Традиција Oслободилачких ратова Србије (1912–1918) у српском црквеном градитељству између два светска рата

Tadija B. Stefanović

doi:10.5937/zrffp55-52829

Tadija B. Stefanović Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnosti i konservaciju, Beograd

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp55-52829

Ključne reči: Србија, Ослободилачки ратови 1912–1918, традиција, Српска православна црква, градитељство

Sažetak

Између 1918. и 1941. године у српском црквеном градитељству испољенe су велика инвентивност и разноликост. Томе је највише погодовала атмосфера обнове духовног и националног живота Срба у новим југословенским околностима, које су наступиле 1918. године. Симболичнa веза ратова за ослобођење и уједињење са средњовековним наслеђем истакла је у први план српскe војникe, кнезa-мученикa Лазарa Хребељановићa из 1389. године и престолонаследника Александра I Карађорђевића између 1912. и 1918. године. Како би сећање на српске војнике, хероје и мученике било меморисано у сакралном простору, настале су спомен-цркве. Архитектура ових храмова је следила средњовековне градитељске узоре, док је функције остварила повезивањем богослужбене и фунерарне намене.

Reference

Аноним. (1987). Писмо Епископа рашко-призренског Г. Владимира Патријарху српском Г. Викентију, „Рушење цркве у Ђаковици” 28. јуна 1951. У: А. Јевтић (ур.), Задужбине Косова: споменици и знамења српског народа (стр. 803–804). Призрен–Београд: Епархија рашко-призренска – Богословски факултет.

Виријевић, В. (2012). Храм „Свете Тројице” у Ђаковици – парадигма страдања Српске православне цркве на Косову и Метохији. У: Б. Шијаковић (ур.), Српска теологија данас (стр. 97–109). Београд: Институт за теолошка истраживања – Православни богословски факултет.

Вујовић, Б. (1973). Црквени споменици на подручју града Београда. Шире подручје града, књ. II. Београд: Народна библиотека Србије.

Гардашевић, Б. (1971). Организационо устројство и законодавство православне цркве између два светска рата. У: Митрополит Владислав и Р. Веселиновић (ред.), Српска православна црква 1920–1970. Споменица о 50-годишњици васпостављања српске патријаршије (стр. 37–64). Београд: Српска православна црква.

Димић, Љ. (1998). Срби и Југославија: простор, друштво и политика (поглед с краја века). Београд: Стубови културе.

Думић, О. и Ђокић, Н. (2019). Село Гложане и његови црквени храмови. Етнокултуролошки зборник, XXII, 102–130.

Ђокић, Н. и Думић, О. (2014). Црква у Рогачи у XVIII и XIX веку. Каленић, XXXIII (1), 37–38.

Женарју Рајовић, И. (2013). Спомен-храм Светог Архангела Михаила у Штимљу. Лесковачки зборник, 53, 277–292.

Живановић, М. В. (2019). Руски гробни комплекси у Србији у 20. веку (необјављена докторска дисертација). Филозофски факултет, Београд.

Ивановић, М. (1987). Црквени споменици XIII–XX века. У: А. Јевтић (ур.), Задужбине Косова: споменици и знамења српског народа (стр. 387–547). Призрен–Београд: Епархија рашко-призренска – Богословски факултет.

Јовановић, З. М. и Јанковић, М. (2012). Сећање на обнову „Цркве Самодреже” и њено свечано освећење 1932. године. У: Б. Јовановић и У. Шуваковић (ур. и прир.), Косово и Метохија 1912–2012. (стр. 317–334). Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Јовановић, М. (1990). Опленац: Храм Светог Ђорђа и маузолеј Карађорђевића. Топола: Задужбина краља Петра I.

Јовановић, М. (2007). Храм Светог Саве у Београду. Београд: Задужбина Илије М. Коларца.

Јованчевић, Н. (прир.). Српска православна епархија шумадијска 1947–1997. Крагујевац: Епархијски управни одбор Српске православне епархије шумадијске.

Кадијевић, А. (1996). Момир Коруновић. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.

Кадијевић, А. (1999). О архитектури националног стила на Косову и Метохији у периоду између два светска рата. Новопазарски зборник, 23, 163–186.

Кадијевић, A. (2000). Градитељи цркава на подручју шумадијске епархије у деветнаестом и двадесетом веку (1). У: Н. Јованчевић (ур.), Српска православна епархија шумадијска 1999: шематизам (стр. 156–160). Крагујевац: Епархијски управни одбор Српске православне епархије шумадијске.

Кадијевић, А. (2001). О раду руских архитеката у јужној Србији у периоду између два светска рата. Лесковачки зборник, 41, 245–252.

Кадијевић, А. (2007). Један век тражења националног стила у српској архитектури (средина XIX – средина XX века). Београд: Грађевинска књига.

Кадијевић, А. (2013). Архитекта Момир Коруновић и ратна 1912. година. Архитектура и урбанизам, 37, 43–49.

Кадијевић, А. (2023). Југословенска архитектура између два светска рата (1918 1941): контексти тумачења. Београд: Филозофски факултет.

Лечић, М. (1971). Изградња и обнова цркава и манастира од 1920. до 1941. године. У: Митрополит Владислав и Р. Веселиновић (ред.), Српска православна црква 1920–1970. Споменица о 50-годишњици васпостављања српске патријаршије (стр. 65–125). Београд: Српска православна црква.

Милошевић, Д. М. (2019). Архитекта Петар Ј. Поповић (1873–1945) (необјављена докторска дисертација). Филозофски факултет, Београд.

Михајлов, С. (2013). Рајко М. Татић: 1900–1979. Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда – Службени гласник.

Обреновић, В. (2013). Српска меморијална архитектура 1918–1955 (необјављена докторска дисертација). Филозофски факултет, Београд.

Станојевић, В. (2020). Рад архитекте Виктора Лукомског у Краљевини СХС/Југославији (1884–1847). Наслеђе, XXI, 39–59.

Стефановић, Т. (2009). Спомен-црква Светог Димитрија са костурницом у Лазаревцу. Лазаревац: Српска православна црквена општина у Лазаревцу.

Стефановић, Т. (2014). Токови у српској архитектури (1935–1941) (необјављена докторска дисертација). Филозофски факултет, Београд.

Столић, Хризостом епископ (ур.). (2006). Црква – Календар Српске православне патријаршије за просту 2006. годину. Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.

Суботић, В., Пановић З. и Ристић, Д. (2005). Меморијали ослободилачких ратова Србије. Преглед спомен-обележја у земљи и иностранству, књ. 2. Београд: Влада Републике Србије – Министарство рада, запошљавања и социјалне политике.

Суботић, В., Поповић, М., Драгићевић, Љ. и Пановић, З. (2006). Меморијали ослободилачких ратова Србије, књ. I, том I. Београд: Влада Републике Србије – Министарство рада, запошљавања и социјалне политике.

Цуњак, М. (2014). Мало Орашје, Црква Светог Вартоломеја, почетак Великог рата и споменик палим борцима 1912–1918. Смедерево: Newpress – Глас потомака.

Blaga, L. (1984). Fenomen stila i metodologija. Delo, XXX (8–9), 178–188.

Kadijević, A. (2023). Neraskidive spone – srpski arhitekti i vojska (XIX–XXI vek). Zbornik radova Akademije umetnosti, 11, 62–83. https://doi.org/10.5937/ZbAkU2311062K