењу са нарушеним идентитетом. Нови Сад: Mediterran publishing.
Малешевић, М. (2007). „Хришћански идентитет секуларне Европе”. Гласник Етнографског института САНУ LV(1), 9–28.
Марковић, Д. Ж. (2010). „Актуелна методолошка проучавања социјално-политичких односа глобалног друштва”. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини XL/2010, 279–290.
Марковић, Д. Ж. (2013). Глобализација и идентитети. Београд: Српска академија образовања.
Митровић, Љ. (2006). „Бурдијеова критика неолибералне филозофије развоја, мита о мондијализацији и новој Европи (Пледоаје за обнову критичке социологије)”. У: М. Немањић, И. Спасић (прир.), Наслеђе Пјера Бурдијеа: поуке и надахнућа. Београд: Институт за филозофију и друштвену теорију, Завод за проучавање културног развитка.
Ракић, Б. (2009). За Европу је потребно време: о преурањеном покушају успостављања европске политичке интеграције. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду – Центар за издаваштво и информисање.
Ракић, Б. и Вучић, М. (2014). Недогматски о европској интеграцији. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду – Центар за издаваштво и информисање.
Чомски, Н. (2014). „Брисел је кривац за колапс демократије”. НИН, 6. фебруар.
Шуваковић, У. (2014). „Идентитети – етнички, национални и наднационални”. У: З. Милошевић, Ж. Ђурић (прир.) (Дез)интеграција држава и идентитет. Београд: Институт за политичке студије.
Шуваковић, У. (2014). Транзиција: прилог социолошком проучавању друштвених промена. Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини.
Bhargava, R. (2014). “How Secular is European Secularism?”. European Societies 16 (3): 329–336. DOI: 10.1080/14616696.2014.916335
Centlivres, Р. (1981). Regional Identity and Perspectives.Berne: Haupt.
Delhey J., Deutschmann E., Graf T.,Richter K. (2014). “Measuring the Europeanization of Everyday Life: Three New Indices and an Empirical Application”. European Societies 16 (3): 355–377. DOI: 10.1080/14616696.2014.904916
Habermas, J. (1996). Between Facts and Norms: Contributions to a Discourse Theory of Law and Democracy. Cambridge, MA: MIT Press.
Habermas, J. (2008). Eseji o Europi. Zagreb: Školska knjiga.
Hume, D. (1978). On Human Nature. London: Fontana Books.
Kohli, М. (2000). “The Battlegrounds Of European Identity”. European Societies 2 (2): 113–137. DOI: 10.1080/146166900412037.
Lianos. М. (2015). „Europe, Dead in the water”. European Societies 17 (4): 401–403. DOI: 10.1080/14616696.2015.1092210
Pichler, F. (2009). “Cosmopolitan Europe”. European Societies 11 (1): 3–24. DOI: 10.1080/14616690802209697
Sjursen, H. (2012). “A Certain Sense Of Europe?”. European Societies 14 (4): 502–521, DOI: 10.1080/14616696.2012.724576
Suvakovic, U. (2015). “Orientation towards EU Integration and Existence of Euroidentity – Serbian Students Attitudes”. Serbian Political Thought (2), 61–79.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293