The role of creativity and innovation in contemporary education
Abstract
In this paper, there is the review of some of the most important admissions in the field of creativity and innovation in the context of development of contemporary education. Although it is very complex field, there is the tendency to see it as a major driving force of economic and social progress. The creativity is seen, at the same time, as the process and the product, and also as individual and general capability. The different approaches are not exclusive. That is the reason why the contemporary education can be approached from different aspects. On the other hand, the legal and other acts that have planned the development of creativity and innovation in education and the status in the practice, are analyzed critically. There is, also, taken in examination, the relationship of educational plans toward creativity and innovation in the sense of balance between : a) different fields b) different levels of education c)respect for the certain rules and free will d)individual interests and potentials of students. All the previous aspects are illustrated by the earlier research.
Even though, there are positive results, the contemporary curriculum allow little space for the activities that could stimulate creative potential. It is necessary to plan the more creative forms of teaching in defining the various forms of education. The education and stimulation of teachers to apply innovative ways of teaching and new technologies could improve the process of studding and the advancement of the quality of teaching.
References
Albert, R. S., & Runco, M. A. (1990). Theories of creativity. Newbury Park; London: Sage Publications.
Antonites, A. J. (2003). An action learning approach to entrepreneurial creativity, innovation and opportunity finding. (PhD Thesis). University of Pretoria.
Arncheim, R. (1969). Visual Thinking. Berkeley: University of California Press.
Bloom, B.S. (Ed.) (1956). Taxonomy of Educational Objectives, Handbook I: The Cognitive Domain. New York: David McKay Co Inc.
Бодрожа, Б., Максић, С. и Павловић, Ј. (2013). „Испољавање и подстицање креативности у основној школи из перспективе наставника”. Зборник Института за педагошка истраживања, г. 45, бр. 1, јун 2013, стр. 108–130. DOI: 10.2298/ZIPI1301108B
Bognar, L. i Kragulj, S. (2010): „Kvaliteta nastave na fakultetu”. Život i škola, br. 24 (2/2010), god. 56., 69–182.
Bognar, L. (2012). Kreativnost u nastavi. Napredak 153 (1), 9–20.
Craft, A. (2005). Creativity in schools: tensions and dilemmas. London: Routledge.
Ђуришић-Бојановић, М. (2011). „Креативност – кључна компетенција или еманципаторни потенцијал у друштву знања”. У: Г. Гојков и А. Стојановић (ур.), Даровити у процесу глобализација. Зборник радова (стр. 29–44). Вршац: Висока школа струковних студија за образовање васпитача „Михаило Павлов”.
Erkan, T. & Üster, S. (2012). Application of Multiple Intelligences Theory in аrt history instruction. Journal of Social Sciences. SDU Faculty of Arts and Sciences. May 2012, No 25, p. 273–297.
Lifelong Learning for Creativity and Innovation (2008). Lifelong Learning for Creativity and Innovation. A Background Paper. Retrieved 13/03/2016 from http://www.openeducationeuropa.eu/sites/default/files/old/media17836.pdf
Feist, G. J. (1988). A meta-analyisis of personality in scientific and artistic creativity. Personality and Social Psychology Review, 2, p. 290–309.
Ferrari, A., Cachia, R., & Punie, Y. (2009). Innovation and Creativity in Education and Training in the EU Member States: Fostering Creative Learning and Supporting Innovative Teaching Literature review on Innovation and Creativity in E&T in the EU Member States (ICEAC). Retrieved 13/03/2016 from http://ftp.jrc.es/EURdoc/JRC52374_TN.pdf.
Gardner, H. (1990). Art Education and Human Development. Los Angeles: Getty Publications.
Gardner, H. (1993). Multiple Intelligences: The Theory in Practice. New York: Basic Books.
Guilford, J. P. (1950). Creativity. American Psychologist, 5, 444–454.
Hoenig, F. (2005). Defining Computational Aesthetics. In: L. Neumann, M. Sbert, B. Gooch, W. Purgathofer (Eds) Computational Aesthetics in Graphics, Visualization and Imaging (p. 13–18).
Илић, В. (2010). „Индивидуализација у настави ликовне културе применом учења на основу слободног избора”. Образовна технологија, 1/2010, 25–41.
Илић, В. (2012). Креативност, процес креативности и настава ликовне културе. Образовна технологија, 4/2012, 543–466.
Мандић, Т. и Ристић, И. (2013). Психологија креативности, ФДУ Београд
Милићевић, Н. (2011). Метод серијске репродукције визуелних стимулуса у испитивању креативног процеса. (Необјављена докторска дисертација). Ниш, Филозофски факултет, Универзитет у Нишу.
Милићевић, Н. и Живковић, М. (2014). „Фактори дивергентне продукције у високошколском образовању”. У: Б. Димитријевић (ур.), Саврмене парадигме у науци и научној фантастици – Наука и савремени универзитет 3, тематски зборник радова, т. 3 (стр. 75–86), Ниш: Филозофски факултет.
Милићевић, Н. (2015). „Фактори креативног постигнућа на студијама психологије”. У: В. Вујевић (ур.) Међународни тематски зборник: Наука и слобода, књига 9, том 2/2 (стр. 983–990). Пале: Филозофски факултет у источном Сарајеву. DOI 10.7251/ZRNSFFP0915983M.
Милићевић, Н. и Ђорић, С. (2015). Фактори креативног постигнућа и креативни стилови студената и студенткиња психологије. У Б. Димитријевић (ур.) Хуманистички идеали образовања и васпитања – Тематски зборник радова: Наука и савремени универзитет 4, (стр. 45–54). Ниш: Филозофски факултет.
Милићевић, Н., Живковић, М. и Милојковић, С. (2015). Креативно учење и примена техника цртања. У: Каталог програма сталног стручног усавршавања наставника, васпитача и стручних сарадника за школску 2014/2015. и 2015/2016. годину. Завод за унапређивање образовања и васпитања Републике Србије (ЗУОВ). Каталошки број програма 391. Retrieved March 13. 2016. from http://katalog2015.zuov.rs/Program 2015.aspx?katbroj=391& godina=2014/2015
OECD (2005). Oslo Manual. Guidelines for collecting and interpreting innovation data.
Огњеновић, П. (1997). Психолошка теорија уметности. Београд: Институт за психологију.
Regulation EU, No 1295/2013. Retrieved March 13. 2016. from http://eur-lex. europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX%3A32013R1295
Root-Bernstein, R.S., & Root-Bernstein, M. M. (2004). Artistic scientists and scientific artists: The link between polymathy and creativity. In Robert Sternberg, Elena Grigorenko, Jerome Singer (Eds), Creativity: From potential to realization. Washington: American Psychological Association.
Runco, M. A. (2003). Education for creative potential. Scandinavian Journal of Educational Research, 47(3), 317–324.
Sarsani, M. R. (2005) Creativity in Education. Sarup & Son. India.
Saxe, J. G. (1963). The Blind Men and the Elephant. New York: Whittlesey House.
SROS (Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine), Sl. Glasnik RS, br. 107/2012.
Sternberg, R. J. (1999). Handbook of creativity. Cambridge: Cambridge University Press.
Шкорц, Б. (2012). Креативност у интеракцији – психологија стваралаштва. Београд: Мост-арт.
Torrance, E. P. (1974). Torrance Tests of creative thinking. Lexington, MA: Personnel Press.
Вуксановић, Д. (2013). Прилог критици концепта „креативног Универзитета”. Методички огледи, 20 (2013) 1, 45–60.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: