Teachers’ Attitudes Towards the Application of the Experimental Method in Teaching Nature and Society

Ajdina A. Župić

doi:10.5937/zrffp56-61714

Ajdina A. Župić University of Belgrade, Faculty of Education, Department of Didactics https://orcid.org/0009-0005-8183-5812

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp56-61714

Keywords: experimental method, contemporary teaching, teaching nature and society, teachers’ attitudes

Abstract

Teaching nature and society should encompass a combination of different methods that encourage students to engage in independent research, critical thinking, and logical reasoning. The experimental method contributes to the development of students’ learning in an effective way by providing opportunities for them to express their opinions, make assumptions, conduct experiments, actively observe phenomena and processes, record their observations, think critically, and draw conclusions independently. The aim of this paper was to examine and determine teachers’ attitudes and opinions regarding the use and significance of the experimental method within the subjects Nature and Society and The World Around Us. The research was conducted in the Republic of Serbia in 2025 and included 103 teachers. The results showed that teachers recognize the importance and benefits of applying the experimental method for the development of students’ personality, and that there is no statistically significant difference in their attitudes regarding years of work experience or the type of settlement in which the school is located. The conclusions of the paper indicate that teachers are willing to apply this method in their teaching practice but face obstacles in its implementation, particularly due to the lack of equipment in schools. Adequate support provided to teachers may contribute to improving the application of the experimental method in practice.

References

Bintoro, T., Fahrurrozi, F., Sari, Y., Hasanah, U., & Syahdan, A. (2022). The implementation of experimental methods to students’ critical thinking skills in elementary science learning: Literature review. EduHumaniora: Jurnal Pendidikan Dasar, 14(2), 190–199. https://doi.org/10.17509/eh.v14i2.45579

Сostenson, K., & Lawson, A. E. (1986). Why isn’t inquiry used in more classrooms?. The American Biology Teacher, 48(3), 150–158. https://doi.org/10.2307/4448241

De Zan, I. (2005). Metodika nastave prirode i društva. Zagreb: Školska knjiga.

Golubović-Ilić, I., & Cekić Jovanović, O. (2013). Modernizing science lessons by using the scientific (inquiry-based) method. In: A. Barakoska (Ed.), Education Between Tradition and Modernity, International Symposium, Ohrid, 22–24 September 2011 (pp. 238–248). Skopje: University “Ss. Cyril and Methodius,” Faculty of Philosophy, Institute for Pedagogy. https://eprints.ugd.edu.mk/5768/2/TOM%202.pdf

Grubić, M. (1963). Metodika nastave poznavanja prirode i biologije. Zagreb: Pedagoško književni zbor.

Hočevar, A., Kovač Šebart, M., & Štefanc, D. (2013). Curriculum planning and the concept of participation in the Reggio Emilia pedagogical approach. European Early Childhood Education Research Journal, 21(4), 476–488. https://doi.org/10.1080/1350293X.2013.845437

Kostović-Vranješ, V. (2015). Metodika nastave predmeta prirodoslovnog područja. Zagreb: Školska knjiga.

Križanac, I., & Lacić, S. (2011) Primjena prirodoznanstvene metode u početnoj nastavi prirodoslovlja. Napredak, 152(1), 109–120.

Letina, A. (2013). Kompetencije učitelja primarnoga obrazovanja za djelotvornu organizaciju i izvođenje nastave prirode i društva. Život i škola: časopis za teoriju i praksu odgoja i obrazovanja, 29(1), 341–356.

Letina, A. (2019). Factors influencing the frequency of use of inquiry-based approach to teaching primary science. Croatian Journal of Education, 21, 153–166. https://doi.org/10.15516/cje.v21i0.3447

Levy, A. R., & Moore Mensah, F. (2021). Learning through the experience of water in elementary school science. Water, 13(1), Article 43. https://doi.org/10.3390/w13010043

Lipovac, V., Sakač, M. D., Janković, A., & Raičević, J. (2017). Didaktičko metodički pristup razvitku ekološke svijesti u pripremnom predškolskom kurikulumu. Socijalna ekologija, 26(3), 137–150. https://doi.org/10.17234/SocEkol.26.3.4

Marshall, J. A., Petrosino, A. J., & Martin, T. (2010). Preservice teachers’ conceptions and enactments of project-based instruction. Journal of Science Education and Technology, 19, 370–386. https://doi.org/10.1007/s10956-010-9206-y

Marx, R. W., Blumenfeld, P. C., Krajcik, J. S., & Soloway, E. (1997). Enacting project-based science: Challenges for practice and policy. The Elementary School Journal, 97(4), 341–358. http://dx.doi.org/10.1086/461870

Nikolić, I. (2024). Research approach in teaching nature and society. Research in Pedagogy, 14(1), 46–61. https://doi.org/10.5937/IstrPed2401046N

Nurhidayat, F. M., Riani, R., & Firdaus, A. R. (2018). Application of experimental methods to improve learning outcomes class v students on science learning about light properties. Journal of Elementary Education, 1(2), 47–56. https://doi.org/10.22460/collase.v1i2.2256

Perković Krijan, I. (2016). Povijesni pregled ideje i potrebe za istraživačkim pristupom u nastavi. Život i škola, LXII(3), 77–85.

Potkonjak, N. i Šimleša, P. (1989). Pedagoška enciklopedija I i II. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Suzić, N. (2014). Nastavu sa memorisanja i reprodukcije pomjeriti ka učenju. U: R. Nikolić (ur.), Nastava i učenje, savremeni pristupi i perspektive (str. 285–296). Užice: Učiteljski fakultet Univerziteta u Kragujevcu.

Veselinovska, S. S., & Kirova, S. (2014). Application of innovative models in teaching methods for introduction to nature and society and students’ success. International Journal of Sciences: Basic and Applied Research, 16(1), 58–80. https://www.gssrr.org/JournalOfBasicAndApplied/article/view/1933

Бошњак, М. (2015). Примена истраживачке методе у реализацији физичких садржаја у настави природе и друштва (необјављена докторска дисертација). Природно-математички факултет, Нови Сад.

Вилотијевић, М. и Вилотијевић, Н. (2014). Вредновање као чинилац системског утемељења. У: К. Шпијуновић (ур.), Настава и учење – савремени приступи и перспективе: Зборник радова са научног скупа (стр. 311–320). Ужице: Педа гошки факултет Универзитета у Крагујевцу.

Вилотијевић, М. и Мандић, Д. (2016). Информатичко-развијајућа настава у ефикасној школи. Београд: Српска академија образовања – Учитељски факултет Универзитета у Београду.

Влаховић, М. Б. (2020). Образовање у друштву умреженог знања. Београд: Српска академија образовања.

Миленовић, Х. Ж. и Ботић, М. (2023). Иновативни наставни системи у настави о природи и друштву на нивоу иницијалног образовања. ДХС – Друштвене и хуманистичке студије, 8(1), 453–476. https://doi.org/10.51558/2490-3647.2023.8.1.453

Ристановић, Д. П. (2015). Улога пројектног модела рада у настави природе и друштва (необјављена докторска дисертација). Учитељски факултет, Београд.

Ристић, М. и Мандић, Д. (2018). Спремност образовног система за мобилно учење. Социолошки преглед, 52(3), 1044–1071. https://doi.org/10.5937/socpreg52-18707

Скоморац-Пезер, С. Р. и Рустемпашић, С. М. (2020). Примјена методе експеримента у настави моје околине. Зборник радова Педагошког факултета у Ужицу, 23(22), 165–180. https://doi.org/10.5937/ZRPFU2022165S

Ценић, Д. С. и Видосављевић, С. Т. (2022). Примена интегративног модела развијајуће наставе у предмету Природа и друштво. Баштина, 57, 475–487. https://doi.org/10.5937/bastina32-38653

Шефер, Ј. (2008). Евалуација креативних активности у тематској настави. Београд: Институт за педагошка истраживања.

Шикл-Ерски, А. (2023). Савремена образовна технологија у функцији комплексног вредновања рада ученика у настави природе и друштва (необјављена докторска дисертација). Учитељски факултет, Београд.