Diminutives and Hypocoristics as Linguistic and Emotional Markers in Nušić’s “Devetsto petnaesta”
Abstract
This paper analyzes the use of diminutives and hypocoristics in Branislav Nušić’s Devetsto petnaesta – tragedija jednog naroda, with the aim of examining their stylistic function and their connection to the emotional and thematic layers of the text. The research applies a linguostylistic approach, considering morphological, semantic, and word-formation aspects of these lexemes.
Although the work is less discussed in scholarly literature, researchers emphasize its genre hybridity, the presence of religious and biblical motifs, its highly emotional narration, and its thematic focus on collective tragedy. Written from both personal and historical perspectives, the text combines archaisms, folk language, symbolism, and notable lexical and syntactic richness.
The use of diminutives and hypocoristics constitutes a significant stylistic feature of the work, appearing in three thematic fields: (1) animals; (2) people (often enhancing empathy and sentimentality); and (3) objects symbolizing light and freedom, where their linguostylistic role is transposed to a symbolic-ideational level. Our analysis shows that these lexemes possess considerable stylistic potential, grounded partly in the style-markedness of certain word-formation models and partly in their correspondence with the overall emotional tone of the text. From the perspective of style-markedness and stylisticity, it becomes clear that the stylisticity of certain diminutives derives from their style-markedness (as in lexemes formed with the suffix -če). At the same time, both style-marked and non-style-marked lexemes achieve their expressive effect within the broader context of the work, functioning as carriers of its exceptional emotionality.
References
Алексић, Ј. (2019). Приштина током одступања српске војске у јесен 1915. године. Баштина, 47, 379–395. https://doi.org/10.5937/bastina1947379A
Брајовић, Т. (2024). Ратови, трауме и идентитети у српском роману 1991–2021 (II). Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, LIV (1), 139–154. https://doi.org/10.5937/zrffp54-46339
Вељковић Станковић, Д. (2020). О хипокористичним значењима апелатива с негативним евалутивним предзнаком творбене и/или лексичке основе у српском језику. Српски језик, XXV, 147–167. https://doi.org/10.18485/sj.2020.25.1.12
Грицкат, И. (1995). О неким особеностима деминуције. Јужнословенски филолог, LI, 1–30.
Дејановић, С. (2014). Деветсто петнаеста Бранислава Нушића. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 44 (1), 17–45. https://doi.org/10.5937/zrffp44-5880
Драгићевић, Р. (2016). Полисемија именичких деминутива. Научни састанак слависта у Вукове дане, 45 (3), 75–85.
Дражић, Ј. (2022). Приступи проучавању значења речи. Нови Сад: Филозофски факултет.
Ђорђевић, М. (2001). Историјска свест и стварност косовских Срба – путопис Бранислава Нушића. Баштина, 12, 193–200.
Иванић, Д. (2014). Нушић или прасак имагинативне енергије. Зборник Матице српске за књижевност и језик, 62 (3), 691–700.
Јовановић, В. (2010). Деминутивне и аугментативне именице у српском језику. Београд: Институт за српски језик САНУ.
Јовић, Н. (2016). О језику Нушићеве Деветсто петнаесте. Philologia Mediana, 8, 175–192.
Клајн, И. (2003). Творба речи у савременом српском језику II. Суфиксација и конверзија. Београд – Нови Сад: Завод за уџбенике и наставна средства – Институт за српски језик САНУ – Матица српска.
Матијашевић, Ј. (1981). Структурно-семантичке компоненте категорије рода именица које означавају млада бића у руском и српскохрватском језику (са типолошког аспекта). Научни састанак слависта у Вукове дане, 7 (1), 199–211.
Найденова, В. (2024). Комедиграфският стил на Бранислав Нушич – синтаксостилистичен обзор. У: А. Живковић и Ј. Милић (ур.), Књижевно дело Бранислава Нушића: зборник радова (стр. 203–211). Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет – ДМВ ликовна галерија и музеј.
Пејчић, А. (2015). Причања у рату: Деветсто петнаеста Бранислава Нушића. Научни састанак слависта у Вукове дане, 44 (2), 489–498.
Питулић, В. (2015). Елементи традиционалне културе у књижевности о Првом светском рату. Научни састанак слависта у Вукове дане, 44 (2), 171–182.
Радић, П. (1984). Именички деминутивни суфикси -че и -иче у говору села Милошева у Великом Поморављу. Јужнословенски филолог, XL, 149–165.
Ристић, С., Милосављевић, Б. и Јовановић, В. (2005). Једно од могућих решења обраде деминутива са суфиксима -че и -(ч)ић (лексикографско-лексиколошки приступ). Српски језик, Х (1–2), 597–616.
Самарџија, С. (2018). Нушићево Косово. У: В. Питулић, Б. Сувајџић, Б. Златковић и Д. Ристић (ур.), Савремена српска фолклористика V. Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту (стр. 357–379). Београд – Нови Сад: Удружење фолклориста Србије – Богословија Светог Кирила и Методија у Призрену – Матица српска.
Стефановић, М. (2022). У лавиринту речи: Огледи из руске и српске когнитивне семантике. Нови Сад: Филозофски факултет.
Чутура, И. (2024). Нушићева Деветсто петнаеста – поређења и њихова емоционалност. У: А. Живковић и Ј. Милић (ур.), Књижевно дело Бранислава Нушића: зборник радова (стр. 177–188). Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет – ДМВ ликовна галерија и музеј.
Шапић, Ј. (2024). Проблем лексикографске репрезентације деминутива у српско-руском речнику. Јужнословенски филолог, 80, 127–146. https://doi.org/10.2298/JFI2401127S
Lešić, Ј. (1989). Branislav Nušić, život i djelo. Novi Sad: Sterijino pozorje – Matica srpska.
Perić, D. (2023). Nebesko i zemaljsko Kosovo Branislava Nušića: od demografsko-etnografske slike do nacionalno-ideološke reinterpretacije tradicije. Communication and Media, XVIII (2), 215–233. https://doi.org/10.5937/cm18-49023
Spasić, Ј. (2018). Jezik i stil Nušićevih kolumni. Communication and Media, XIII (44), 117–144. https://doi.org/10.5937/comman13-19902
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at:
