Барања између два светска рата – политички преглед

Predrag M. Vajagić

doi:10.5937/zrffp54-50542

Predrag M. Vajagić Ministarstvo obrazovanja Republike Srbije, Školska uprava Novi Sad https://orcid.org/0000-0002-8107-548X

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp54-50542

Ključne reči: Барања, Батина, Дарда, избори, Бановина Хрватска

Sažetak

Завршетком Првог светског рата територија бивше угарске жупаније Барање нашла се под контролом српске војске. На Версајској мировној конференцији територија Барање била је један од предмета спора око разграничења Краљевине СХС са Мађарском. И поред свих настојања и акција да Барања припадне Краљевини СХС, силе Антанте су одлучиле да њен већи део припадне Мађарској. У састав Краљевине СХС ушао је мали део јужне Барање без већих градова. У новој држави Барања се као гранична област нашла на периферији, административно подељена између два среза – Батина и Дарда. Једна од последица оваквог разграничења био је одлазак највећег броја Срба из дела Барање који је припао Мађарској. У раду намеравамо да прикажемо хронолошки ток разграничења у Барањи и његове последице на даљи развој ове области. Такође, приказаћемо демографска кретања, као и политичке прилике анализом изборних резултата између два светска рата.

Reference

Вајагић, П. (2009). Формирање Дунавске бановине. Споменица Историјског архива „Срем”, 8, 128–145.

Вајагић, П. (2016). Банови Дунавске бановине. Нови Сад: Академска књига.

Вајагић, П. (2017). Будимска епархија и очување културно историјског наслеђа Срба у Републици Мађарској. У: В. Голубовић и Б. Ђорђевић (ур.), Очување и заштита културно-историјског наслеђа Србије у иностранству, зборник (стр. 88–107). Београд: Институт за међународну политику и привреду.

Вајагић, П. (2018). Улазак српске војске у Војводину новембра 1918. године. Војно дело, 70 (2), 559–577.

Кончар, Р. (1991). Споразум Цветковић–Мачек и Војводина. Зборник Матице српске за историју, 44, 65–92.

Маловић, Г. (2001). Оптирање и исељавање Срба у Мађарској 1920–1931. Архив: часопис Архива Југославије, 2 (2), 215–232.

Маловић, Г. (2007). Оптирање српске и мађарске мањине између два светска рата. У: З. Ђере (ур.), Српско-мађарски односи кроз историју, зборник (стр. 367–389). Нови Сад: Филозофски факултет.

Маловић, Г. (2010). Сеоба у матицу, оптирање Срба у Мађарској 1920–1931. Kњига 1. Нови Сад – Будимпешта: Матица српска – Самоуправа Срба у Мађарској.

Марковић, С. (2020). Од присаједињења до прекрајања: Војводина у Краљевини СХС/Југославији 1918–1941. Нови Сад: Архив Војводине.

Марковић, С. и Бесермењи, С. (2010). Однос Српског културног клуба према структури становништва Војводине. Зборник Матице српске за друштвене науке, 131, 329–337.

Михалџић, С. (1937). Барања: од најстаријих времена до данас. Нови Сад: Штампарија Дунавске бановине.

Његован, Д. (1993). Присаједињење Срема, Баната, Бачке и Барање Србији 1918. Нови Сад: Музеј Војводине.

Његован, Д. (1995). Присаједињење Барање Србији 1918. У: Д. Његован (ур.), Барања српска земља: зборник (стр. 63–84). Бели Манастир: Извршни савет Скупштине општине.

Палић, М. (1964). Преглед административно територијалних промена у Војводини: 1918–1941. Зборник за друштвене науке, 38, 125–162.

Радовановић, М. (1941). Становништво Дунавске бановине. Српски књижевни гласник, LXII (5), 384–389.

Хорват, A. (2013). Барања: 1918–1922. Нови Сад: Прометеј – Мало историјско друштво Нови Сад.

Шимуновић, Б. (1999). Национална мисија Матице српске у време стварања Бановине Хрватске. Зборник Матице српске за историју, 59–60, 125–137.

Horvat, A. (2014). Promjena imena naselja u Baranji 1922. godine. Scrinia Slavonica, 14, 235–251.

Hrabak, B. (1992). Ustanovljavanje jugoslovenske granice u Baranji 1919–1920. godine. Istorija 20. veka: časopis Instituta za savremenu istoriju, 10 (1–2), 51–60.

Leček, S. (2002). Ustrojavanje Seljačke Sloge u Slavoniji, Srijemu i Baranji (1925–1941). Scrinia Slavonica, 2, 325–352.

Leček, S. (2003). Djelovanje Seljačke Sloge u Slavoniji, Srijemu i Baranji (1925–1941). Scrinia Slavonica, 3, 336–390.

Marković, S. (2010). Politički život Bunjevaca Vojvodine u Kraljevini SHS – Jugoslaviji 1918–1941. godine. Subotica: Bunjevački informativni centar.

Mesaroš, Š. (1981). Položaj Mađara u Vojvodini: 1918–1929. Novi Sad: Filozofski fakultet, Institut za istoriju.

Mitrović, A. (1975). Razgraničenje Jugoslavije sa Mađarskom i Rumunijom: 1919–1920 – prilog proučavanju jugoslovenske politike na Konferenciji mira u Parizu. Novi Sad: Institut za izučavanje istorije Vojvodine.

Miškulin, I. i Petrović Leš, T. (2022). U nevremenu: moderna povijest Slavonije, Srijema i Baranje. U: S. Leček (ur.), Prijelomna vremena: hrvatske zemlje nakon 1918. godine, zbornik (str. 559–603). Zagreb: Matica hrvatska.

Radojević, M. (1996). Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine 1918–1941. Istorija 20. veka: časopis Instituta za savremenu istoriju, 14 (2), 39–73.

Šimončić-Bobetko, Z. (1986). Agrarna reforma i kolonizacija na područiju Baranje u međuratnom razdoblju (1919–1941). U: D. Čalić (ur.), Tri stoljeća Belja, zbornik (str. 257–265). Osijek: Poljoprivredni industrijski kombinat Darda.