Деминутиви и хипокористици као језичко и емоционално обележје Нушићеве „Деветсто петнаесте“

Ilijana R. Čutura; Maja M. Dimitrijević

doi:10.5937/zrffp56-63090

Ilijana R. Čutura Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet pedagoških nauka, Katedra za filološke nauke, Jagodina https://orcid.org/0000-0002-6815-1337
Maja M. Dimitrijević Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet pedagoških nauka, Katedra za didaktičko-metodičke nauke, Jagodina https://orcid.org/0000-0002-6367-5748

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp56-63090

Ključne reči: деминутиви, хипокористици, Деветсто петнаеста – трагедија једног народа, стилематичност, стилогеност

Sažetak

У раду се анализира употреба деминутива и хипокористика у делу Деветсто петнаеста – трагедија једног народа Бранислава Нушића, с циљем да се испита њихова стилска функција и повезаност са емоционалним и тематским слојем дела. Коришћена је лингвостилистичка метода, уз укључивање творбених, морфолошких и семантичких аспеката анализираних лексема. Иако је дело мање заступљено у литератури, истраживачи указују на његову жанровску хибридност, присуство религијских и библијских мотива, снажно емоционално обојено приповедање, као и тематски фокус усмерен на колективну трагедију. Књига је писана из личне, али и историјске перспективе, а њен стил обухвата архаизме, народни језик, изразиту симболичност и богатство лексичких и синтаксичких слојева. Значајну стилску особину дела представља употреба деминутива и хипокористика који су превасходно деноминални деривати и нарочито су уочљиви у три тематска поља: 1) животиње; 2) људи (често у функцији појачане емпатије или сентименталности); 3) предмети који симболизују светлост и слободу, чиме се њихова лингвостилистичка улога транспонује на симболичко-идејну раван.

Reference

Алексић, Ј. (2019). Приштина током одступања српске војске у јесен 1915. године. Баштина, 47, 379–395. https://doi.org/10.5937/bastina1947379A

Брајовић, Т. (2024). Ратови, трауме и идентитети у српском роману 1991–2021 (II). Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, LIV (1), 139–154. https://doi.org/10.5937/zrffp54-46339

Вељковић Станковић, Д. (2020). О хипокористичним значењима апелатива с негативним евалутивним предзнаком творбене и/или лексичке основе у српском језику. Српски језик, XXV, 147–167. https://doi.org/10.18485/sj.2020.25.1.12

Грицкат, И. (1995). О неким особеностима деминуције. Јужнословенски филолог, LI, 1–30.

Дејановић, С. (2014). Деветсто петнаеста Бранислава Нушића. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 44 (1), 17–45. https://doi.org/10.5937/zrffp44-5880

Драгићевић, Р. (2016). Полисемија именичких деминутива. Научни састанак слависта у Вукове дане, 45 (3), 75–85.

Дражић, Ј. (2022). Приступи проучавању значења речи. Нови Сад: Филозофски факултет.

Ђорђевић, М. (2001). Историјска свест и стварност косовских Срба – путопис Бранислава Нушића. Баштина, 12, 193–200.

Иванић, Д. (2014). Нушић или прасак имагинативне енергије. Зборник Матице српске за књижевност и језик, 62 (3), 691–700.

Јовановић, В. (2010). Деминутивне и аугментативне именице у српском језику. Београд: Институт за српски језик САНУ.

Јовић, Н. (2016). О језику Нушићеве Деветсто петнаесте. Philologia Mediana, 8, 175–192.

Клајн, И. (2003). Творба речи у савременом српском језику II. Суфиксација и конверзија. Београд – Нови Сад: Завод за уџбенике и наставна средства – Институт за српски језик САНУ – Матица српска.

Матијашевић, Ј. (1981). Структурно-семантичке компоненте категорије рода именица које означавају млада бића у руском и српскохрватском језику (са типолошког аспекта). Научни састанак слависта у Вукове дане, 7 (1), 199–211.

Найденова, В. (2024). Комедиграфският стил на Бранислав Нушич – синтаксостилистичен обзор. У: А. Живковић и Ј. Милић (ур.), Књижевно дело Бранислава Нушића: зборник радова (стр. 203–211). Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет – ДМВ ликовна галерија и музеј.

Пејчић, А. (2015). Причања у рату: Деветсто петнаеста Бранислава Нушића. Научни састанак слависта у Вукове дане, 44 (2), 489–498.

Питулић, В. (2015). Елементи традиционалне културе у књижевности о Првом светском рату. Научни састанак слависта у Вукове дане, 44 (2), 171–182.

Радић, П. (1984). Именички деминутивни суфикси -че и -иче у говору села Милошева у Великом Поморављу. Јужнословенски филолог, XL, 149–165.

Ристић, С., Милосављевић, Б. и Јовановић, В. (2005). Једно од могућих решења обраде деминутива са суфиксима -че и -(ч)ић (лексикографско-лексиколошки приступ). Српски језик, Х (1–2), 597–616.

Самарџија, С. (2018). Нушићево Косово. У: В. Питулић, Б. Сувајџић, Б. Златковић и Д. Ристић (ур.), Савремена српска фолклористика V. Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту (стр. 357–379). Београд – Нови Сад: Удружење фолклориста Србије – Богословија Светог Кирила и Методија у Призрену – Матица српска.

Стефановић, М. (2022). У лавиринту речи: Огледи из руске и српске когнитивне семантике. Нови Сад: Филозофски факултет.

Чутура, И. (2024). Нушићева Деветсто петнаеста – поређења и њихова емоционалност. У: А. Живковић и Ј. Милић (ур.), Књижевно дело Бранислава Нушића: зборник радова (стр. 177–188). Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет – ДМВ ликовна галерија и музеј.

Шапић, Ј. (2024). Проблем лексикографске репрезентације деминутива у српско-руском речнику. Јужнословенски филолог, 80, 127–146. https://doi.org/10.2298/JFI2401127S

Lešić, Ј. (1989). Branislav Nušić, život i djelo. Novi Sad: Sterijino pozorje – Matica srpska.

Perić, D. (2023). Nebesko i zemaljsko Kosovo Branislava Nušića: od demografsko-etnografske slike do nacionalno-ideološke reinterpretacije tradicije. Communication and Media, XVIII (2), 215–233. https://doi.org/10.5937/cm18-49023

Spasić, Ј. (2018). Jezik i stil Nušićevih kolumni. Communication and Media, XIII (44), 117–144. https://doi.org/10.5937/comman13-19902