Ставови учитеља о примени експерименталне методе у настави природе и друштва
Sažetak
Настава природе и друштва треба да обухвати комбинацију различитих метода рада које подстичу ученике на самостално истраживање, критичко размишљање и логичко закључивање. Експериментална метода доприноси развоју искустава ученика на адекватан и квалитативан начин, пружајући им могућност да изражавају своја мишљења, постављају претпоставке, изводе експерименте, активно посматрају појаве и процесе, бележе своја запажања, критички размишљају и доносе личне закључке. Циљ овог рада био је да се испитају и утврде ставови и мишљења учитеља у вези са применом и значајем експерименталне методе у оквиру наставних предмета Природа и друштво и Свет око нас. Истраживање је спроведено 2025. године на територији Републике Србије и обухватило је 103 наставника разредне наставе / учитеља и учитељица. Резултати су показали да учитељи препознају значај и корист примене експерименталне методе за развој личности ученика, као и да не постоји статистички значајна разлика у ставовима учитеља у односу на године радног искуства и тип насеља у коме се школа налази. Закључци рада указују да су учитељи спремни да овај метод примењују у својој наставној пракси, али се сусрећу са препрекама у његовој реализацији, пре свега због недовољне опремљености школа. Пружање адекватне подршке учитељима може допринети унапређењу примене експерименталне метода у пракси.
Reference
Bintoro, T., Fahrurrozi, F., Sari, Y., Hasanah, U., & Syahdan, A. (2022). The implementation of experimental methods to students’ critical thinking skills in elementary science learning: Literature review. EduHumaniora: Jurnal Pendidikan Dasar, 14(2), 190–199. https://doi.org/10.17509/eh.v14i2.45579
Сostenson, K., & Lawson, A. E. (1986). Why isn’t inquiry used in more classrooms?. The American Biology Teacher, 48(3), 150–158. https://doi.org/10.2307/4448241
De Zan, I. (2005). Metodika nastave prirode i društva. Zagreb: Školska knjiga.
Golubović-Ilić, I., & Cekić Jovanović, O. (2013). Modernizing science lessons by using the scientific (inquiry-based) method. In: A. Barakoska (Ed.), Education Between Tradition and Modernity, International Symposium, Ohrid, 22–24 September 2011 (pp. 238–248). Skopje: University “Ss. Cyril and Methodius,” Faculty of Philosophy, Institute for Pedagogy. https://eprints.ugd.edu.mk/5768/2/TOM%202.pdf
Grubić, M. (1963). Metodika nastave poznavanja prirode i biologije. Zagreb: Pedagoško književni zbor.
Hočevar, A., Kovač Šebart, M., & Štefanc, D. (2013). Curriculum planning and the concept of participation in the Reggio Emilia pedagogical approach. European Early Childhood Education Research Journal, 21(4), 476–488. https://doi.org/10.1080/1350293X.2013.845437
Kostović-Vranješ, V. (2015). Metodika nastave predmeta prirodoslovnog područja. Zagreb: Školska knjiga.
Križanac, I., & Lacić, S. (2011) Primjena prirodoznanstvene metode u početnoj nastavi prirodoslovlja. Napredak, 152(1), 109–120.
Letina, A. (2013). Kompetencije učitelja primarnoga obrazovanja za djelotvornu organizaciju i izvođenje nastave prirode i društva. Život i škola: časopis za teoriju i praksu odgoja i obrazovanja, 29(1), 341–356.
Letina, A. (2019). Factors influencing the frequency of use of inquiry-based approach to teaching primary science. Croatian Journal of Education, 21, 153–166. https://doi.org/10.15516/cje.v21i0.3447
Levy, A. R., & Moore Mensah, F. (2021). Learning through the experience of water in elementary school science. Water, 13(1), Article 43. https://doi.org/10.3390/w13010043
Lipovac, V., Sakač, M. D., Janković, A., & Raičević, J. (2017). Didaktičko metodički pristup razvitku ekološke svijesti u pripremnom predškolskom kurikulumu. Socijalna ekologija, 26(3), 137–150. https://doi.org/10.17234/SocEkol.26.3.4
Marshall, J. A., Petrosino, A. J., & Martin, T. (2010). Preservice teachers’ conceptions and enactments of project-based instruction. Journal of Science Education and Technology, 19, 370–386. https://doi.org/10.1007/s10956-010-9206-y
Marx, R. W., Blumenfeld, P. C., Krajcik, J. S., & Soloway, E. (1997). Enacting project-based science: Challenges for practice and policy. The Elementary School Journal, 97(4), 341–358. http://dx.doi.org/10.1086/461870
Nikolić, I. (2024). Research approach in teaching nature and society. Research in Pedagogy, 14(1), 46–61. https://doi.org/10.5937/IstrPed2401046N
Nurhidayat, F. M., Riani, R., & Firdaus, A. R. (2018). Application of experimental methods to improve learning outcomes class v students on science learning about light properties. Journal of Elementary Education, 1(2), 47–56. https://doi.org/10.22460/collase.v1i2.2256
Perković Krijan, I. (2016). Povijesni pregled ideje i potrebe za istraživačkim pristupom u nastavi. Život i škola, LXII(3), 77–85.
Potkonjak, N. i Šimleša, P. (1989). Pedagoška enciklopedija I i II. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Suzić, N. (2014). Nastavu sa memorisanja i reprodukcije pomjeriti ka učenju. U: R. Nikolić (ur.), Nastava i učenje, savremeni pristupi i perspektive (str. 285–296). Užice: Učiteljski fakultet Univerziteta u Kragujevcu.
Veselinovska, S. S., & Kirova, S. (2014). Application of innovative models in teaching methods for introduction to nature and society and students’ success. International Journal of Sciences: Basic and Applied Research, 16(1), 58–80. https://www.gssrr.org/JournalOfBasicAndApplied/article/view/1933
Бошњак, М. (2015). Примена истраживачке методе у реализацији физичких садржаја у настави природе и друштва (необјављена докторска дисертација). Природно-математички факултет, Нови Сад.
Вилотијевић, М. и Вилотијевић, Н. (2014). Вредновање као чинилац системског утемељења. У: К. Шпијуновић (ур.), Настава и учење – савремени приступи и перспективе: Зборник радова са научног скупа (стр. 311–320). Ужице: Педа гошки факултет Универзитета у Крагујевцу.
Вилотијевић, М. и Мандић, Д. (2016). Информатичко-развијајућа настава у ефикасној школи. Београд: Српска академија образовања – Учитељски факултет Универзитета у Београду.
Влаховић, М. Б. (2020). Образовање у друштву умреженог знања. Београд: Српска академија образовања.
Миленовић, Х. Ж. и Ботић, М. (2023). Иновативни наставни системи у настави о природи и друштву на нивоу иницијалног образовања. ДХС – Друштвене и хуманистичке студије, 8(1), 453–476. https://doi.org/10.51558/2490-3647.2023.8.1.453
Ристановић, Д. П. (2015). Улога пројектног модела рада у настави природе и друштва (необјављена докторска дисертација). Учитељски факултет, Београд.
Ристић, М. и Мандић, Д. (2018). Спремност образовног система за мобилно учење. Социолошки преглед, 52(3), 1044–1071. https://doi.org/10.5937/socpreg52-18707
Скоморац-Пезер, С. Р. и Рустемпашић, С. М. (2020). Примјена методе експеримента у настави моје околине. Зборник радова Педагошког факултета у Ужицу, 23(22), 165–180. https://doi.org/10.5937/ZRPFU2022165S
Ценић, Д. С. и Видосављевић, С. Т. (2022). Примена интегративног модела развијајуће наставе у предмету Природа и друштво. Баштина, 57, 475–487. https://doi.org/10.5937/bastina32-38653
Шефер, Ј. (2008). Евалуација креативних активности у тематској настави. Београд: Институт за педагошка истраживања.
Шикл-Ерски, А. (2023). Савремена образовна технологија у функцији комплексног вредновања рада ученика у настави природе и друштва (необјављена докторска дисертација). Учитељски факултет, Београд.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293