Значај "Народне просвете" и њеног оснивача Анатолија Ивановича Прицкера у историји југословенског књижарства

  • Ivana N. Božović Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet Katedra za ruski jezik i književnost
Ključne reči: Народна просвета, Анатолиј Иванович Прицкер, југословенско књижарство, руска емиграција

Sažetak


Циљ овог рада је да представи издавачку идеју руског емигранта која се показала као изузетан допринос српској култури. Показаћемо да је овај издавачки подухват био сасвим особен јер је за разлику од богате издавачке продукције руске емиграције која је првенствено била намењена руским читаоцима, „Народна просвета“ била превасходно усмерена на српску културу, и то на два основа плана: њу су чинили српски културни делатници и она је, пре свега, била намењена српским читаоцима. Статус „Народне просвете“ у историји српског књижарства усложњен је неоснованим сумњичењем њеног творца А. И. Прицкера за сарадњу са окупатором, као и одсуством заслуженог критичког регистра – што је додатни мотив да се „Народна просвета“, након дугог доба ћутње, коначно постави у место које јој недвојбено припада – у срж међуратног књижарског и културног деловања.

Reference

Антанасијевић, И. и Рађеновић, Р. (2018). Руски стрип Краљевине Југославије. Београд: Друштво за очување наслеђа руске емиграције Архив Алтера.

Батаковић, Д. (2010). Нова историја српског народа. Београд: Наш дом.

Библиотека Страних Писаца, Библиотека Савремених Југословенских Писаца и Сабрана дела Јована Дучића. (април 1929). Летопис Матице српске, Белешке. Књига 320. Свеска 1.

Божовић, И. (2020). Анатолиј Иванович Прицкер – биографија. Славистика, XXIV/1.

Војновић, Ж. (2010). Из Спарте светлост то јест Живот и подвизи Каменка и Павла, Браће Јовановића. Панчево: Градска библиотека.

Вранић, М. (1997). Ново српско књижарство. У: П. Јоновић (прир.), З. Колунџија (ур.). Српско књижарство. Зборник радова из историје српског књижарства. Нови Сад: Прометеј; Библиотека Матице српске.

Дурковић-Јакшић, Љ. (1979). Југословенско књижарство 1918–1941. Београд: Народна књига.

Ђурић, Ђ. (2020). Сведочанство о Ђури Шарцу из 1928 године: извор у прилог тези да су младобосанци у завери од 28. јуна 1914. деловали самостално. Токови историје, 2/2020.

Ђурић, О. (1990). Руска литерарна Србија 1920–1941 (писци, кружоци, издања). Горњи Милановац: Дечије новине; Београд: Српски фонд словенске писмености и словенских култура; Крагујевац: „Никола Николић“.

Јевтић, М. (2017). Очево лице књиге – Разговори са Селимиром Радуловићем. Београд: Чигоја штампа.

Ковалевский, Е. П. (2019). Зарубежная Россия 1920–1970. Нижний Новгород: Черная Сотня.

Ломпар, М. (2018). Црњански – биографија једног осећања. М. Црњански. Политички чланци 1919–1939. Нови Сад: Православна реч.

Ломпар, М. (2019). Дух самопорицања. Београд: Catena mundi.

Хаџић, З. (прир.). (2020). Милан Кашанин, Писма, сусрети, трагови, II/2. Нови Сад: Матица српска.

Kašanin, M. (1977). Izabrani eseji. Beograd: Reč i misao.

Objavljeno
2022/04/09
Rubrika
Оригинални научни чланак