Стефан Дечански као Нови Товит

Nataša M. Polovina

doi:10.5937/zrffp55-54945

Nataša M. Polovina Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, Odsek za srpsku književnost https://orcid.org/0000-0002-5960-3629

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp55-54945

Ključne reči: Цамблак, ослепљење, изгнанство, милостиња, мученик, Стари завет, „тематски кључ”

Sažetak

Иако се убраја у другоканонске књиге Старог завета, Књига о Товиту била је веома популарна код читалачке публике још од раног хришћанства. На то су свакако утицали њена узбудљива садржина и поучан карактер. У српској средњовековној књижевности ретки су помени Књиге о Товиту, али је занимљиво да се они јављају у двама текстовима који су, сваки на свој начин, везани за Стефана Дечанског. Реч је о повељи краља Душана за Цркву Светог Николе у Добрушти и о Житију Стефана Дечанског Григорија Цамблака. С посебним освртом на Цамблаково житије, у којем писац Стефана Дечанског назива Новим Товитом, у раду се испитују природа и функција библијских цитата и алузија на Књигу о Товиту. Тематска сродност између приче о старозаветном Товиту и житија српског краља (побожност, ослепљење, враћање вида деловањем чуда) разматра се као „тематски кључ” који треба да премости јаз између дословног и пренесеног значења.

Reference

Бојовић, Д. (2017). Ниневијски гласови. Philologia Mediana, 9 (9), 79–86.

Бојовић, Д. (2019). Српска књижевност и свето предање. Београд: Завод за уџбенике.

Видаковић, М. (2023). Млади Товија. Нови Сад: Матица српска.

Вујошевић, Ж. (2005). Повеља краља Стефана Душана о цркви Светог Николе у Добрушти. Стари српски архив, 4, 51–67.

Гринспун, Л. Џ. (2006). Између Александрије и Антиохије. Јевреји и јудаизам у хеленистичком периоду. У: М. Д. Куган (ур.), Оксфордска историја библијског света (стр. 481–532). Београд: CLIO.

Грушевський, М. С. (2003). Твори у 50 томах, том 5. Львiв: Видавництво Світ.

Данилов ученик. (1989). Данилови настављачи. Данилов ученик, други настављачи Даниловог зборника. Београд: Просвета.

Дрејн, Џ. (2003). Увод у Стари завет. Београд: CLIO.

Ераковић, Р. (2008). Религиозни еп српског предромантизма. Нови Сад: Матица српска.

Ивић, П. и Грковић, М. (1976). Дечанске хрисовуље. Нови Сад: Институт за лингвистику.

Јухас-Георгиевска, Љ. (1997). Библијске паралеле у функцији грађења јунака у Доментијановом Житију Светог Саве. Научни састанак слависта у Вукове дане, 26 (1), 51–60.

Кабакчиев, К. (1985). Библейската алюзия – важен фактор при интерпретиране на старобългарската литература (върху материал от „Житие на Стефан Дечански” от Григорий Цамблак). Търновска книжовна школа, IV, 198–203.

Кубат, Р. (2001). Старозавјетна ангелологија и демонологија. Богословље, XLV(LIX)/1, 2, 195–244.

Мајендорф, Ј. (2001). Византијско богословље. Београд: Плато.

Марјановић-Душанић, С. (1997). Владарска идеологија Немањића. Београд: CLIO.

Марјановић-Душанић, С. (2007). Свети краљ. Београд: CLIO.

Милтенова, А. (1997). Паренетична литература – укупност секундарних жанрова (о јужнословенској средњовековној књижевности). Научни састанак слависта у Вукове дане, 26 (1), 87–96.

Митрополит Амфилохије и Епископ Атанасије. Товит. https://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A2%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%82

Наумов, А. (2009). Старо и ново. Студије о књижевности православних Словена. Ниш: Центар за црквене студије.

Петровић, Д. (1991). Књижевни рад Григорија Цамблака у Србији. Приштина: Академија наука и уметности Косова.

Плаовић, И. (2022). Реторичко наслеђе српског средњовековља: слова и похвале (необјављена докторска дисертација). Филолошки факултет, Београд.

Ређеп, Ј. (1998). Убиство владара. Нови Сад: Прометеј.

Станојевић, С. и Глумац. Д. (1932). Свето писмо у нашим старим споменицима. Београд: Српска краљевска академија.

Томић, Х. (2017). Учење дванаест апостола. Товит. Београд: Лио.

Ферјанчић, Б. и Ћирковић, С. (2005). Стефан Душан краљ и цар 1331–1355. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Цамблак, Г. (1989). Књижевни рад у Србији. Београд: Просвета–СКЗ.

Bauckham, R. (2006). Tobit as a parable for the exiles of Northern Israel. In: M. Bredin (Ed.), Studies in The Book of Tobit: A Multisiciplinary Approach (pp. 140–164). London: T&T Clark.

De Wet, C. L. (2020). The Book of Tobit in early Christianity: Greek and Latin interpretations from the 2nd to the 5th century CE. HTS Teologiese Studies/Theological Studies, 76(4), 1–13.

Diddi, C. (2013). Le “chiavi tematiche bibliche” nel contesto della tradizione retorica e letteraria europea: un capitolo di poetica storica. Studia ceranea, 3, 11–28.

Fitzmyer, J. (2003). Tobit. Berlin: Walter de Gruyter.

Macatangay, F. M. (2011). The Wisdom Instructions in the Book of Tobit. Berlin: De Gruyter.

Mandić, O. (1969). Leksikon judaizma i kršćanstva. Zagreb: Matica hrvatska.

Picchio, R. (1977). The function of biblical thematic clues in the literary code of Slavia Orthodoxa. Slavica Hierosolymitana, 1, 1–31.

Portier-Young, A. (2005). “Eyes to the Blind”: A dialogue between Tobit and Job. In: J. Corley & V. Skemp (Eds.), Intertextual Studies in Ben Sira and Tobit: Essays (pp. 14–27). Washington DC: The Catholic Biblical Association of America.

Wojciechowski, M. (2014). Authority and canonicity of the Book of Tobit. The Biblical Annals, 4, 381–395.

Župarić, D. (2012). Moralni naglasci u Knjizi o Tobiji. Bogoslovska smotra, 82 (3), 711–729.

Župarić, D. (2017). Anđeli i demoni u Knjizi o Tobiji. Bogoslovska smotra, 87 (2), 287–302.