On Ekmečić’s Research Method and Understanding of the Notions of Nation and Nationalism
Abstract
Research into the life and work of Milorad Ekmečić shows that this eminent historian dedicated a significant portion of his scholarly efforts to studying the emergence, development, aspirations, and goals of the South Slavs’ national revival. In accordance with the Western European historiographical tradition, he often referred to this as “nationalism.” Ekmečić’s research interest in various aspects of the topic can be traced back to the early days of his academic career. Over the years, with accumulated experience, he delved deeper into the subject, approached it from various angles, and examined it from multiple perspectives. In his research, he acted not only as a historian of the past but also as an analyst of ideas and a philosopher of history. His insights into the origins, definitions, interpretations, and evolution of the concept of nation and nationalism significantly contributed to the study of this subject.
References
Banac, I. (1988). Nacionalno pitanje u Jugoslaviji. Porijeklo, povijest, politika. Zagreb: Globus.
Braudel, F. (1989). The Identity of France. Volume I: History and Environment (S. Reynolds, Trans.). New York: Harper & Row.
Deutsch, K. W. (1953). Nationalism and Social Communication: An Inquiry into the Foundations of Nationality. Cambridge, Mass.: Technology Press of the Massachusetts Institute of Technology.
Deutsch, K. W., & Faltz, W. J. (Eds.). (1963). Nation–Building. New York: Atherton Press.
Gavrilović, S. i Pеtrović, N. (1972). Tеmišvarski sabor 1790. Novi Sad: Arhiv Vojvodinе – Institut za izučavanjе istorijе Vojvodinе – Istorijski Arhiv PK SK Vojvodinе.
Gross, M. (1972). O nacionalnoj ideologiji Ante Starčevića i Eugena Kvaternika. Časopis za suvremenu povijest, 4(1), 25–46.
Ekmečić, M. (1974a). Sudbina jugoslovenske ideje do 1914. U: A. Acković (ur.), Politički život Jugoslavije između 1914–1941: zbornik radova (str. 11–47). Beograd: Treći program Radio Beograda – Prosveta.
Ekmečić, M. (1974b). Odgovor na neke kritike Istorije Jugoslavije (XIX vijek). Jugoslovenski istorijski časopis, 1–2, 217–281.
Fishman, J. A. (1977). Language and ethnicity. In: H. Giles (Ed.), Language, Ethnicity and Intergroup Relations. London: Academic Press.
Horvat, R. (1906). Najnovije doba hrvatske povijesti. Zagreb: Matica hrvatska.
Klaić, V. (1922). Knjižarstvo u Hrvata: studija o izdavanju i širenju hrvatske knjige: sa deset ilustracija. Zagreb: Knjižara Stjepan Kugli.
Kuzmič, P. (1983). Vuk–Daničićevo Sveto pismo i biblijska društva na južnoslavenskom tlu u XIX stoljeću. Zagreb: Kršćanska sadašnjost.
Lunaček, V. (1962). Hrvatski kameralist Nikola Škrlec Lomnički. Historijski zbornik, XV, 141–181.
Marić, J. (1911). Da li su svi kršćani dužni čitati Sv. pismo? Zagreb: Hrvatsko katoličko tiskovno društvo.
Nenezić, Z. D. (1984). Masoni u Jugoslaviji (1764–1980). Pregled istorije slobodnog zidarstva u Jugoslaviji. Prilozi i građa. Beograd: Narodna knjiga.
Novak, B. C. (1975). At the Roots of Slovene National Identity. Papers in Slovene Studies. New York: Society for Slovene Studies.
Salvatorelli, L. (1970). The Risorgimento: Thought and Action. New York: Harper Torchbooks.
Starčević, A. (1868). Ime Serb. Zagreb: Slovi Karla Albrechta.
Starčević, A. (1876). Pasmina Slavoserbska po Hervatskoj. Zagreb: Tisak Lav Hartmana i družbe.
Starčević, A. (1894). Bi–li k slavstvu ili ka hrvatstvu. U: F. Folnegović i dr. (ur.), Djela dr Ante Starčevića: znanstveno političke razprave, III. Zagreb: Antun Scholz.
Šišić, F. (1962). Pregled povijesti hrvatskoga naroda. Zagreb: Matica hrvatska.
Šurmin, Đ. (1903). Hrvatski preporod, I, od godine 1790. do 1836. Zagreb: Tisak Dioničke Tiskare.
Алексић, Ј. Ј. (2021). Живот и дело Милорада Екмечића (1928–2015) (одбрањена докторска дисертација). Филозофски факултет, Косовска Митровица.
Екмечић, М. (1989). Стварање Југославије, књ. 1–2. Београд: Просвета.
Екмечић, М. (1999). Срби на историјском раскршћу. Београд: Српска књижевна задруга.
Екмечић, М. (2000). Национални идентитет, синтетичке нације и будућност демократије. Књижевност, 5–6, 523–530.
Екмечић, М. (2002). Дијалог прошлости и садашњости: зборник радова. Београд: Службени гласник СРЈ.
Екмечић, М. (2007). Дуго кретање између клања и орања. Историја Срба у Новом веку, 1492–1992. Београд: Завод за уџбенике.
Караџић, В. С. (1896). Срби и Хрвати. Скупљени граматички и полемички списи, књ. 3, св. 2. Београд: Државно издање, Штампарија Краљевине Србије. (Текст изворно објављен 1861. године).
Крестић, В. (1969). Хрватско-угарска нагодба 1868. Београд: Српска академија наука и уметности.
Крестић, В. (1980). Историја српске штампе у Угарској 1791–1914. Нови Сад: Матица српска.
Марковић, Л. (1913). О сексуалном питању. Летопис Матице српске, 293 (3), 64–79.
Новаковић, С. (1900). Српска књига, њени продавци и читаоци у XIX веку. Београд: Државна штампарија Краљевине Србије.
Плавшић, Л. (1959). Српске штампарије од краја XV до половине XIX века. Београд: Удружење графичких предузећа Југославије.
Радонић, J. (1950). Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века. Београд: Научна књига.
Скерлић, J. (1966). Историјски преглед српске штампе 1791–1911. У: М. Бегић (прир.), Сабрана дела Јована Скерлића, књ. 8. Београд: Просвета.
Цвијић, Ј. (1927). Цвијићева књига. Београд: Српска књижевна задруга.
Цвијић, Ј. (1966). Балканско полуострво и јужнословенске земље: основи антропогеографије, књ. 1 и 2. Београд: Завод за издавање уџбеника Социјалистичке Републике Србије.
Шидак, Ј. (1960). Хрватска. У: Б. Графенауер и др. (ур.), Историја народа Југославије, књ. 2: од почетка XVI до XVIII краја века (стр. 1029). Београд: Просвета.
Шумаревић, С. (1936). Штампа у Срба до 1839. Београд: Задруга професорског друштва.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: