Royal Canopy over the Church Entrance: Forms, Spatial Contexts, Iconographic Programs, and Meaning of the Dome in Serbian Narthexes of the 14th Century
Abstract
The churches commissioned by King (later Emperor) Stephen Dušan, his important dignitaries, and later Serbian rulers—e.g., Holy Archangels near Prizren, Lesnovo, Hilandar, Markov Manastir, Ravanica, and Manasija—often have a narthex or an entrance porch covered by a dome. This architectural element is additionally emphasized by a specific program of painted decoration—as witnessed by several preserved ensembles—which, like the one in the nave’s dome, contains some representation of Christ surrounded by members of the heavenly ranks. Through the choice of iconographic elements of Christ or accompanying personages, these compositions are often imbued with a royal subtext. Such an architectural and iconographic solution has its precedents in some Byzantine monuments from the 10th to the 12th century, of which the most important for the Serbian examples, as their potential models, are probably the Athonite katholika and the main church of the Pantokrator Monastery in Constantinople. The prevalence of this architectural element notably increased during the Late Byzantine period, particularly in political entities whose rulers sought independence and even aspired to imperial dignity, such as Epirus, which bordered the Serbian state, and later Mystra. In these Byzantine churches, the specific form of this micro-architectural feature and its strategic placement at the church entrance can be associated with imperial patronage and royal visits. Given the well-supported hypothesis that this paradigm was adopted into Serbian architecture with the same imperial connotation, this study examines its spatial, formal, and iconographic elements, along with its semantic and ideological context. The author’s ongoing research of this phenomenon encompasses all preserved and relevant examples within the Serbian Empire, Byzantium, and the broader Byzantine world. However, for the purpose of this article, the discussion will be limited only to Serbian monuments, include an examination of their potential models, and underscore particular nuances in meaning exhibited by their spatial solutions and iconographic programs.
References
Bogdanović, J. (2017). The Framing of Sacred Space: The Canopy and the Byzantine Church. New York: Oxford University Press.
Božinović, V. (2021). The sculptural decoration of Chilandar’s outer narthex. Хиландарски зборник, 15, 101–119.
Ćurčić, S. (1971). The twin-domed narthex in Palaeologan architecture. Зборник радова Византолошког института, 13, 333–344.
Ćurčić, S. (2000). The exonarthex of Hilandar: The question of its function and patronage. У: В. Кораћ (ур.), Међународни научни скуп „Осам векова Хиландара, историја, духовни живот, књижевност, уметност и архитектура, октобар 1998” (стр. 477–487). Београд: Српска академија наука и уметности.
Ćurčić, S. (2010). Architecture in the Balkans: From Diocletian to Sьleyman the Magnificent. New Haven—London: Yale University Press.
Ćurčić, S. (2015). Epirote input in architecture of Byzantine Macedonia and Serbia around 1300. In: Β. Κατσαρός και Α. Τούρτα (Επ. επιμ.), Αφιέρωμα στον Ακαδημαϊκό Πanαγιώτη Λ. Βοκοτόπουλο (pp. 127–140). Αθήνα: Καπόν.
Djurić, V. J. (1996). L’art impérial serbe: marques du statut impérial et traits de prestige. In: Ν. Οικονομήδης (Επιμ.), Βυζάντιο και Σερβία κατά τον 14ο αιώνα (pp. 23–56). Αθήνα: Εθνικό Ίδρυμα Ερευνών—Ινστιτούτο Βυζαντινών Ερευνών.
Fundić, L. (2022). Art, Power, and Patronage in the Principality of Epirus, 1204–1318. Abingdon—New York: Routledge.
Gavrilović, Z. (1980). Divine wisdom as part of Byzantine imperial ideology. Research into the artistic interpretations of the theme in Medieval Serbia. Narthex programmes of Lesnovo and Sopoćani. Зограф, 11, 44–69.
Gavrilović, Z. (1989). Kingship and Baptism in the iconography of Dečani and Lesnovo. У: В. Ј. Ђурић (ур.), Дечани и византијска уметност средином XIV века (стр. 297–306). Београд–Приштина: Српска академија наука и уметности—Јединство.
Georgiadou, S. (2015). Architecture and Statehood in Late Byzantium: A Comparative Study of Epiros and Trebizond (Unpublished doctoral dissertation). University of Illinois at Urbana-Champaign, Urbana-Champaign IL.
Janin, R. (1969). La geographie ecclesiastique de l’empire byzantin, I: Le siege Constantinople et le patriarcat oecumenique, 3: Les eglises et les monasteres. 2nd ed. Paris: Institut français d’études byzantines.
Korać, V. (1998). The exonarthex. In: G. Subotić (Ed.), Hilandar Monastery (p. 159). Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts.
Luibhéid, C., & Rorem, P. (Eds.). (1987). Pseudo-Dionysius: The Complete Works. New York: Paulist Press.
Marinis, V. (2014). Architecture and Ritual in the Churches of Constantinople: Ninth to Fifteenth Centuries. Cambridge—New York: Cambridge University Press.
Marković, M. (1998). The original paintings of the monastery’s main church. In: G. Subotić (Ed.), Hilandar Monastery (pp. 221–242). Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts.
Meksi, A. (1983). Arkitektura mesjetare në Shqipëri (shek. VII-XV). Tiranë: Shtëpia botuese “8 Nëntori”.
Meyendorff, J. (1987). Wisdom-Sophia: Contrasting approaches to a complex theme. Dumbarton Oaks Papers, 41, 391–401.
Miljković, B. (2004). L’illustration de la Deuxième homélie pascale de Grégoire le Theologien. Зборник радова Византолошког института, 41, 104–112.
Millet, G. (1919). L’Ancien art serbe: Les églises. Paris: Boccard.
Mineva, E. (2013). References to the Monastery of Pantokrator in Old Slavic literature (14th–15th c.). In: S. Kotzabassi (Ed.), The Pantokrator Monastery in Constantinople (pp. 83–96). Boston—Berlin: De Gruyter.
Ousterhout, R. (2000). Contextualizing the later churches of Constantinople: Suggested methodologies and a few examples. Dumbarton Oaks Papers, 54, 241–250.
Ousterhout, R. G. (2019a). Eastern Medieval Architecture: The Building Traditions of Byzantium and Neighboring Lands. New York: Oxford University Press.
Ousterhout, R. G. (2019b). Piroska and the Pantokrator: Reassessing the architectural evidence. In: M. Sághy & R. G. Ousterhout (Eds.), Piroska and the Pantokrator: Dynastic Memory, Healing, and Salvation in Komnenian Constantinople (pp. 225–259). Budapest—New York: Central European University, Department of Medieval Studies—Central European University Press.
Sinkević, I. (2012). Prolegomena for a study of royal entrances in Byzantine churches: The case of Marko’s Monastery. In: M. J. Johnson, R. Ousterhout, & A. Papalexandrou (Eds.), Approaches to Byzantine Architecture and Its Decoration: Studies in Honor of Slobodan Ćurčić (pp. 121–142). Farnham–Burlington: Ashgate.
Smolčić-Makuljević, S. (2009). Two models of sacred space in the Byzantine and medieval visual culture of the Balkans: The monasteries of St Prohor of Pčinja and Treskavac. Jahrbuch der österreichischen Byzantinistik, 59, 191–202.
Stanković, N. (2011). Formation of the litē on Mount Athos: Liturgical and historical aspects. In: I. Iliev (Ed.), Proceedings of the 22nd International Congress of Byzantine Studies, Sofia, 22–27 August 2011, Volume II: Abstracts of Round Table Communications (pp. 91–92). Sofia: Bulgarian Historical Heritage Foundation.
Stanković, N. (2017). At the Threshold of the Heavens: The Narthex and Adjacent Spaces in Middle Byzantine Churches of Mount Athos (10th–11th Centuries)—Architecture, Function, and Meaning (Unpublished doctoral dissertation). Princeton University, Princeton NJ.
Stanković, N. (2021). Tradition, innovation, and individual creation in monastic architecture: The case of St Athanasius the Athonite and the katholikon of his Great Lavra. In: A. Zakharova, O. Ovcharova, & I. Oretskaia (Eds.), Art of the Byzantine World: Individuality in Artistic Creativity. A Collection of Essays in Honour of Olga Popova (pp. 532–545). Moscow: State Institute for Art Studies.
Thomas, J., & Hero, A. C. (Eds.). (2000). Byzantine Monastic Foundation Documents: A Complete Translation of Surviving Founders’ Typika and Testaments. Washington DC: Dumbarton Oaks Research Library and Collection.
Vasileski, A. (2016). The Monastery of Treskavec. Skopje: Cultural Heritage Protection Office.
Бабиќ, Б. (1961). Живописот од егзонартексот на црквата на манастирот Трескавец. Стремеж, 4, 52–60.
Бабиќ, Б., Мошин, В. и др. (подг.). (1981). Споменици за средневековната и поновата историја на Македонија, IV: Грамоти, записи и друга документарна грађа за манастирите и црквите во Прилепската област. Скопје: Архив на Македонија.
Бабић, Г. (1978). Иконографски програм живописа у припратама цркава краља Милутина. У: С. Петковић (ур.), Византијска уметност почетком XIV века: Научни скуп у Грачаници 1973 (стр. 105–126). Београд: Филозофски факултет, Одељење за историју уметности.
Бјелић, И. (2020). Реконструкција спољних облика цркве Светих арханђела код Призрена—ревизија. Зограф, 44, 165–178.
Бошковић, Ђ. (1932). Белешке са путовања. Старинар, Трећа серија, 7, 88–126.
Бошковић, Ђ. и Ковачевић, М. (1992). Хиландар, Саборна црква: Архитектура. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.
Војводић, Д. и Поповић Д. (ур.). (2016). Сакрална уметност српских земаља у средњем веку (Византијско наслеђе и српска уметност, II). Београд: Српски комитет за византологију—Службени гласник—Византолошки институт САНУ.
Вуловић, Б. (1966). Раваница: Њено место и њена улога у сакралној архитектури Поморавља. Саопштења, 7, 1–214.
Вуловић, Б. (1978). Нова истраживања архитектуре Грачанице. У: С. Петковић (ур.), Византијска уметност почетком XIV века: Научни скуп у Грачаници 1973 (стр. 165–172). Београд: Филозофски факултет, Одељење за историју уметности.
Габелић, С. (1998). Манастир Лесново: историја и сликарство. Београд: Стубови културе.
Глигоријевић-Максимовић, М. (2005). Сликарство ХIV века у манастиру Трескавцу. Зборник радова Византолошког института, 42, 77–171.
Григорије Цамблак (1989). Књижевни рад у Србији, прир. Д. Петровић. Београд: Просвета—Српска књижевна задруга.
Дероко, А. (1933–1934). Матејча. Старинар, Трећа серија, 8–9, 84–89.
Димитријевић, А. (2022). Питање ктиторства првобитне грачаничке спољне припрате. Ниш и Византија, 20, 339–350.
Димитрова, Е. (2002). Манастир Матејче. Скопје: Каламус.
Димитрова, Е., Коруновски, С. и Грандаковска, С. (2013). Средновековна Македонија: Култура и уметност (Македонија: Милениумски културно-историски факти, 3). Скопје: Медиа Принт Македонија—Универзитет Евро-Балкан.
Ђорђевић, И. М. (1994). Зидно сликарство српске властеле у доба Немањића. Београд: Филозофски факултет.
Ђорђевић, И. М. (2006). Дарови Светог Духа у проскомидији Богородичине цркве у Морачи. У: Д. Поповић и Б. Тодић (ур.), Манастир Морача (стр. 195–212). Београд: Балканолошки институт САНУ. (Reprinted in: И. М. Ђорђевић, 2008, Студије српске средњовековне уметности, прир. Д. Војводић и М. Марковић, 182–199. Београд: Завод за уџбенике).
Ѓорѓиевски, Д. (2014). Прилог кон проучувањата на култот на светите Петозарници и идејната програма во северната купола на манастирот Трескавец. Patrimonium, 12, 121–132.
Јанковић, М. (1985). Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку. Београд: Народна књига—Историјски институт.
Касапова, Е. (2009). Архитектурата на црквата Успение на Богородица Трескавец. Скопје: Македонска академија на науките и уметностите.
Касапова, Е. (2012). Архитектурата на црквата Св. Димитрија—Марков манастир. Скопје: Каламус.
Кораћ, В. (1978). Археолошка опажања о припрати кнеза Лазара у Хиландару. Хиландарски зборник, 4, 75–98. (Reprinted in: В. Кораћ, 1987, Између Византиjе и Запада: Одабране студиjе о архитектури, 114–130. Београд: Просвета).
Кораћ, В. (1979). Свети Сава и програм рашког храма. У: В. Ј. Ђурић (ур.), Сава Немањић—Свети Сава: Историја и предање (стр. 232–243). Београд: Српска академија наука и уметности. (Reprinted in: В. Кораћ, 1987, Између Византиjе и Запада: Одабране студиjе о архитектури, 145–156. Београд: Просвета).
Кораћ, В. (1998). Свети Арханђели, Душанов царски маузолеј. Глас САНУ, 10, 191–201.
Кораћ, В. (2003). Споменици монументалне српске архитектуре XIV века у Повардарју. Београд: Српска академија наука и уметности—Републички завод за заштиту споменика културе.
Кораћ, В. (2004). Смисао грађења по узору: примери у српској архитектури XIV века. Зборник радова Византолошког института, 41, 205–212.
Мак Данијел, Г. (прир.). (1989). Данилови настављачи: Данилов Ученик, други настављачи Даниловог зборника. Београд: Просвета—Српска књижевна задруга.
Максимовић, Љ. (2013). Двор епирских деспота у XIV и XV веку. У: Љ. Максимовић, Огледи о политичкој моћи у Византији: чиниоци и ослонци (стр. 429–456). Београд: Српска књижевна задруга. (Originally published as: Lj. Maksimović (1994). The Court of the Epirote Despots in the 14th and 15th centuries. Зборник радова Византолошког института, 33, 127–147).
Марковић, М. (2011). Иконографски програм најстаријег живописа цркве Богородице Перивлепте у Охриду: попис фресака и белешке о појединим програмским особеностима. Зограф, 35, 119–143.
Марковић, М. (2014). Михаило Главас Тарханиот—ктитор манастира Трескавца. Зограф, 38, 77–98.
Марковић, М. и Хостетер, В. Т. (1998). Прилог хронологији градње и осликавања хиландарског католикона. Хиландарски зборник, 10, 201–220.
Мијовић, П. (1967). Царска иконографија у српској средњовековној уметности. Старинар, 18, 103–118.
Мијовић, П. (1971). Царска иконографија у српској средњовековној уметности, II. Старинар, 22, 67–92.
Мијовић, П. (1978). О генези Грачанице. У: С. Петковић (ур.), Византијска уметност почетком XIV века: Научни скуп у Грачаници 1973 (стр. 127–163). Београд: Филозофски факултет, Одељење за историју уметности.
Мирковић, Л. и Татић, Ж. (1925). Марков манастир. Нови Сад: Графика.
Немыкина, Е. А. (2016). Влияние императорской проблематики на монумента льные росписи Сербии XIV в. на примере композиции «Небесный двор» в Успеснкой церкви монастыря Трескавац. Вестник Православного Свято Тихоновского Гуманитарного Университета, Серия V: Вопросы истории и теории христианского искусства, 24(4), 48–66.
Ненадовић, С. (1967). Душанова задужбина манастир Светих арханђела код Призрена. Београд: Научно дело.
Пејић, С. (2009). Манастир Свети Никола Дабарски. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.
Расолкоска-Николовска, З. (1995). О историјским портретима у Псачи и времену њиховог настанка. Зограф, 24, 38–51.
Ристић, П. (1995). Рвање Јакова с анђелом. У: Б. Стојков и З. Маневић (ур.), Традиција и савремено српско црквено градитељство (стр. 99–115). Београд: Институт за архитектуру и урбанизам Србије.
Смолчић-Макуљевић, С. (2002). Царски Деисис и Небески двор у сликарству ХIV века манастира Трескавца: Иконографски програм северне куполе припрате цркве Богородичиног Успења. У: Трећа југословенска конференција византолога, Крушевац 10–13. мај 2000. (стр. 463–472). Београд—Крушевац: Византолошки институт САНУ—Народни музеј.
Смолчић-Макуљевић, С. (2019). Манастир Трескавац. Београд: Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Институт за историју уметности.
Тодић, Б. (1988). Грачаница: сликарство. Београд—Приштина: Просвета—Јединство.
Тодић, Б. (1995). Манастир Ресава. Земун: Драганић.
Тодић, Б. (2017). Време изградње католикона и ексонартекса манастира Хиландара. Хиландарски зборник, 14, 147–171.
Томић Ђурић, М. (2019). Фреске Марковог манастира. Београд—Битољ: Балканолошки институт Српске академије наука и уметности—Архиепископија охридска и Митрополија скопска.
Ћирковић, С. (ур.). (1981). Историја српског народа, Прва књига: Од најстаријих времена до Маричке битке. Београд: Српска књижевна задруга.
Ћурчић, С. (1988). Грачаница: историја и архитектура. Београд—Приштина: Просвета—Јединство.
Ћурчић, С. (2000). Смисао и функција катихумена у позновизантијској и српској архитектури. У: Г. Суботић (ур.), Манастир Жича: зборник радова (стр. 83–93). Краљево: Народни музеј—Завод за заштиту споменика културе.
Ћурчић, С. (2005). Незапажени доприноси Хиландара развоју српске средњовековне архитектуре. У: М. Милосављевић и М. Живојиновић (ур.), Четврта казивања о Светој Гори (стр. 17–47). Београд: Просвета—Друштво пријатеља Свете Горе Атонске—Византолошки институт САНУ.
Ферјанчић, Б. и Ћирковић, С. (2005). Стефан Душан, краљ и цар, 1331–1355. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Цветковски, С. (2006–2007). Портрети византијских и српских владара у манастиру Трескавцу. Зограф, 31, 153–167.
Κίσσας, Σ. (2008). Ομορφοκκλησιά: Οι τοιχογραφíες του ναού του Αγíου Γεοργíου κοντá στην Καστοριá. Београд: Византолошки институт САНУ.
Παπαδοπούλου, Β. Ν. (2002). Η βυζαντινή Άρτα και τα μνημεία της. Αθήνα: Υπούργειο πολιτισμού, Ταμείο αρχαιολογικών πόρων και απαλλοτριώσεων.
Τάντσης, Α. (2008). Το υπερώο στη βυζαντινή ναοδομία (Unpublished doctoral dissertation). Αριστοτέλειο Πανεπιστήμιο Θεσσαλονίκης, Θεσσαλονίκη.
Τάντσης, Α. (2015). Παλαιολόγοι και Καντακουζηνοί ως χορηγοί εκκλησιών στον Μυστρά. Βυζαντιακά, 32, 257–290.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: