Stefan Dečanski as a New Tobit
Abstract
Although it is considered part of the Deuterocanonical books of the Old Testament, the Book of Tobit has been highly popular among readers since the early Christian era. This popularity was certainly influenced by its exciting content and its moral character. In Serbian medieval literature, references to the Book of Tobit are rare, yet it is interesting that they appear in two texts, each linked to Stefan Dečanski in its own way. These texts are the charter of King Dušan for the Church of Saint Nicholas in Dobrušta and the Hagiography of Stefan Dušan by Gregory Tsamblak. Focusing particularly on Tsamblak’s Hagiography, in which Stefan Dečanski is referred to as the “new Tobit”, the paper examines the nature and function of biblical quotations and allusions to the Book of Tobit. Tobit is just one of the Old Testament figures with whom the author compares his hero (Stefan Dečanski is also compared to Job, Joseph, David, Joshua, and others). Since Tsamblak’s goal was to present Stefan Dečanski as a martyr, the most emphasis in the Hagiography is placed on the parallel with Job. This concept aligns with the image of Dečanski as the new Tobit, who, like Job, is a type of the righteous man whom God tests. The thematic affinity between the story of the Old Testament Tobit and the hagiography of the Serbian king is clear (piety, blindness, healing through a miracle). However, the shared motifs do not end there. Many of the ideas and motifs considered key to interpreting the Book of Tobit are also present in Tsamblak’s Hagiography of Stefan Dečanski: the motifs of exile, prayer, and almsgiving are important in characterizing Stefan Dečanski. Therefore, Tsamblac’s comparison of Dečanski with Tobit is seen as a „thematic key” that bridges the gap between literal and figurative meanings.
References
Бојовић, Д. (2017). Ниневијски гласови. Philologia Mediana, 9 (9), 79–86.
Бојовић, Д. (2019). Српска књижевност и свето предање. Београд: Завод за уџбенике.
Видаковић, М. (2023). Млади Товија. Нови Сад: Матица српска.
Вујошевић, Ж. (2005). Повеља краља Стефана Душана о цркви Светог Николе у Добрушти. Стари српски архив, 4, 51–67.
Гринспун, Л. Џ. (2006). Између Александрије и Антиохије. Јевреји и јудаизам у хеленистичком периоду. У: М. Д. Куган (ур.), Оксфордска историја библијског света (стр. 481–532). Београд: CLIO.
Грушевський, М. С. (2003). Твори у 50 томах, том 5. Львiв: Видавництво Світ.
Данилов ученик. (1989). Данилови настављачи. Данилов ученик, други настављачи Даниловог зборника. Београд: Просвета.
Дрејн, Џ. (2003). Увод у Стари завет. Београд: CLIO.
Ераковић, Р. (2008). Религиозни еп српског предромантизма. Нови Сад: Матица српска.
Ивић, П. и Грковић, М. (1976). Дечанске хрисовуље. Нови Сад: Институт за лингвистику.
Јухас-Георгиевска, Љ. (1997). Библијске паралеле у функцији грађења јунака у Доментијановом Житију Светог Саве. Научни састанак слависта у Вукове дане, 26 (1), 51–60.
Кабакчиев, К. (1985). Библейската алюзия – важен фактор при интерпретиране на старобългарската литература (върху материал от „Житие на Стефан Дечански” от Григорий Цамблак). Търновска книжовна школа, IV, 198–203.
Кубат, Р. (2001). Старозавјетна ангелологија и демонологија. Богословље, XLV(LIX)/1, 2, 195–244.
Мајендорф, Ј. (2001). Византијско богословље. Београд: Плато.
Марјановић-Душанић, С. (1997). Владарска идеологија Немањића. Београд: CLIO.
Марјановић-Душанић, С. (2007). Свети краљ. Београд: CLIO.
Милтенова, А. (1997). Паренетична литература – укупност секундарних жанрова (о јужнословенској средњовековној књижевности). Научни састанак слависта у Вукове дане, 26 (1), 87–96.
Митрополит Амфилохије и Епископ Атанасије. Товит. https://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A2%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%82
Наумов, А. (2009). Старо и ново. Студије о књижевности православних Словена. Ниш: Центар за црквене студије.
Петровић, Д. (1991). Књижевни рад Григорија Цамблака у Србији. Приштина: Академија наука и уметности Косова.
Плаовић, И. (2022). Реторичко наслеђе српског средњовековља: слова и похвале (необјављена докторска дисертација). Филолошки факултет, Београд.
Ређеп, Ј. (1998). Убиство владара. Нови Сад: Прометеј.
Станојевић, С. и Глумац. Д. (1932). Свето писмо у нашим старим споменицима. Београд: Српска краљевска академија.
Томић, Х. (2017). Учење дванаест апостола. Товит. Београд: Лио.
Ферјанчић, Б. и Ћирковић, С. (2005). Стефан Душан краљ и цар 1331–1355. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Цамблак, Г. (1989). Књижевни рад у Србији. Београд: Просвета–СКЗ.
Bauckham, R. (2006). Tobit as a parable for the exiles of Northern Israel. In: M. Bredin (Ed.), Studies in The Book of Tobit: A Multisiciplinary Approach (pp. 140–164). London: T&T Clark.
De Wet, C. L. (2020). The Book of Tobit in early Christianity: Greek and Latin interpretations from the 2nd to the 5th century CE. HTS Teologiese Studies/Theological Studies, 76(4), 1–13.
Diddi, C. (2013). Le “chiavi tematiche bibliche” nel contesto della tradizione retorica e letteraria europea: un capitolo di poetica storica. Studia ceranea, 3, 11–28.
Fitzmyer, J. (2003). Tobit. Berlin: Walter de Gruyter.
Macatangay, F. M. (2011). The Wisdom Instructions in the Book of Tobit. Berlin: De Gruyter.
Mandić, O. (1969). Leksikon judaizma i kršćanstva. Zagreb: Matica hrvatska.
Picchio, R. (1977). The function of biblical thematic clues in the literary code of Slavia Orthodoxa. Slavica Hierosolymitana, 1, 1–31.
Portier-Young, A. (2005). “Eyes to the Blind”: A dialogue between Tobit and Job. In: J. Corley & V. Skemp (Eds.), Intertextual Studies in Ben Sira and Tobit: Essays (pp. 14–27). Washington DC: The Catholic Biblical Association of America.
Wojciechowski, M. (2014). Authority and canonicity of the Book of Tobit. The Biblical Annals, 4, 381–395.
Župarić, D. (2012). Moralni naglasci u Knjizi o Tobiji. Bogoslovska smotra, 82 (3), 711–729.
Župarić, D. (2017). Anđeli i demoni u Knjizi o Tobiji. Bogoslovska smotra, 87 (2), 287–302.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: