Однос поезије и прозе у старој српској књижевности

Aleksandra S. Kostić Tmušić

doi:10.5937/zrffp45-8210

Aleksandra S. Kostić Tmušić Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp45-8210

Ključne reči: sound||, ||звук, melody||, ||мелодија, rhythm||, ||ритам, medieval literature||, ||средњовековна књижевности, prose||, ||проза, poetry||, ||поезија,

Sažetak

У раду се указује на то какав је однос поезије и прозе у савременом схватању овог проблема, са једне стране, а са друге, како се на овај однос гледа у српском књижевном стваралаштву средњег века. Литература која је настала у савременом, модерном добу, прави јасну разлику односа поезије и прозе, док је у изучавању старе српске књижевности то велики проблем, пре свега, из разлога што у старој српској литератури постоји тенденција брисања граница између прозног и поетског облика говора, па се прозом понекад назива и ритмичка песма. Само се условно неки жанрови могу сврстати у прозне, други у песничке, док једна велика група остаје мешовита, јер се по неким својим одликама може сматрати прозом, а по неким се мора убројати у песништво. Циљ рада је да се приближи схватање старе српске књижевности кроз поимања старог српског писца и песника, по законитостима средњовековне поетике и естетике, а очима савременог изучаваоца књижевности.

Reference

Aristotel. (2008). Retorika. Podgorica: ITP „Unireks”.

Богдановић, Д. (1991). Историја старе српске књижевности. Београд: СКЗ.

Богдановић, Д. (1997). Студије из српске средњовековне књижевности. Београд: СКЗ.

Бојовић, Д. (1995). „Предговор”. У: Песник будућега века – О поезији Димитрија Кантакузина. Приштина: НИП Нови свет; Народна и универзитетска библиотека.

Бугарски, Р. (1984). Језик и лингвистика. Београд: Нолит.

Гаспаров, Б. (1984). Поэтика "Слова о полку Игореве". Wien: Institut für Slawistik der Universität.

Деретић, Ј. (2000). Етиде из старе српске књижевности. Нови Сад: Светови.

Ženet, Ž. (1985). Figure. Beograd: Vuk Karadžić.

Jakobson, R. (1966). Lingvistika i poetika. Beograd: Nolit.

Костић, С. (1990). Стварање и тумачење. Приштина: Јединство; Београд: Просвета.

Костић Тмушић, А. (2007). Молитва у српској црквеној књижевности. Ваљево: Књиготворница Логос.

Lešić, Z. (2008). Teorija književnosti. Beograd: Службени гласник.

Лихачов, С., Д. (1972). Поетика старе руске књижевности. Београд: СКЗ.

Lotman, J. (1970). Predavanja iz strukturalne poetike. Sarajevo: Zavod za izdavanje udžbenika.

Маринковић, Р. (1993). „Доментијан”. У: 100 најзнаменитијих Срба. (стр. 19–24). Београд; Нови Сад: Принцип; Ш-Јупублик.

Маринковић, Р. (2001). „Теолог и филолог пред старим текстом”. У: Даница – српски народни календар за годину... (год. 8 (2001): стр. 66–77). Београд: Вукова задужбина.

Милосављевић, П. (2004). Антологија српске поезије – Стара поезија. Београд: СКЗ; БИГЗ.

Милосављевић, П. (2009). Теорија књижевности. Београд: Мирослав. Грачаница: Књиготворница Логос.

Петровић, Ср. (2007). Реторика – историја, теорија, пракса. Београд: Народна књига; Алфа.

Picchio, R. (1999). Studia z filologii słowiańskiej i polskiej. Krakόw: Polska Akademia Umiеjętności.

Rečnik književnih termina. (1986). Beograd: Nolit.

Росић, Т. (1989). О песничком тексту. Београд: БИГЗ.

Станчев, К. (2003). „Литургическая поэзия в древнеславянском литературном пространстве”. У: Древнеславянская литургическая поэзия – XIII Congresso Internazionale degli Slavisti (стр. 5–22). Roma: Dipartimento di Letterature Comparate dell'Universita degli Studi Roma Tre; Sofia: Centro di Studi Cirillomedotiani presso l'Accademia Bulgara delle Scienze.

Тарановски, К. (2010). О српском стиху. Приредила Мирјана Д. Стефановић. Београд: Службени гласник.

Трифуновић, Ђ. (1965). „Доментијан песник светлости”. У: Стара књижевност (стр. 331–353). Београд: Нолит.

Трифуновић, Ђ. (1994). Стара српска књижевност – Основе. Београд: Филип Вишњић.