Prohibition of Abuse of Rights in Serbian Law: A Legal-Historical Analysis of the Norm in the Period Between Two Civil Codes
Abstract
In order for legal entities to realize their material or non-material interests, the legal order grants them a set of subjective rights and individual entitlements. The exercise of these rights directly affirms the legal order, while the pursuit of individual interests indirectly contributes to the realization of its objectives to which the legal order aspires. This is the general rule.
However, in certain situations, the exercise of rights may amount to a negation of the legal order. Although this may seem counterintuitive, the conduct of a subject can be qualitatively equated with unlawful behaviour, even when the individual formally remains within the boundaries of their entitlements. This occurs when a person, in exercising a right, compromises the legal interests of others to an unacceptable extent, and especially when the right is exercised without any legitimate interest but solely to cause harm. In such circumstances, it is not accurate to say that the person is merely exercising a right; rather, they are abusing it. Nor can such conduct be considered permissible; on the contrary, it is impermissible.
Such conduct undermines the legal order. Therefore, it is first necessary to identify it correctly, that is, to establish criteria by which permissible and impermissible exercises of rights can be reliably distinguished. Second, it is necessary to develop an adequate system of sanctions to be applied once those criteria are met. The prohibition of the abuse of subjective rights serves as one of the foundations for correcting the behaviour of legal subjects.
The history of abusive exercise of rights in domestic legal theory is exceptionally long. However, when we speak of the abuse of rights as a legally and technically structured, codified institution, its history in our law can be traced back to the enactment of the Serbian Civil Code. The Republic of Serbia has initiated the process of drafting a new Civil Code. As things stand, it is almost certain that the prohibition of the abuse of rights will be an integral part of it. Therefore, a correct understanding of a norm whose evolution has spanned nearly two centuries is of great scientific, social, and practical significance.
This paper presents the results of a theoretical-empirical study that identified the salient phases in the development of this institution. The research was conducted primarily using the normative method, in its historical, positive, and, to some extent, comparative-legal variants. The results are presented chronologically, following the dynamics of amendments and supplements to relevant regulations.
References
Алишани, А. (1996). Начело забране злоупотребе права. Зборник радова Правног факултета у Приштини, 45–58.
Грађански законик Републике Србије, радни текст припремљен за јавну расправу, са алтернативним предлозима од 29. 5. 2015. године. Београд: Влада Републике Србије, Комисија за израду Грађанског законика. https://www.mpravde.gov.rs/files/NACRT.pdf
ЗОНПП: Закон о неважности правних прописа донетих пре 6. 4. 1941. године и за време непријатељске окупације. „Сл. лист ФНРЈ”, бр. 86/46, 105/46 и 96/47 – аутентично тумачење.
ЗОО: Закон о облигационим односима Републике Србије. „Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 45/89 – одлука УСЈ и 57/89, „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93, „Сл. лист СЦГ”, бр. 1/2003 – Уставна повеља, „Сл. гласник РС”, бр. 18/2020.
ЗОСПО: Закон о основама својинскоправних односа Републике Србије. „Сл. Лист СФРЈ”, бр. 6/80, 36/90, „Сл. лист СРЈ”, бр. 29/96, „Сл. гласник РС”, бр. 115/2005 – др. закон.
ЗПП 1957: Закон о парничном поступку. „Сл. лист ФНРЈ”, бр. 4/57, 52/61, „Сл. Лист СФРЈ”, бр. 12/65, 1/71, 23/72, 6/74.
ЗПП 1977: Закон о парничном поступку. „Сл. лист СФРЈ”, бр. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90, 35/91, „Сл. лист СРЈ”, бр. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98, 3/2002.
ЗПП 2004: Закон о парничном поступку. „Сл. гласник РС”, бр. 125/2004, 111/2009, 36/2011 – др. закон, 72/2011 – др. закон.
ЗПП: Закон о парничном поступку. „Сл. гласник РС”, бр. 72/2011, 49/2013 – одлука УС, 74/2013 – одлука УС, 55/2014, 87/2018, 18/2020, 10/2023 – др. закон.
Кодирзода, Т. К. (2015). Проблемы определения злоупотребления субъективными гражданскими правами. Юридическая наука: история и современность, 12, 55–64.
Константиновић, М. (1957). Стара „правна правила” и јединство права. Анали Правног факултета у Београду, 30 (3–4), 540–548.
Марковић, М. Ч. (1937). Злоупотреба права у грађанском парничном поступку. Архив за правне и друштвене науке, 51 (1), 49–61.
Нацрт законика о својини и другим стварним правима. https://ius.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2020/10/NACRT-ZAKONIKA-O-SVOJINI.pdf
Одлука о укидању и неважности свих правних прописа донетих од стране окупатора и њихових помагача за време окупације; о важности одлука које су за то време донете; о укидању правних прописа који су били на снази у часу непријатељске окупације. „Сл. лист ДФЈ”, бр. 4/45.
ОИЗ: Општи имовински законик за Књажевину Црну Гору из 1888. године.
Радоман, Д. (1974). Установа забране злоупотребе права. Гласник Адвокатске коморе Војводине, 23 (10), 5–11.
Радуловић, С. (2015). Чињенице одлучујуће за искључење противправности при медицинској интервенцији и њихов међусобни однос (необјављена докторска дисертација). Правни факултет, Косовска Митровица.
Рашевић, Ж. (2020). Забрана злоупотребе права у Нацрту Грађанског законика Републике Србије. Зборник радова Правног факултета у Нишу, 59 (89), 353–367. https://doi.org/10.5937/zrpfn0-29235
СГЗ: Законик грађанскиј за Књажевство Србско из 1844. године.
Станковић, Г. (2023). Суд између примене и стварања права. У: Д. Ћеранић (ур.), Право између стварања и тумачења, Том II (стр. 1–15). Источно Сарајево: Правни факултет.
Станковић, Г. (2024). Коментар Закона о парничном поступку. Београд: Службени гласник.
Станковић, Г. и Боранијашевић, В. (2023). Грађанско процесно право. Београд: Службени гласник.
Стојановић, Д. (1979). Забрана злоупотребе права. Анали Правног факултета у Београду, 27 (3/4), 379–390.
Трајковић, М. (2012). Вредносна метаморфоза права. Зборник радова Правног факултета у Нишу, 63, 207–216.
Узансе: Опште узансе за промет робом. „Сл. лист ФНРЈ”, бр. 15/54, „Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78 – др. закон.
Устав Републике Србије. „Сл. гласник РС”, бр. 98/2006, 115/2021.
Устав СРЈ: Устав Савезне Републике Југославије. „Сл. лист СРЈ”, бр. 1/92.
Устав СФРЈ: Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. „Сл. Лист СФРЈ”, бр. 9/74.
BGB: Bürgerliches Gesetzbuch из 1896. године.
CC: Codice civile из 1804. године.
Cueto-Rua, J. (1974). Abuse of rights. Louisiana Law Review, 35(5), 965–1013.
Ćirić, J. (2015). Idealni zakoni i nesavesni pravnici. NBP. Nauka, bezbednost, policija, 20 (2), 55–69. https://doi.org/10.5937/NBP1502055C
Gridneva, O. V., Matantsev, D. A., Mayorova, M. S., & Burova, I. L. (2018). Functional purpose of prohibition to abuse of law in civil code. Opción: Revista de Ciencias Humanas y Sociales, 34(17), 741–763.
Karbonije, Ž. (1992). Pravna sociologija. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Planiol, M. (1931). Traité élémentaire de droit civil : conforme au programme officiel des Facultés de droit. Tome 2. Paris: Librarie Générale de droit et de jurisprudence.
Popović, D. (2024). Serbian civil code in the history of Serbian law. Правни записи, 15(2), 466–479. https://doi.org/10.5937/pravzap15-53494
Radbruh, G. (2007). Pravni i drugi aforizmi. Beograd: Dosije.
Vodinelić, V. V. (1997). Takozvana zloupotreba prava. Beograd: Nomos.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: