Громобран на цркви – баштина као вера у прошлост која има смисла

Milan M. Popadić

doi:10.5937/zrffp45-9805

Milan M. Popadić Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp45-9805

Ključne reči: meaningful past||, ||смислена прошлост, „heritage catechism”||, ||„баштински катехизам”, heritology||, ||херитологија, heritage||, ||баштина,

Sažetak

У тексту Производња баштине Дејвид Ловентал прави разлику између историје и баштине и каже да историја тежи да убеди истином, док баштина претерује и попушта, заводљиво измишља и искрено заборавља, и опстаје на незнању и грешкама. Како Ловентал сматра баштина користи историјске трагове и приповеда историјске приче, али ови трагови и приче су уткане у приповести затворене за критичко испитивање, јер баштина није ерудиција већ катехизам – није провериви податак, већ приљежна верност. Отуда и Ловенталов закључак: Баштина није проверљива или вероватна верзија наше прошлости, она је исповедање вере у ту прошлост.

Полазећи од ових ставова, у раду ће испитивати однос између научног приступа проблему баштине и постојећих процеса баштињења независних од система заштите наслеђа („баштински катехизам“). Иако наизглед парадоксално, попут громобрана на цркви, у овом раду се брани теза да је за бригу о трајању баштине, а тиме и за целовито разумевање смисла прошлости, неопходно садејство научног и „катехистичког“ приступа баштини.

Reference

Ahlwardt, P. (1747). Bronto-Theologie, oder Vernünftige und theologische Betrachtungen über den Blitz und Donner, wodurch der Mensch zur wahren Erkenntniß Gottes und seiner Vollkommenheiten, wie auch zu tugendhaften Leben und Wandel geführet werden kan. Greifswalde – Leipzig.

Asman, A. (2002). Rad na nacionalnom pamćenju: kratka istorija nemačke ideje obrazovanja. Beograd: Nolit, Čigoja štampa.

Асман, Ј. (2011). Култура памћења. Београд: Просвета.

Bauzinger, H. (2002). Etnologija. Beograd: XX vek.

Briet, S. (1951). Qu'est-ce que la documentation? Paris: Éditions documentaires, industrielles et techniques.

Brown, M. F. (2005). Heritage Trouble: Recent Work on the Protection of Intangible Cultural Property. Journal of Cultural Property 12 (1), 40–61.

Булатовић, Д. (2005). „Баштинство или о незаборављању”. Крушевачки зборник 11, 7–20.

Chastel, A. (1988). „Pojam baštine”. Pogledi 18 (3–4), 709–723.

Cohen, I. B, R. Schofield (1952). Did Diviš Erect the First European Protective Lightning Rod, and Was His Invention Independent? Isis 43, (4), 358–364.

Cohen, I. B. (1996). Benjamin Franklin’s Science. Harvard: Harvard University Press.

Ћирковић, С. (1982) „Предговор”. У: Стојан Новаковић, Историја и традиција (стр. VII–XXI). Београд: Српска књижевна задруга.

Dalamber, Ž. (1955). Uvodna rasprava u Enciklopediju, Beograd: Kultura.

Деспотовић, М. (2010). Развој курикулума у стручном образовању. Београд: Филозофски факултет.

Dvořák, M. (1916). Katechismus der Denkmalpflege. Vienna: Kunsthistorisches Institut der K. K. Zentral-Kommission für Denkmalpflege – Verlag von Julius Bard.

Dvořák, M. (1988). Katekizam zaštite spomenika. Pogledi, časopis za kritičku teoriju društva i kulture 18 (3–4), 793–820.

Фуко, М. (1998). Археологија знања, Београд: Плато.

Hawking, S (2009). A Stubbornly Persistent Illusion: The Essential Scientific Works of Albert Einstein. Philadelphia: Running Press.

Heilbron, J. L. (1979). Electricity in the 17th and 18th Centuries: A Study of Early Modern Physics. Berkley: University of California Press.

Hujer, K. (1952). Father Procopius Diviš — The European Franklin. Isis 43 (4), 351–357.

Kater, M. (1997). Das Ahnenerbe der SS 1935–1945. Ein Beitrag zur Kulturpolitik des Dritten Reiches. Munich: Walter de Gruyter.

Коен, М., Нејгел, Е. (2006). Увод у логику и научни метод, Београд: Јасен.

Lowenthal, D. (1998). Fabricating Heritage. History and Memory 10 (1), 7–8.

Новаковић, С. (1880–1881). Народне традиције и критичка историја (смрт краља Стефана Дечанског и цара Уроша). Прилог к процени извора српске историје. Отаџбина IV–V, 481–490.

Malraux, A. (1951). Les voix du silence. Paris: Gallimard

Martel, J. (2010). Beatriče i Vergilije. Beograd: Geopoetika.

Ovidije, P. (1991). Metamorfoze. Beograd: Dereta.

Popadić, M. (2014). Vreme prošlo u vremenu sadašnjem: Uvod u studije baštine. Beograd: CMiH.

Poulot, D. (1988). The Birth of Heritage: ’le moment Guizot’. Oxford Art Journal 11 (2), 40–56

Quincy, Q. de (1801–1820). Encyclopedie methodique, Architecture (Tome Second). Paris.

Riegl, A (2006/1903). „Moderni kult spomenika, njegova bit, njegov postanak”, u: M. Špikić (prir.), Anatomija povjesnog spomenika (стр. 349–412), Zagreb: Institut za povijest umjetnosti.

Škreb, Z. (1976). Studij književnosti. Zagreb: Školska knjiga.

Šola, T. (2003). Eseji o muzejima i njihovoj teoriji: prema kibernetičkom muzeju. Zagreb: Hrvatski nacionalni komitet ICOM.

Uman, M. A. (2001). The Lightning Discharge, New York: Courier Dover Publications.