О Екмечићевом методу изучавања и разумевања појма нације и национализма
Sažetak
Милорад Екмечић је значајан део своје истраживачке енергије усмеравао ка проучавању појаве, развоја, тежњи и циљева националних препорода Јужних Словена, које је, у складу са западноевропском историографском традицијом, неретко називао национализмима. Нит Екмечићеве тенденције ка објашњавању појединих сегмената споменуте проблематике може се пратити од самих почетака његове академске каријере. Касније је са годинама и нагомиланим искуством само додатно продубљивао, прилазио јој са разних страна и сагледавао из различитих перспектива. Том приликом није наступао само као проучавалац прошлости, већ и као својеврсни аналитичар идеја и филозоф историје.
Екмечић је путем резултата својих истраживања понудио широк дијапазон најразличитијих објашњења теорија нације и национализ(а)ма. Ходајући кривудавим стазама историје ових појмова, прешао је дуг пут од раних европских рационалиста XVIII века до савремених идеолога глобализма. Презентовао је њихове идеје које су се кретале од теза да је нација природна заједница говорника истог језика, до оних које тврде да се ради о друштвеном конструкту који се временом може и створити и разорити. Екмечић је одувек заступао ову прву, „хердеровску тезу”, ценећи да је језик основни идентитетски параметар сваког етничког или националног колективитета. Зато је веровао да на подручју штокавског наречја живи један народ, подељен различитим конфесијама. Из тога је касније произилазила његова чувена мисао о религији као „вододелници нација” на споменутом простору.
У општем одмеравању свих позитивних и негативних достигнућа процеса изградње националних идентитета, Екмечић је био становишта да је то један од дестилата људске прошлости који није настао по неком унапред створеном идеолошком пројекту, већ да је реч о природном резултату човековог успона од феудализма ка добу слободног тржишта и демократских установа. Националност, односно националну опредељеност, сматрао је конститутивним принципом модерности и поручивао да би „претапањем” (и последичним нестанком) историјских нација кроз модел глобалистичког „мелтинг пота” ишчезао свет какав познајемо, а са њим и историја кроз коју је стваран.
Reference
Banac, I. (1988). Nacionalno pitanje u Jugoslaviji. Porijeklo, povijest, politika. Zagreb: Globus.
Braudel, F. (1989). The Identity of France. Volume I: History and Environment (S. Reynolds, Trans.). New York: Harper & Row.
Deutsch, K. W. (1953). Nationalism and Social Communication: An Inquiry into the Foundations of Nationality. Cambridge, Mass.: Technology Press of the Massachusetts Institute of Technology.
Deutsch, K. W., & Faltz, W. J. (Eds.). (1963). Nation–Building. New York: Atherton Press.
Gavrilović, S. i Pеtrović, N. (1972). Tеmišvarski sabor 1790. Novi Sad: Arhiv Vojvodinе – Institut za izučavanjе istorijе Vojvodinе – Istorijski Arhiv PK SK Vojvodinе.
Gross, M. (1972). O nacionalnoj ideologiji Ante Starčevića i Eugena Kvaternika. Časopis za suvremenu povijest, 4(1), 25–46.
Ekmečić, M. (1974a). Sudbina jugoslovenske ideje do 1914. U: A. Acković (ur.), Politički život Jugoslavije između 1914–1941: zbornik radova (str. 11–47). Beograd: Treći program Radio Beograda – Prosveta.
Ekmečić, M. (1974b). Odgovor na neke kritike Istorije Jugoslavije (XIX vijek). Jugoslovenski istorijski časopis, 1–2, 217–281.
Fishman, J. A. (1977). Language and ethnicity. In: H. Giles (Ed.), Language, Ethnicity and Intergroup Relations. London: Academic Press.
Horvat, R. (1906). Najnovije doba hrvatske povijesti. Zagreb: Matica hrvatska.
Klaić, V. (1922). Knjižarstvo u Hrvata: studija o izdavanju i širenju hrvatske knjige: sa deset ilustracija. Zagreb: Knjižara Stjepan Kugli.
Kuzmič, P. (1983). Vuk–Daničićevo Sveto pismo i biblijska društva na južnoslavenskom tlu u XIX stoljeću. Zagreb: Kršćanska sadašnjost.
Lunaček, V. (1962). Hrvatski kameralist Nikola Škrlec Lomnički. Historijski zbornik, XV, 141–181.
Marić, J. (1911). Da li su svi kršćani dužni čitati Sv. pismo? Zagreb: Hrvatsko katoličko tiskovno društvo.
Nenezić, Z. D. (1984). Masoni u Jugoslaviji (1764–1980). Pregled istorije slobodnog zidarstva u Jugoslaviji. Prilozi i građa. Beograd: Narodna knjiga.
Novak, B. C. (1975). At the Roots of Slovene National Identity. Papers in Slovene Studies. New York: Society for Slovene Studies.
Salvatorelli, L. (1970). The Risorgimento: Thought and Action. New York: Harper Torchbooks.
Starčević, A. (1868). Ime Serb. Zagreb: Slovi Karla Albrechta.
Starčević, A. (1876). Pasmina Slavoserbska po Hervatskoj. Zagreb: Tisak Lav Hartmana i družbe.
Starčević, A. (1894). Bi–li k slavstvu ili ka hrvatstvu. U: F. Folnegović i dr. (ur.), Djela dr Ante Starčevića: znanstveno političke razprave, III. Zagreb: Antun Scholz.
Šišić, F. (1962). Pregled povijesti hrvatskoga naroda. Zagreb: Matica hrvatska.
Šurmin, Đ. (1903). Hrvatski preporod, I, od godine 1790. do 1836. Zagreb: Tisak Dioničke Tiskare.
Алексић, Ј. Ј. (2021). Живот и дело Милорада Екмечића (1928–2015) (одбрањена докторска дисертација). Филозофски факултет, Косовска Митровица.
Екмечић, М. (1989). Стварање Југославије, књ. 1–2. Београд: Просвета.
Екмечић, М. (1999). Срби на историјском раскршћу. Београд: Српска књижевна задруга.
Екмечић, М. (2000). Национални идентитет, синтетичке нације и будућност демократије. Књижевност, 5–6, 523–530.
Екмечић, М. (2002). Дијалог прошлости и садашњости: зборник радова. Београд: Службени гласник СРЈ.
Екмечић, М. (2007). Дуго кретање између клања и орања. Историја Срба у Новом веку, 1492–1992. Београд: Завод за уџбенике.
Караџић, В. С. (1896). Срби и Хрвати. Скупљени граматички и полемички списи, књ. 3, св. 2. Београд: Државно издање, Штампарија Краљевине Србије. (Текст изворно објављен 1861. године).
Крестић, В. (1969). Хрватско-угарска нагодба 1868. Београд: Српска академија наука и уметности.
Крестић, В. (1980). Историја српске штампе у Угарској 1791–1914. Нови Сад: Матица српска.
Марковић, Л. (1913). О сексуалном питању. Летопис Матице српске, 293 (3), 64–79.
Новаковић, С. (1900). Српска књига, њени продавци и читаоци у XIX веку. Београд: Државна штампарија Краљевине Србије.
Плавшић, Л. (1959). Српске штампарије од краја XV до половине XIX века. Београд: Удружење графичких предузећа Југославије.
Радонић, J. (1950). Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века. Београд: Научна књига.
Скерлић, J. (1966). Историјски преглед српске штампе 1791–1911. У: М. Бегић (прир.), Сабрана дела Јована Скерлића, књ. 8. Београд: Просвета.
Цвијић, Ј. (1927). Цвијићева књига. Београд: Српска књижевна задруга.
Цвијић, Ј. (1966). Балканско полуострво и јужнословенске земље: основи антропогеографије, књ. 1 и 2. Београд: Завод за издавање уџбеника Социјалистичке Републике Србије.
Шидак, Ј. (1960). Хрватска. У: Б. Графенауер и др. (ур.), Историја народа Југославије, књ. 2: од почетка XVI до XVIII краја века (стр. 1029). Београд: Просвета.
Шумаревић, С. (1936). Штампа у Срба до 1839. Београд: Задруга професорског друштва.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293