Baranya Between the Two World Wars—Political Review

Keywords: Baranya, Batina, Darda, elections, Banovina Croatia

Abstract


With the end of World War I, new states were created in Europe that emerged on the ruins of once powerful empires. Certain issues have arisen between the new states related to the mutual division of border territories. One of these issues was the division of the territory of Baranya between the Kingdom of SHS and Hungary. The issue was settled by international arbitration at the Versailles Peace Conference. By the Treaty of Trianon, the territory of Baranya belonged to Hungary for the most part, with its smaller southern part included in the Kingdom of SHS. During the interwar period, Baranya was administratively part of the Bačka area until 1929, then it became a part of the Danube Banovina. The settlements of Baranya were divided between two sections of Batina and Darda. Baranya was on the outskirts of the new state, poorly connected to the administrative center in Novi Sad, with a majority of Hungarian and German populations who were not trusted by the authorities. This distrust was especially manifested against the Hungarian population as their home country acted revisionist, as it constantly demanded that the confiscated territories in Bačka, Baranya, and Banat be returned to them. As Serbs and Croats were not the majority population in Baranya’s electoral laws, this area was controlled so that deputies were always elected from the government list, or from among the candidates of a party in power. Baranya did not have a strong political figure who, through their influence, could achieve something more in the centralized state administration system. The main economic activity was agriculture, while industrial capacities were mainly oriented to food production. Agricultural production was dominated by the Belje state property, whose production facilities and land were located in Baranya. After the 1939 Cvetković-Maček agreement, the issue of joining Baranya to the newly created Banovina Croatia was opened.

References

Вајагић, П. (2009). Формирање Дунавске бановине. Споменица Историјског архива „Срем”, 8, 128–145.

Вајагић, П. (2016). Банови Дунавске бановине. Нови Сад: Академска књига.

Вајагић, П. (2017). Будимска епархија и очување културно историјског наслеђа Срба у Републици Мађарској. У: В. Голубовић и Б. Ђорђевић (ур.), Очување и заштита културно-историјског наслеђа Србије у иностранству, зборник (стр. 88–107). Београд: Институт за међународну политику и привреду.

Вајагић, П. (2018). Улазак српске војске у Војводину новембра 1918. године. Војно дело, 70 (2), 559–577.

Кончар, Р. (1991). Споразум Цветковић–Мачек и Војводина. Зборник Матице српске за историју, 44, 65–92.

Маловић, Г. (2001). Оптирање и исељавање Срба у Мађарској 1920–1931. Архив: часопис Архива Југославије, 2 (2), 215–232.

Маловић, Г. (2007). Оптирање српске и мађарске мањине између два светска рата. У: З. Ђере (ур.), Српско-мађарски односи кроз историју, зборник (стр. 367–389). Нови Сад: Филозофски факултет.

Маловић, Г. (2010). Сеоба у матицу, оптирање Срба у Мађарској 1920–1931. Kњига 1. Нови Сад – Будимпешта: Матица српска – Самоуправа Срба у Мађарској.

Марковић, С. (2020). Од присаједињења до прекрајања: Војводина у Краљевини СХС/Југославији 1918–1941. Нови Сад: Архив Војводине.

Марковић, С. и Бесермењи, С. (2010). Однос Српског културног клуба према структури становништва Војводине. Зборник Матице српске за друштвене науке, 131, 329–337.

Михалџић, С. (1937). Барања: од најстаријих времена до данас. Нови Сад: Штампарија Дунавске бановине.

Његован, Д. (1993). Присаједињење Срема, Баната, Бачке и Барање Србији 1918. Нови Сад: Музеј Војводине.

Његован, Д. (1995). Присаједињење Барање Србији 1918. У: Д. Његован (ур.), Барања српска земља: зборник (стр. 63–84). Бели Манастир: Извршни савет Скупштине општине.

Палић, М. (1964). Преглед административно територијалних промена у Војводини: 1918–1941. Зборник за друштвене науке, 38, 125–162.

Радовановић, М. (1941). Становништво Дунавске бановине. Српски књижевни гласник, LXII (5), 384–389.

Хорват, A. (2013). Барања: 1918–1922. Нови Сад: Прометеј – Мало историјско друштво Нови Сад.

Шимуновић, Б. (1999). Национална мисија Матице српске у време стварања Бановине Хрватске. Зборник Матице српске за историју, 59–60, 125–137.

Horvat, A. (2014). Promjena imena naselja u Baranji 1922. godine. Scrinia Slavonica, 14, 235–251.

Hrabak, B. (1992). Ustanovljavanje jugoslovenske granice u Baranji 1919–1920. godine. Istorija 20. veka: časopis Instituta za savremenu istoriju, 10 (1–2), 51–60.

Leček, S. (2002). Ustrojavanje Seljačke Sloge u Slavoniji, Srijemu i Baranji (1925–1941). Scrinia Slavonica, 2, 325–352.

Leček, S. (2003). Djelovanje Seljačke Sloge u Slavoniji, Srijemu i Baranji (1925–1941). Scrinia Slavonica, 3, 336–390.

Marković, S. (2010). Politički život Bunjevaca Vojvodine u Kraljevini SHS – Jugoslaviji 1918–1941. godine. Subotica: Bunjevački informativni centar.

Mesaroš, Š. (1981). Položaj Mađara u Vojvodini: 1918–1929. Novi Sad: Filozofski fakultet, Institut za istoriju.

Mitrović, A. (1975). Razgraničenje Jugoslavije sa Mađarskom i Rumunijom: 1919–1920 – prilog proučavanju jugoslovenske politike na Konferenciji mira u Parizu. Novi Sad: Institut za izučavanje istorije Vojvodine.

Miškulin, I. i Petrović Leš, T. (2022). U nevremenu: moderna povijest Slavonije, Srijema i Baranje. U: S. Leček (ur.), Prijelomna vremena: hrvatske zemlje nakon 1918. godine, zbornik (str. 559–603). Zagreb: Matica hrvatska.

Radojević, M. (1996). Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine 1918–1941. Istorija 20. veka: časopis Instituta za savremenu istoriju, 14 (2), 39–73.

Šimončić-Bobetko, Z. (1986). Agrarna reforma i kolonizacija na područiju Baranje u međuratnom razdoblju (1919–1941). U: D. Čalić (ur.), Tri stoljeća Belja, zbornik (str. 257–265). Osijek: Poljoprivredni industrijski kombinat Darda.

Published
2024/12/25
Section
Review Paper