Family Sense of Coherence and Family and Partner Affective Attachment in Adolescents
Abstract
In accordance with the basic principles of Antonovsky’s salutogenic model of health, this research examines the connection between the family sense of coherence as a central source of health and family and partner affective attachment, as a generalized sources of health. The aim of the research was to examine the relationship between family sense of coherence in adolescents with: family dimensions (avoidance and anxiety) and partner affective attachment models (model of the self and model of others). The research tasks were: to determine the differences in the intensity of the family sense of coherence relating to family and partner attachment styles (secure, avoidant, preoccupied and fearful); to determine differences in family dimensions (avoidance and anxiety) and partner affective attachment models (model of the self and model of others) relating to gender, age and place of residence of adolescents; to determine the intensity of family sense of coherence and distribution of family and partner attachment styles in adolescents. The study sample consisted of adolescents of both genders (n = 360, 15 to 24 years old, AS = 19.36; SD = 2.55) from Kosovo and Metohija and central Serbia. The survey used the following instruments: Scale for assessing family sense of coherence, Questionnaire for assessment of family affective attachment, Questionnaire for assessing partner affective attachments and Basic socio-demographic questionnaire. Descriptive statistics, Pearson's correlation coefficient, T-test and Analysis of variance were used for data processing.
The results of the research showed that adolescents with a secure family affective attachment style (low in anxiety and low in avoidance) and secure partner affective attachment model (positive model of the self and a positive model of others) have a stronger sense of family coherence. When it comes to differences in the intensity of the sense of family coherence in adolescents in relation to affective attachment styles, the survey results indicate that there are statistically significant differences in the intensity of the sense of family coherence in adolescents depending on the dominant family affective attachment style, but no difference when it comes to partner affective attachment. The results showed that the sense of family coherence is stronger in adolescents with secure family affective attachment style, compared with adolescents with avoidant and fearful family affective attachment style. It was found that the family sense of coherence is stronger in adolescents with preoccupied family affective attachment style, compared with adolescents with avoidant family affective attachment style. The research also determined differences in dimensions and models of affective attachment in relation to gender, age and place of residence. The obtained results show that: the male adolescents have more prominent avoidance (family attachment dimension) compared with the female adolescents; older adolescents (19 to 24 years old) have higher scores on the partner attachment models (on model of the self and others) compared with younger adolescents (15 to 19 years old); anxiety (family attachment dimension) is more prominent in younger adolescents and in adolescents from Kosovo and Metohija, compared with those from central Serbia. The results suggest that adolescents have adequate sources of health (they have a stronger sense of family coherence and predominance of the secure family and partner affective attachment style). The results confirm the hypothesis and are consistent with the results of some previous studies.
References
Ainsworth, M., Bowlby, J. (1991). An ethological approach to personality development. American Psychologist, Vol. 48, (4), 333–341.
Ainsworth, M., Blehar, M. C., Waters, E., Wall, S. (1978). Patterns of attachment: A psychological study of the strance situation. Hilsdale, NJ: Erlbaum.
Antonovsky, A. (1987). Unraveling the Mystery of Health. How People Manage Stress and Stay Well. San Francisco: Jossey-Bass.
Antonovsky, A., Sourani, T. (1988). Family Sense of Coherence and Family Adaptation. Journal of Marriage and Family, Vol. 50, (1), 79–92.
Antonovsky, H., Sagy, S. (1986). The development of a sense of coherence and its impact on responses to stress situations. Journal of Social Psychology, 126, (2), 213–225.
Bartholomew, K., Horovitz, L.M. (1991). Attachment styles among young adults: A test of a four- category model. Journal of Personality and Social Psychology, 6, 226–244.
Byng- Hall, J. (1995). Creating a secure base: some implications of attachment theory for family therapy. Family Process, 34, 45–58.
Божин, А. А. (2001). Личност и стрес – Осећај кохерентности и превладавање стреса у условима друштвене кризе. Вршац: Виша школа за образовање васпитача.
Bowlby, J. (1988). A secure base: Parent-child attachment and healthy human development. New York: Basic Books.
Влајковић, Ј. (2009). Од жртве до преживелог- психолошка помоћ у несрећама. Београд: ИП Жарко Албуљ.
Вукчевић, Б. (2009). „Обрасци афективне везаности и формално операционално мишљење”. Годишњак за психологију, Вол 6 (8), 95–112.
Душанић, С. (2007). Психолошка истраживања религиозности. Бањалука: Филозофски факултет.
Erikson, E. (1994). Identity and the Life Cycle.W.W. Norton & Company.
Милошевић, Б., Башчаревић, И. (2011). „Агресивност и степен угрожености услед политичког насиља на Косову и Метохији”. У: Драги Маликовић, Урош Шуваковић, Обрад Стевановић (Ур.) Тематски зборник радова међународног значаја: Политичко насиље. Филозофски факултет, Косовска Митровица: стр. 319–327.
Минић, Ј. (2012). „Породична афективна везаност студената психологије”. У: Татјана Стефановић-Станојевић (Ур.), Зборник радова: Породица са адолесцентом у транзицији (стр. 97– 110). Ниш: Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу. Одсек друштвених наука, Одсек медицинских наука.
Минић, Ј., Павићевић, М., Ранђеловић, Д., Мушикић, И. (2011). „Самопоштовање и степен угрожености код адолесцената на Косову и Метохији. Саопштење на научно-стручном скупу са међународним учешћем. Бања Лука: Књига сажетака (стр. 33).
Минић, Ј. (2009). Осећај кохерентности код средњошколаца неалбанске националности на Косову и Метохији (Магистраски рад). Бања Лука: Филозофски факултет.
Митић, М. (2000). „Породица и стрес”. У: Јелена Влајковић, Јелена Срна, Ксенија Кондић, Милан Поповић (Ур.). Психологија избеглиштва (стр. 76–89). Београд: ИП Жарко Албуљ.
Митић, М. (1997). Породица и стрес- између пораза и наде. Београд: Институт за психологију, ИП Жарко Албуљ
Михић, И. (2012). „Породица као база сигурности у развоју афективне везаности”. У: Татјана Стефановић-Станојевић, Ивана Михић, Наташа Ханак (ур.), Афективна везаност и породични односи: развој и значај (стр. 119–167). Београд: Центар за примењену психологију.
Михић, И. (2010а). Чиниоци укључивања оца у бригу о детету (Докторска дисертација). Нови Сад: Филозофски факултет.
Михић, И. (2010б). „Укљученост оца у бригу о детету: ефекти очевих искустава из породице порекла и квалитета релација у породици прокреације”. Примењена психологија, Вол. 3, 197–222.
Михић, И., Зотовић, М., Петровић, Ј. (2007). „Стресна искуства у одрастању и афективна везаност адолесцената”. Психологија, Вол. 40 (4), 527–542.
Nekić, M. (2005). Socijalna i emocionalna usamljenost u adolescenciji: uloga osobina ličnosti, privrženosti, socijalnih zaliha i socijalnih strategija (Magistarski rad). Zagreb: Filozofski fakultet u Zagrebu.
Половина, Н. (2007). Осећајно везивање: теорија, истраживања, пракса. Београд: Институт за педагошка истраживања.
Половина, Н. (2006). Примењена истраживања осећајног везивања. Зборник Института за педагошка истраживања, Вол. 38, бр. 1, 78–100.
Ranđelović, D., Milošević, B., Minić, J. (2009). Anxiety, self-esteem and endagerment level in the conditions of social crises, South-East European Regionl Conference of Psychology (SEERCP 2009), Sofia, Bulgaria, Book of Apstracts on CD.
Стефановић–Станојевић, Т. (2012). „Афективно везивање и партнерско функционисање”. У: Татјана Стефановић-Станојевић, Ивана Михић, НаташаХанак (ур). Афективна везаност и породични односи: развој и значај (стр. 81– 106). Београд: Центар за примењену психологију.
Стефановић–Станојевић, Т. (2011). Афективна везаност развој, модалитети и процена. Ниш: Филозофски факултет.
Стефановић–Станојевић, Т., Недељковић, Ј. (2011). „Резилијентност и партнерска афективна везаност”. Саопштење на научном скупу: Савремени трендови у психологији. Нови Сад: Филозофски факултет. Књига резимеа, стр. 157–158.
Стефановић–Станојевић, Т. (2008). Рано искуство и љубавне везе. Ниш: Пунта.
Стефановић–Станојевић, Т. (2007). „Љубавни односи и афективна везаност”. У: Владимир Нешић (ур), Примењена психологија – друштво, породица и понашање (стр. 67–76). Ниш: Филозофски факултет.
Стефановић–Станојевић, Т. (2006). „Партнерска афективна везаност и васпитни стилови”. Годишњак за психологију, Вол 4 (4-5), 71–90.
Стефановић–Станојевић, Т. (2005). Емоционални развој личности. Ниш: Просвета.
Стефановић, М. (2011). „Значај емоционалног везивања за процену здравог развоја детета”. У: Марија Митић (ур.) Деца са сметњама у развоју (стр. 24–30). Београд: Републички завод за социјалну заштиту.
Ханак, Н. (2004). Конструисање новог инструмента за процену афективног везивања код адолесцената и одраслих. Психологија. Вол. (1), стр. 123–142
Чачић, С., Гаврилов- Јерковић В. (2012). „Медијације у релацији димензије афективне везаности – патологија”. Научни скуп. Дани примењене психологије – VIII конференција са међународним учешћем. Књига резимеа. стр. 48–49. Универзитет у Нишу Филозофски факултет.
Чачић, С. (2012). Ирационална уверења и регулација емоција код особа са несигурним стиловима афективног везивања (Докторска дисертација). Нови Сад: Филозофски факултет.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: