Grey economy, crisis and transition in Serbia
Abstract
In this article the author uses a sociological approach to the study of the gray economy in a society in transition, ie in Serbia. It was after 1990 created the society of the capitalist periphery. Special emphasis is placed on socio-economic development from 2007 to 2012. This is the time just before the onset of the global economic crisis, and its deepening and expansion. In Serbia, then terminated the privatization and transition of society.
The main thesis is: the main factors of the emergence and spread of the shadow economy are primarily domestic origin. The world crisis gives them just a special stamp. The most important factors of gray economy are systemic in nature. These are the following: nature of the transition, selected and implemented the concept of privatization and the character of political and economic elites. They form the core of the new capitalist class in Serbia, which is dependent on the international centers of financial, political and military power.
The concept of the underground economy refers to the following: unauthorized activities outside the law and norms of business ethics, of fine work, avoidance of tax and other obligations, to those who are committed to the area of bribery and corruption, small, large and systemically organized kkriminala. This applies to business and employment outside the law and illegal financial transactions, on the one hand, and the crime of various kinds, on the other hand. The most widespread are two forms of the gray economy are the production and sales of products and services and has moonlighting.
The author emphasizes the multidimensionality of the gray economy and is committed to an interdisciplinary approach to its study. Therefore, the data sources used by a variety of rzultata official statistics on economic, demographic, historical, politicology and related research on the informal economy and its development. Special attention is paid to the results of sociological research on the structure of society, inequality, unemployment and poverty of citizens. Comparison of these phenomena, primarily volume, dynamics and growth resulting from the informal economy, with countries in the region and the world are not only necessary but also fruitful.
The first part lists the most important systemic factors origin and growth of the gray economy in Serbia. They are numerous, but the article states the following: 1. the neo-liberal model of social transition; 2. the privatization of social capital based on the "shock privatization"; 3. the collapse of the welfare state and dwindling acquired economic and social rights of citizens; 4.uticaj "international community"; 5.the low activity rate and employment rate of working age; 6. high and mass unemployment; 7. the low rate of labor productivity; 8. the absence of the rule of law and institutions for efficient functioning of the market economy; 9. restrictive labor and social legislation; 10. the tax system; 11. poverty (un) employed population and 12. violated the civil and business ethics (bribery and corruption). Each of these phenomena are explained, describes and compares the regional and wider levels.
The second part relates to the most important winners and losers of the gray economy in a society in transition. It lists the most important positive and negative consequences of participation in the informal economy zapojedince, social groups and society as a whole. It describes the scope and types of activities of the gray economy in total employment, GDP growth, the impact on inflation, inequality, the country's debt and others. Points out the advantages and disadvantages of illegal activities for entrepreneurs, employees, the state and society as a whole. Finally, he concludes his investigation statement that prevailing negative over the positive effects of the gray economy. Along the way, it is emphasized that the political will of the ruling class and international pushes down on it, to the fullest extent, depends on the start ozbiljnh efforts to reduce gray economy in a socially tolerable measure.
References
Barać, V. (2006). „Dominantna i marginalna korupcija. Borba protiv korupcije u Srbiji 2000–2006. godine”. U: Lutovac, Z., V. Barać (prir.), Borba protiv korupcije u Srbiji: Između Nacionalne strategije i Akcionog plana (str. 9–41). Beograd: Fridrich Ebert Stiftung.
Bošnjak, M. (2008). Ključne makroekonomske neravnoteže kao izazov ekonomske politike. Beograd: Ministarstvo finansija.
Влада Републике Србије (2012). Праћење социјалне укључености у Србији 2006–2012. друго допуњено издање. Београд.
Vujović, М., Nikolić, N., Ružić, B. (2013). Dostojanstven rad i siva ekonomija. Beograd : Fondacija Centar za demokratiju.
Вуковић, С. (2007). „Корупција у Србији 2001–2006: виђење предузетника”. U: Б. Беговић и др. (ур.), Корупција у Србији пет година касније (стр. 77–102). Београд: Центар за либерално-демократске студије.
Vuković, D. (2011). „Siromaštvo i socijalna isključenost u zemljama Evropske unije”. U: Vuković, D., Araderenko, M. (priredili) (2011). Socijalne reforme – Sadržaj i rezultati (str. 17–35). Beograd: Fakultet političkih nauka.
Direktor Poreske uprave: Trebalo bi nam još 1.000 inspektora. Blic (2013). 18. 01. Preuzeto 14. 03. 2014. sa https://www.google.rs/#q=Direktor+Poreske+uprave%3E+Trebalo+bi+nam+jo%5B+1000+inspektora,
Душанић, Б. Ј. (2009). „Доларска алхемија и казино економија”. Нова српска политичка мисао, 17 (3–4), 67–88.
EUROSTAT: Unemployment Statistics. 2015. Preuzeto 14. 04. 2015. sa http://ec.europa.eu/eurostat/statistics-explained/index.php/Unemployment_statistics
Извештај о развоју Србије 2010 (2011). Министарство финансија Републике Србије.
Ковачевић, М. (2010) „Узроци дубоке економске кризе у Србији”. Школа бизниса, 3, 1–14
Колико нас кошта рад на црно. Блиц (2013). 11. 01. Преузето 15. 03. 2013. са http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/362164/Koliko-nas-kosta-rad-na-crno
Кrstić, G. (ur.). (2013). Siva Ekonomija u Srbiji – Novi nalazi i preporuke za reforme, Beograd: NALED & FREN.
Кrstić, G., М. Аrandarenko (2011). „Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije”. У: D. Vuković i M. Araderenko (prir.) (2011), Socijalne reforme – Sadržaj i rezultati (str. 183–194). Beograd: Fakultet političkih nauka.
Милосављевић, М. (2008). „Сиромаштво у свету и у Србији”. Социјална мисао, 4, 7–27
Новаковић, Н. (2013). „Штрајкови, синдикати и приватизација у Србији”. Социолошки преглед, 47 (1), 23–52.
Обрадовић, М. (2012). „Циљеви приватизације: економски раст или профит?”. Нова српска политичка мисао, 20 (1–2), 69–92.
Пауновић, С. (2011). Улога Међународног монетарног фонда у савременој економској кризи. Београд: Радничка штампа.
Пауновић, С. и Косановић, Р. (2010). Економија у сенци – Shadow Economy. Београд: Радничка штампа.
Petovar, K. i Grujić, N. (2012). Ka efektivnijem postupanju prekršajnih sudova i inspekcija rada u zaštiti prava radnika. Beograd: Fondacija Centar za demokratiju.
Републички завод за статистику (2007). Анкета о радној снази 2007. Билтен 484. Београд.
Републички завод за статистику (2009). Анкета о радној снази 2008. Билтен 449. Београд.
Републички завод за статистику (2010 ). Анкета о радној снази 2009. Билтен 517. Београд.
Републички завод за статистику (2011), Анкета о радној снази 2010. Билтен 533. Београд.
Републички завод за статистику (2012). Анкета о радној снази 2011. Билтен 550. Београд.
Републички завод за статистику (2013). Анкета о радној снази 2012. Билтен 564. Београд.
Републички завод за статистику (2014). Анкета о радној снази 2013. Билтен 578. Београд.
Савић, Љ. (2010). „Извозно оријентисана индустријализација као основа новог модела развоја”. Економске теме, 48 (2), 313–327.
Стално радно тело Социјално-економског Савета Републике Србије за економска питања (2011). Ефекти приватизације у Србији. Београд: Социо–економски савет Републике Србије, Solidar Swisse, Swiss Labour Assistance SLA – канцеларија у Србији.
Стално радно тело Социјално-економског Савета Републике Србије за економска питања,(2010). Ефикасно сузбијање сиве економије. Београд: Социјално-економски Савет Републике Србије, Swiss Labour Assistance SLA-Канцеларија у Србији.
Тим Националне службе за запошљавање и М. Арандаренко (2012). Анализа тржишта рада и прогнозирање потреба на тржишту рада у Републици Србији. Београд: Национална служба за запошљавање.
Centar za liberalno-demokratske studije (2012). Politike za povećanje konkurentnosti i zaposlenosti radne snage. USAID projekat Za bolje uslove poslovanja.
Šljukić, S. (2011). Mit kao sudbina. Sremski Karlovci: Kairos.
Schneider, F. (2013). The Shadow Economy in Europe 2013. Linz: Johanes Kepler Universitat.
Schneider, F. (2003). „Veličina i razvoj sive ekonomije i radne snage u sivoj ekonomiji u 22 tranzicijske zemlje i 21 zemlji OECD-a: Šta doista znamo?”. Financijska teorija i praksa, 25 (1), 1–29.
Шуковић, Д. (2014). Неједнакости, незапосленост и криза. Београд: Институт друштвених наука.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: