The Tradition of Serbia’s Liberation Wars (1912–1918) in Serbian Church Architecture Between the Two World Wars
Abstract
Between 1918 and 1941, Serbian church architecture reflected an atmosphere of renewal in national terms as much as in the spiritual life. In order to preserve the memory of the Serbian soldier—the national hero and martyr—a concept for a memorial church was conceived, dedicated to the Liberation Wars of 1912–1918. This allowed the Serbs to discover new dimensions of their national identity, which was deeply rooted in the soldier cult. In the atmosphere of the extensive social renewal and founded on the Orthodox identity, a symbolic bond between the Liberation Wars of 1912–1918 and the Kosovo spiritual heritage was sought. It highlighted the Serbian soldier, from the martyr Prince Lazar Hrebeljanović in 1389 to the soldiers of Crown Prince Alexander I Karađorđević who fell between 1912 and 1918. Thus, their national roles were ritualized in both symbolic and physical terms, bridging the distances they occupied within the coherent system of practical needs. This signified that the soldiers who fell during the Liberation Wars of 1912–1918 were heroes and martyrs with a national mission. During the formation of interwar Yugoslavia, this had a positive impact on the national preservation of the Serbian people, especially under the constant pressure of Yugoslav generalization.
The memory of the Serbian soldier was also used to commemorate the military national tradition in a new type of church—a memorial church, which represented a symbiosis of religious and funerary elements. These churches were built in cities and villages, near former battlefields, and wherever the need was felt. Serbian heroes were symbolically and physically enshrined in the ossuaries of these churches. They were deeply saturated with Orthodox religious identity, medieval heritage, and the sentiment of the recent war history. Thus, a framework of interpretation was constructed, memorializing the heroism and martyrdom of the Serbian soldier from the Liberation Wars of 1912–1918 within the memorial church, which provided the Serbian nation with a range of opportunities for affirmation, identification, and national recognition.
References
Аноним. (1987). Писмо Епископа рашко-призренског Г. Владимира Патријарху српском Г. Викентију, „Рушење цркве у Ђаковици” 28. јуна 1951. У: А. Јевтић (ур.), Задужбине Косова: споменици и знамења српског народа (стр. 803–804). Призрен–Београд: Епархија рашко-призренска – Богословски факултет.
Виријевић, В. (2012). Храм „Свете Тројице” у Ђаковици – парадигма страдања Српске православне цркве на Косову и Метохији. У: Б. Шијаковић (ур.), Српска теологија данас (стр. 97–109). Београд: Институт за теолошка истраживања – Православни богословски факултет.
Вујовић, Б. (1973). Црквени споменици на подручју града Београда. Шире подручје града, књ. II. Београд: Народна библиотека Србије.
Гардашевић, Б. (1971). Организационо устројство и законодавство православне цркве између два светска рата. У: Митрополит Владислав и Р. Веселиновић (ред.), Српска православна црква 1920–1970. Споменица о 50-годишњици васпостављања српске патријаршије (стр. 37–64). Београд: Српска православна црква.
Димић, Љ. (1998). Срби и Југославија: простор, друштво и политика (поглед с краја века). Београд: Стубови културе.
Думић, О. и Ђокић, Н. (2019). Село Гложане и његови црквени храмови. Етнокултуролошки зборник, XXII, 102–130.
Ђокић, Н. и Думић, О. (2014). Црква у Рогачи у XVIII и XIX веку. Каленић, XXXIII (1), 37–38.
Женарју Рајовић, И. (2013). Спомен-храм Светог Архангела Михаила у Штимљу. Лесковачки зборник, 53, 277–292.
Живановић, М. В. (2019). Руски гробни комплекси у Србији у 20. веку (необјављена докторска дисертација). Филозофски факултет, Београд.
Ивановић, М. (1987). Црквени споменици XIII–XX века. У: А. Јевтић (ур.), Задужбине Косова: споменици и знамења српског народа (стр. 387–547). Призрен–Београд: Епархија рашко-призренска – Богословски факултет.
Јовановић, З. М. и Јанковић, М. (2012). Сећање на обнову „Цркве Самодреже” и њено свечано освећење 1932. године. У: Б. Јовановић и У. Шуваковић (ур. и прир.), Косово и Метохија 1912–2012. (стр. 317–334). Косовска Митровица: Филозофски факултет.
Јовановић, М. (1990). Опленац: Храм Светог Ђорђа и маузолеј Карађорђевића. Топола: Задужбина краља Петра I.
Јовановић, М. (2007). Храм Светог Саве у Београду. Београд: Задужбина Илије М. Коларца.
Јованчевић, Н. (прир.). Српска православна епархија шумадијска 1947–1997. Крагујевац: Епархијски управни одбор Српске православне епархије шумадијске.
Кадијевић, А. (1996). Момир Коруновић. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.
Кадијевић, А. (1999). О архитектури националног стила на Косову и Метохији у периоду између два светска рата. Новопазарски зборник, 23, 163–186.
Кадијевић, A. (2000). Градитељи цркава на подручју шумадијске епархије у деветнаестом и двадесетом веку (1). У: Н. Јованчевић (ур.), Српска православна епархија шумадијска 1999: шематизам (стр. 156–160). Крагујевац: Епархијски управни одбор Српске православне епархије шумадијске.
Кадијевић, А. (2001). О раду руских архитеката у јужној Србији у периоду између два светска рата. Лесковачки зборник, 41, 245–252.
Кадијевић, А. (2007). Један век тражења националног стила у српској архитектури (средина XIX – средина XX века). Београд: Грађевинска књига.
Кадијевић, А. (2013). Архитекта Момир Коруновић и ратна 1912. година. Архитектура и урбанизам, 37, 43–49.
Кадијевић, А. (2023). Југословенска архитектура између два светска рата (1918 1941): контексти тумачења. Београд: Филозофски факултет.
Лечић, М. (1971). Изградња и обнова цркава и манастира од 1920. до 1941. године. У: Митрополит Владислав и Р. Веселиновић (ред.), Српска православна црква 1920–1970. Споменица о 50-годишњици васпостављања српске патријаршије (стр. 65–125). Београд: Српска православна црква.
Милошевић, Д. М. (2019). Архитекта Петар Ј. Поповић (1873–1945) (необјављена докторска дисертација). Филозофски факултет, Београд.
Михајлов, С. (2013). Рајко М. Татић: 1900–1979. Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда – Службени гласник.
Обреновић, В. (2013). Српска меморијална архитектура 1918–1955 (необјављена докторска дисертација). Филозофски факултет, Београд.
Станојевић, В. (2020). Рад архитекте Виктора Лукомског у Краљевини СХС/Југославији (1884–1847). Наслеђе, XXI, 39–59.
Стефановић, Т. (2009). Спомен-црква Светог Димитрија са костурницом у Лазаревцу. Лазаревац: Српска православна црквена општина у Лазаревцу.
Стефановић, Т. (2014). Токови у српској архитектури (1935–1941) (необјављена докторска дисертација). Филозофски факултет, Београд.
Столић, Хризостом епископ (ур.). (2006). Црква – Календар Српске православне патријаршије за просту 2006. годину. Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
Суботић, В., Пановић З. и Ристић, Д. (2005). Меморијали ослободилачких ратова Србије. Преглед спомен-обележја у земљи и иностранству, књ. 2. Београд: Влада Републике Србије – Министарство рада, запошљавања и социјалне политике.
Суботић, В., Поповић, М., Драгићевић, Љ. и Пановић, З. (2006). Меморијали ослободилачких ратова Србије, књ. I, том I. Београд: Влада Републике Србије – Министарство рада, запошљавања и социјалне политике.
Цуњак, М. (2014). Мало Орашје, Црква Светог Вартоломеја, почетак Великог рата и споменик палим борцима 1912–1918. Смедерево: Newpress – Глас потомака.
Blaga, L. (1984). Fenomen stila i metodologija. Delo, XXX (8–9), 178–188.
Kadijević, A. (2023). Neraskidive spone – srpski arhitekti i vojska (XIX–XXI vek). Zbornik radova Akademije umetnosti, 11, 62–83. https://doi.org/10.5937/ZbAkU2311062K
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: