The relationship op poetry and prose in Old Serbian literature
Abstract
This work is pointing out relations between poetry and prose in contemporary understanding of this problem, on one hand, and the comprehension of these relations in Serbian medieval literarary works, on the other hand. Literature, which was created in contemporary, modern period, is making clear difference in relations between poetry and prose, while in studies of Old Serbian literature there are tendencies for deleting lines between prosaic and poetic way of speaking, therefore even rhythmical poems are sometimes called prose. Only conditionally, some genres can be classified as prosaic, other as poetic, while a big group remains mixed, because, for some features it may be considered as poetic, and for some features it may be considered as prosaic. As well as in all cultural areas, Byzantine orientation had decisive influence on forming and developing of Serbian medieval literature. Byzantine literary tradition has become paradigm for establishing and determining of philosophy, aesthetics and poetic in period of the earliest Serbian literature, which had as a crucial mission to overmaster early Christian literary heritage, which was, basically, Byzantine, as well as to overmaster the other medieval literatures. Very important things for poetry in Old Serbian literature are its rhythm, melody and sound. These terms are wider than term linguistic values. Elements which are creating rhythm, melody and sound are elements of the language. However, they do not stand only as sounds but, also, have certain linguistic values. Aim of this work is to get closer apprehension of Old Serbian literature throughout intellection of old Serbian writer and poet, guiding by laws of medieval poetics and aesthetics, but seen through contemporary scholars of literature eyes.
References
Aristotel. (2008). Retorika. Podgorica: ITP „Unireks”.
Богдановић, Д. (1991). Историја старе српске књижевности. Београд: СКЗ.
Богдановић, Д. (1997). Студије из српске средњовековне књижевности. Београд: СКЗ.
Бојовић, Д. (1995). „Предговор”. У: Песник будућега века – О поезији Димитрија Кантакузина. Приштина: НИП Нови свет; Народна и универзитетска библиотека.
Бугарски, Р. (1984). Језик и лингвистика. Београд: Нолит.
Гаспаров, Б. (1984). Поэтика "Слова о полку Игореве". Wien: Institut für Slawistik der Universität.
Деретић, Ј. (2000). Етиде из старе српске књижевности. Нови Сад: Светови.
Ženet, Ž. (1985). Figure. Beograd: Vuk Karadžić.
Jakobson, R. (1966). Lingvistika i poetika. Beograd: Nolit.
Костић, С. (1990). Стварање и тумачење. Приштина: Јединство; Београд: Просвета.
Костић Тмушић, А. (2007). Молитва у српској црквеној књижевности. Ваљево: Књиготворница Логос.
Lešić, Z. (2008). Teorija književnosti. Beograd: Службени гласник.
Лихачов, С., Д. (1972). Поетика старе руске књижевности. Београд: СКЗ.
Lotman, J. (1970). Predavanja iz strukturalne poetike. Sarajevo: Zavod za izdavanje udžbenika.
Маринковић, Р. (1993). „Доментијан”. У: 100 најзнаменитијих Срба. (стр. 19–24). Београд; Нови Сад: Принцип; Ш-Јупублик.
Маринковић, Р. (2001). „Теолог и филолог пред старим текстом”. У: Даница – српски народни календар за годину... (год. 8 (2001): стр. 66–77). Београд: Вукова задужбина.
Милосављевић, П. (2004). Антологија српске поезије – Стара поезија. Београд: СКЗ; БИГЗ.
Милосављевић, П. (2009). Теорија књижевности. Београд: Мирослав. Грачаница: Књиготворница Логос.
Петровић, Ср. (2007). Реторика – историја, теорија, пракса. Београд: Народна књига; Алфа.
Picchio, R. (1999). Studia z filologii słowiańskiej i polskiej. Krakόw: Polska Akademia Umiеjętności.
Rečnik književnih termina. (1986). Beograd: Nolit.
Росић, Т. (1989). О песничком тексту. Београд: БИГЗ.
Станчев, К. (2003). „Литургическая поэзия в древнеславянском литературном пространстве”. У: Древнеславянская литургическая поэзия – XIII Congresso Internazionale degli Slavisti (стр. 5–22). Roma: Dipartimento di Letterature Comparate dell'Universita degli Studi Roma Tre; Sofia: Centro di Studi Cirillomedotiani presso l'Accademia Bulgara delle Scienze.
Тарановски, К. (2010). О српском стиху. Приредила Мирјана Д. Стефановић. Београд: Службени гласник.
Трифуновић, Ђ. (1965). „Доментијан песник светлости”. У: Стара књижевност (стр. 331–353). Београд: Нолит.
Трифуновић, Ђ. (1994). Стара српска књижевност – Основе. Београд: Филип Вишњић.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: