Сива економија, криза и транзиција у Србији
Sažetak
Предмет рада је истраживање односа сиве економије, транзиције и кризе у данашњем српском друштву. Социолошки приступ овим појавама настоји да анализира и објасни које су основне карактеристике сиве економије у Србији пре и током глобалне економске кризе. Полази се од става да је друштвена криза пре свега криза транзиције, а да је глобална криза свему дала нове димензије. Главна теза гласи: узроци сиве економије су, пре свега, на домаћем терену. Они су последица прихваћеног и реализованог модела неолибералне транзиције, концепта приватизације и стварања друштва капиталистичке периферије. То се настоји доказати коришћењем резултата истраживања о сивој економији и друштвеној структури и података званичне статистике. У првом делу рада наводе се најважнији системски узроци њеног настанка у друштву у транзицији. У другом делу се указује на губитнике и добитнике сиве економије у Србији. Најзад, закључује се да преовлађују негативне над позитивним последицама сиве економије.
Reference
Barać, V. (2006). „Dominantna i marginalna korupcija. Borba protiv korupcije u Srbiji 2000–2006. godine”. U: Lutovac, Z., V. Barać (prir.), Borba protiv korupcije u Srbiji: Između Nacionalne strategije i Akcionog plana (str. 9–41). Beograd: Fridrich Ebert Stiftung.
Bošnjak, M. (2008). Ključne makroekonomske neravnoteže kao izazov ekonomske politike. Beograd: Ministarstvo finansija.
Влада Републике Србије (2012). Праћење социјалне укључености у Србији 2006–2012. друго допуњено издање. Београд.
Vujović, М., Nikolić, N., Ružić, B. (2013). Dostojanstven rad i siva ekonomija. Beograd : Fondacija Centar za demokratiju.
Вуковић, С. (2007). „Корупција у Србији 2001–2006: виђење предузетника”. U: Б. Беговић и др. (ур.), Корупција у Србији пет година касније (стр. 77–102). Београд: Центар за либерално-демократске студије.
Vuković, D. (2011). „Siromaštvo i socijalna isključenost u zemljama Evropske unije”. U: Vuković, D., Araderenko, M. (priredili) (2011). Socijalne reforme – Sadržaj i rezultati (str. 17–35). Beograd: Fakultet političkih nauka.
Direktor Poreske uprave: Trebalo bi nam još 1.000 inspektora. Blic (2013). 18. 01. Preuzeto 14. 03. 2014. sa https://www.google.rs/#q=Direktor+Poreske+uprave%3E+Trebalo+bi+nam+jo%5B+1000+inspektora,
Душанић, Б. Ј. (2009). „Доларска алхемија и казино економија”. Нова српска политичка мисао, 17 (3–4), 67–88.
EUROSTAT: Unemployment Statistics. 2015. Preuzeto 14. 04. 2015. sa http://ec.europa.eu/eurostat/statistics-explained/index.php/Unemployment_statistics
Извештај о развоју Србије 2010 (2011). Министарство финансија Републике Србије.
Ковачевић, М. (2010) „Узроци дубоке економске кризе у Србији”. Школа бизниса, 3, 1–14
Колико нас кошта рад на црно. Блиц (2013). 11. 01. Преузето 15. 03. 2013. са http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/362164/Koliko-nas-kosta-rad-na-crno
Кrstić, G. (ur.). (2013). Siva Ekonomija u Srbiji – Novi nalazi i preporuke za reforme, Beograd: NALED & FREN.
Кrstić, G., М. Аrandarenko (2011). „Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije”. У: D. Vuković i M. Araderenko (prir.) (2011), Socijalne reforme – Sadržaj i rezultati (str. 183–194). Beograd: Fakultet političkih nauka.
Милосављевић, М. (2008). „Сиромаштво у свету и у Србији”. Социјална мисао, 4, 7–27
Новаковић, Н. (2013). „Штрајкови, синдикати и приватизација у Србији”. Социолошки преглед, 47 (1), 23–52.
Обрадовић, М. (2012). „Циљеви приватизације: економски раст или профит?”. Нова српска политичка мисао, 20 (1–2), 69–92.
Пауновић, С. (2011). Улога Међународног монетарног фонда у савременој економској кризи. Београд: Радничка штампа.
Пауновић, С. и Косановић, Р. (2010). Економија у сенци – Shadow Economy. Београд: Радничка штампа.
Petovar, K. i Grujić, N. (2012). Ka efektivnijem postupanju prekršajnih sudova i inspekcija rada u zaštiti prava radnika. Beograd: Fondacija Centar za demokratiju.
Републички завод за статистику (2007). Анкета о радној снази 2007. Билтен 484. Београд.
Републички завод за статистику (2009). Анкета о радној снази 2008. Билтен 449. Београд.
Републички завод за статистику (2010 ). Анкета о радној снази 2009. Билтен 517. Београд.
Републички завод за статистику (2011), Анкета о радној снази 2010. Билтен 533. Београд.
Републички завод за статистику (2012). Анкета о радној снази 2011. Билтен 550. Београд.
Републички завод за статистику (2013). Анкета о радној снази 2012. Билтен 564. Београд.
Републички завод за статистику (2014). Анкета о радној снази 2013. Билтен 578. Београд.
Савић, Љ. (2010). „Извозно оријентисана индустријализација као основа новог модела развоја”. Економске теме, 48 (2), 313–327.
Стално радно тело Социјално-економског Савета Републике Србије за економска питања (2011). Ефекти приватизације у Србији. Београд: Социо–економски савет Републике Србије, Solidar Swisse, Swiss Labour Assistance SLA – канцеларија у Србији.
Стално радно тело Социјално-економског Савета Републике Србије за економска питања,(2010). Ефикасно сузбијање сиве економије. Београд: Социјално-економски Савет Републике Србије, Swiss Labour Assistance SLA-Канцеларија у Србији.
Тим Националне службе за запошљавање и М. Арандаренко (2012). Анализа тржишта рада и прогнозирање потреба на тржишту рада у Републици Србији. Београд: Национална служба за запошљавање.
Centar za liberalno-demokratske studije (2012). Politike za povećanje konkurentnosti i zaposlenosti radne snage. USAID projekat Za bolje uslove poslovanja.
Šljukić, S. (2011). Mit kao sudbina. Sremski Karlovci: Kairos.
Schneider, F. (2013). The Shadow Economy in Europe 2013. Linz: Johanes Kepler Universitat.
Schneider, F. (2003). „Veličina i razvoj sive ekonomije i radne snage u sivoj ekonomiji u 22 tranzicijske zemlje i 21 zemlji OECD-a: Šta doista znamo?”. Financijska teorija i praksa, 25 (1), 1–29.
Шуковић, Д. (2014). Неједнакости, незапосленост и криза. Београд: Институт друштвених наука.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293