Осећај породичне кохерентности и афективна везаност (породична и партнерска) адолесцената
Sažetak
Циљ истраживања је био испитати повезаност осећаја породичне кохерентности код адолесцената (Н= 360) сa димензијама породичне и моделима партнерске афективне везаности. Рад је имао задатак да утврди разлике у интензитету осећаја породичне кохерентности у односу на обрасце афективне везаности, као и разлике у димензијама и моделима афективне везаности у односу на пол, узраст и место боравка адолесцената. Резултати истраживања су показали да постоји повезаност осећаја породичне кохерентности (у целини и по компонентама) са: димензијама породичне афективне везаности (избегавањем и анксиозношћу) и моделима партнерске афективне везаности (моделом себе и моделом других). Такође су утврђене и разлике у интензитету осећаја породичне кохерентности у односу на обрасце породичне афективне везаности, као и одређене разлике у димензијама и моделима у односу на пол, узраст и место боравка адолесцената.
Reference
Ainsworth, M., Bowlby, J. (1991). An ethological approach to personality development. American Psychologist, Vol. 48, (4), 333–341.
Ainsworth, M., Blehar, M. C., Waters, E., Wall, S. (1978). Patterns of attachment: A psychological study of the strance situation. Hilsdale, NJ: Erlbaum.
Antonovsky, A. (1987). Unraveling the Mystery of Health. How People Manage Stress and Stay Well. San Francisco: Jossey-Bass.
Antonovsky, A., Sourani, T. (1988). Family Sense of Coherence and Family Adaptation. Journal of Marriage and Family, Vol. 50, (1), 79–92.
Antonovsky, H., Sagy, S. (1986). The development of a sense of coherence and its impact on responses to stress situations. Journal of Social Psychology, 126, (2), 213–225.
Bartholomew, K., Horovitz, L.M. (1991). Attachment styles among young adults: A test of a four- category model. Journal of Personality and Social Psychology, 6, 226–244.
Byng- Hall, J. (1995). Creating a secure base: some implications of attachment theory for family therapy. Family Process, 34, 45–58.
Божин, А. А. (2001). Личност и стрес – Осећај кохерентности и превладавање стреса у условима друштвене кризе. Вршац: Виша школа за образовање васпитача.
Bowlby, J. (1988). A secure base: Parent-child attachment and healthy human development. New York: Basic Books.
Влајковић, Ј. (2009). Од жртве до преживелог- психолошка помоћ у несрећама. Београд: ИП Жарко Албуљ.
Вукчевић, Б. (2009). „Обрасци афективне везаности и формално операционално мишљење”. Годишњак за психологију, Вол 6 (8), 95–112.
Душанић, С. (2007). Психолошка истраживања религиозности. Бањалука: Филозофски факултет.
Erikson, E. (1994). Identity and the Life Cycle.W.W. Norton & Company.
Милошевић, Б., Башчаревић, И. (2011). „Агресивност и степен угрожености услед политичког насиља на Косову и Метохији”. У: Драги Маликовић, Урош Шуваковић, Обрад Стевановић (Ур.) Тематски зборник радова међународног значаја: Политичко насиље. Филозофски факултет, Косовска Митровица: стр. 319–327.
Минић, Ј. (2012). „Породична афективна везаност студената психологије”. У: Татјана Стефановић-Станојевић (Ур.), Зборник радова: Породица са адолесцентом у транзицији (стр. 97– 110). Ниш: Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу. Одсек друштвених наука, Одсек медицинских наука.
Минић, Ј., Павићевић, М., Ранђеловић, Д., Мушикић, И. (2011). „Самопоштовање и степен угрожености код адолесцената на Косову и Метохији. Саопштење на научно-стручном скупу са међународним учешћем. Бања Лука: Књига сажетака (стр. 33).
Минић, Ј. (2009). Осећај кохерентности код средњошколаца неалбанске националности на Косову и Метохији (Магистраски рад). Бања Лука: Филозофски факултет.
Митић, М. (2000). „Породица и стрес”. У: Јелена Влајковић, Јелена Срна, Ксенија Кондић, Милан Поповић (Ур.). Психологија избеглиштва (стр. 76–89). Београд: ИП Жарко Албуљ.
Митић, М. (1997). Породица и стрес- између пораза и наде. Београд: Институт за психологију, ИП Жарко Албуљ
Михић, И. (2012). „Породица као база сигурности у развоју афективне везаности”. У: Татјана Стефановић-Станојевић, Ивана Михић, Наташа Ханак (ур.), Афективна везаност и породични односи: развој и значај (стр. 119–167). Београд: Центар за примењену психологију.
Михић, И. (2010а). Чиниоци укључивања оца у бригу о детету (Докторска дисертација). Нови Сад: Филозофски факултет.
Михић, И. (2010б). „Укљученост оца у бригу о детету: ефекти очевих искустава из породице порекла и квалитета релација у породици прокреације”. Примењена психологија, Вол. 3, 197–222.
Михић, И., Зотовић, М., Петровић, Ј. (2007). „Стресна искуства у одрастању и афективна везаност адолесцената”. Психологија, Вол. 40 (4), 527–542.
Nekić, M. (2005). Socijalna i emocionalna usamljenost u adolescenciji: uloga osobina ličnosti, privrženosti, socijalnih zaliha i socijalnih strategija (Magistarski rad). Zagreb: Filozofski fakultet u Zagrebu.
Половина, Н. (2007). Осећајно везивање: теорија, истраживања, пракса. Београд: Институт за педагошка истраживања.
Половина, Н. (2006). Примењена истраживања осећајног везивања. Зборник Института за педагошка истраживања, Вол. 38, бр. 1, 78–100.
Ranđelović, D., Milošević, B., Minić, J. (2009). Anxiety, self-esteem and endagerment level in the conditions of social crises, South-East European Regionl Conference of Psychology (SEERCP 2009), Sofia, Bulgaria, Book of Apstracts on CD.
Стефановић–Станојевић, Т. (2012). „Афективно везивање и партнерско функционисање”. У: Татјана Стефановић-Станојевић, Ивана Михић, НаташаХанак (ур). Афективна везаност и породични односи: развој и значај (стр. 81– 106). Београд: Центар за примењену психологију.
Стефановић–Станојевић, Т. (2011). Афективна везаност развој, модалитети и процена. Ниш: Филозофски факултет.
Стефановић–Станојевић, Т., Недељковић, Ј. (2011). „Резилијентност и партнерска афективна везаност”. Саопштење на научном скупу: Савремени трендови у психологији. Нови Сад: Филозофски факултет. Књига резимеа, стр. 157–158.
Стефановић–Станојевић, Т. (2008). Рано искуство и љубавне везе. Ниш: Пунта.
Стефановић–Станојевић, Т. (2007). „Љубавни односи и афективна везаност”. У: Владимир Нешић (ур), Примењена психологија – друштво, породица и понашање (стр. 67–76). Ниш: Филозофски факултет.
Стефановић–Станојевић, Т. (2006). „Партнерска афективна везаност и васпитни стилови”. Годишњак за психологију, Вол 4 (4-5), 71–90.
Стефановић–Станојевић, Т. (2005). Емоционални развој личности. Ниш: Просвета.
Стефановић, М. (2011). „Значај емоционалног везивања за процену здравог развоја детета”. У: Марија Митић (ур.) Деца са сметњама у развоју (стр. 24–30). Београд: Републички завод за социјалну заштиту.
Ханак, Н. (2004). Конструисање новог инструмента за процену афективног везивања код адолесцената и одраслих. Психологија. Вол. (1), стр. 123–142
Чачић, С., Гаврилов- Јерковић В. (2012). „Медијације у релацији димензије афективне везаности – патологија”. Научни скуп. Дани примењене психологије – VIII конференција са међународним учешћем. Књига резимеа. стр. 48–49. Универзитет у Нишу Филозофски факултет.
Чачић, С. (2012). Ирационална уверења и регулација емоција код особа са несигурним стиловима афективног везивања (Докторска дисертација). Нови Сад: Филозофски факултет.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293