Веберово схватање епистемолошких и методолошких основа друштвених наука и социологије

Stefan V. Mandić

doi:10.5937/zrffp54-45073

Stefan V. Mandić Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Institut za sociološka istraživanja

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp54-45073

Ključne reči: Макс Вебер, друштвене науке, социологија, епистемологија, методологија

Sažetak

Од формирања социологије као засебне науке током прве половине XIX века нека од најбитнијих питања на које су социолози покушали да дају одговор била су какве су сазнајне могућности социологије као науке и који су најадекватнији методи истраживања које она треба да користи. У овом раду ће бити критички анализирано како је Макс Вебер (Max Weber), један од најзначајнијих социолога, схватао сазнајне могућности социологије и који би метод према његовом мишљењу социологија као друштвена наука требало да користи. Првенствено ће бити размотрено како је интелектуална клима друге половине XIX века утицала на његово схватање научне методологије у ширем смислу. Потом ће бити приказано Веберово виђење основних епистемолошких карактеристика друштвених наука и његово методолошко-теоријско одређење социологије.

Reference

Вебер, М. (1976). Привреда и друштво I. Београд: Просвета.

Bendix, R. (1977). Max Weber: An Intellectual Portrait. Los Angeles: University of California Press Ltd.

Benton, T. (1984). The Rise and Fall of Structural Marxism: Althusser and His Influence. London: Macmillan Education.

Betsi, K. (2010). Poststrukturalizam: Sasvim kratak uvod. Beograd: Službeni glasnik.

Bruun, H. H. (2016). Sciences, Values and Politics in Max Weber's Methodology. London: Taylor & Francis.

Calhoun, C. (1995). Critical Social Theory: Culture, History, and the Challenge of Difference. Oxford: Blackwell.

Collins, R. (1986). Weberian Sociological Theory. Cambridge: Cambridge University Press.

Durkheim, E. (1982). Rules of Sociological Method. New York: The Free Press.

Đurić, M. (1964). Sociologija Maksa Vebera. Zagreb: Matica hrvatska.

Giddens, A. (1993). New Rules of Sociological Method: A Positive Critique of Interpretative Sociologies. Stanford: Stanford University Press.

Gylfason, T. (2001). Natural resources, education, and economic development. European Economic Review, 45(4), 847–859. https://doi.org/10.1016/S0014-2921(01)00127-1

Geertz, C. (1973). The Interpretation of Cultures. New York: Basic Books.

Freedom House. (2023). Freedom in the World. Retrieved November 8, 2023, from: https://freedomhouse.org/sites/default/files/2023-03/FIW_World_2023_DigtalPDF.pdf

Hammerslay, M. (2018). The Radicalism of Ethnomethodology. Manchester: Manchester University Press.

Marks, K. i Engels, F. (2009). Manifest komunističke partije. Beograd: Centar za liberterske studije.

Marks, K. (1969). Prilog kritici političke ekonomije. Beograd: Kultura.

Marks, K. (2020). Teze o Fojerbahu. Revolucionarni savez rada Srbije. https://savezrada.files.wordpress.com/2020/06/karl-marks-tezeo-fojerbahu-1845.pdf

Milić, V. (1965). Sociološki metod. Beograd: Nolit.

Popper, K. (2002). The Logic of Scientific Discovery. London: Routledge Classics.

Reinharz, S. (1992). Feminist Methods in Social Research. New York: Oxford University Press.

Ringer, F. (1997). Max Weber’s Methodology: The Unification of the Cultural and Social Sciences. Cambridge: Harvard University Press.

Rosing, H. (2018). Factfulness: Ten Reasons We’re Wrong about the World -- and Why Things Are Better than You Think. London: MacMillan Publishers.

Weber, M. (1946). Essays in Sociology. New York: Oxford University Press.

Weber, M. (1958). The Religion of India: The Sociology of Hinduism and Buddhism. Illinois: The Free Press.

Weber, M. (1959). The Religion of China: Confucianism and Taoism. Illinois: The Free Press.

Weber, M. (1967). Ancient Judeism. Illinois: The Free Press.

Weber, M. (1989а). Metodologija društvenih nauka. Zagreb: Globus.

Weber, M. (1989б). Protestanska etika i duh kapitalizma. Sarajevo: Svjetlost.