The Importance of the Narodna Prosveta Publishing House and Its Founder Anatoly Ivanovich Pritzker in the History of Yugoslav Book Publishing
Abstract
The aim of this paper is to present the publishing idea of a Russian émigré, which proved to be an exceptional contribution to Serbian culture. This publishing endeavour was a rather unique one given the fact that unlike the abundant publishing activity of Russian emigration, which was primarily intended for Russian readers, the Narodna Prosveta Publishing House was primarily focused on Serbian culture, on two bases: it was made up of Serbian cultural activists and, above all, intended for Serbian readers. The status of the Narodna Prosveta in the history of Serbian book publishing has been burdened by unfounded charges against its founder A. I. Pritzker on suspicion of collaboration with the German occupier, as well as the absence of a well-deserved critical register – which is an additional motive to restore the Narodna Prosveta after a long period of silence to its rightful place – at the core of the interwar publishing and cultural activities.
References
Антанасијевић, И. и Рађеновић, Р. (2018). Руски стрип Краљевине Југославије. Београд: Друштво за очување наслеђа руске емиграције Архив Алтера.
Батаковић, Д. (2010). Нова историја српског народа. Београд: Наш дом.
Библиотека Страних Писаца, Библиотека Савремених Југословенских Писаца и Сабрана дела Јована Дучића. (април 1929). Летопис Матице српске, Белешке. Књига 320. Свеска 1.
Божовић, И. (2020). Анатолиј Иванович Прицкер – биографија. Славистика, XXIV/1.
Војновић, Ж. (2010). Из Спарте светлост то јест Живот и подвизи Каменка и Павла, Браће Јовановића. Панчево: Градска библиотека.
Вранић, М. (1997). Ново српско књижарство. У: П. Јоновић (прир.), З. Колунџија (ур.). Српско књижарство. Зборник радова из историје српског књижарства. Нови Сад: Прометеј; Библиотека Матице српске.
Дурковић-Јакшић, Љ. (1979). Југословенско књижарство 1918–1941. Београд: Народна књига.
Ђурић, Ђ. (2020). Сведочанство о Ђури Шарцу из 1928 године: извор у прилог тези да су младобосанци у завери од 28. јуна 1914. деловали самостално. Токови историје, 2/2020.
Ђурић, О. (1990). Руска литерарна Србија 1920–1941 (писци, кружоци, издања). Горњи Милановац: Дечије новине; Београд: Српски фонд словенске писмености и словенских култура; Крагујевац: „Никола Николић“.
Јевтић, М. (2017). Очево лице књиге – Разговори са Селимиром Радуловићем. Београд: Чигоја штампа.
Ковалевский, Е. П. (2019). Зарубежная Россия 1920–1970. Нижний Новгород: Черная Сотня.
Ломпар, М. (2018). Црњански – биографија једног осећања. М. Црњански. Политички чланци 1919–1939. Нови Сад: Православна реч.
Ломпар, М. (2019). Дух самопорицања. Београд: Catena mundi.
Хаџић, З. (прир.). (2020). Милан Кашанин, Писма, сусрети, трагови, II/2. Нови Сад: Матица српска.
Kašanin, M. (1977). Izabrani eseji. Beograd: Reč i misao.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: