Специфичне теличке конструкције са предлогом до у српском
Sažetak
У овом раду тежили смо да откријемо специфичне употребе српског предлога до у тзв. теличким конструкцијама, које подразумевају да субјекат реченице учествује у колективној активности везаној за дато место. Такође, показали смо да, за разлику од прототипичних предлога на, у и код, српски предлог до сигнализира да (захваљујући реинтерпретацији свог просторног динамичког односа) субјекат на дато место (у сферу локализатора) стиже како би испунио одређени циљ, али и да ће његово присуство тамо бити релативно кратко. На основу тога се одређује да ли се намера може повезати са теличком интерпретацијом. Ако се намера не може повезати са овом интерпретацијом, разлози се могу контекстуално закључити или дати експлицитно.
Reference
Asher, N. (2011). Lexical Meaning in Context: A Web of Words. Cambridge: Cambridge University Press. https://doi.org/10.1017/CBO978051179393
Ašić, T., & Corblin, F. (2014). Telic definites and their prepositions: French and Serbian. In: A. Aguilar-Guevara, B. Le Bruyn, & J. Zwarts (Eds.), Weak Referentiality (pp. 183–212). Amsterdam: John Benjamins. https://doi.org/10.1075/la.219.08asi
Ašić, T., & Corblin, F. (2016). Izražavanje teličnosti i prostorni predlozi u srpskom jeziku. U: B. Arsenijević i S. Halupka-Rešetar (ur.), Srpski jezik u savremenoj lingvističkoj teoriji: zbornik radova (str. 221–237). Niš: Filozofski fakultet.
Corblin, F. (1987). Indéfini, défini et démonstratif. Genève: Droz.
Corblin, F. (2011). Des définis para-intensionnels: être à l’hôpital, aller à l’école. Langue française, 171(3), 55–75. https://doi.org/10.3917/lf.171.0055
Corblin, F., & Ašić, T. (2020). Does Serbian have three demonstratives?. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 63 (1), 91–114. https://doi.org/10.18485/ms_zmsfil.2020.63.1.7
Moeschler, J., & Reboul, A. (1994). Dictionnaire encyclopédique de pragmatique. Paris: Éditions du Seuil.
Pustejovsky, J. (1995). The Generative Lexicon. Cambridge, MA: The M.I.T. Press.
Stanojević, V. (2010). O nekim aspektima referencijalnosti u francuskom i u srpskom jeziku. U: M. Kovačević (ur.), Interdisciplinarnost i jedinstvo savremene nauke, knj. 4, tom 1 (str. 155–167). Pale: Filozofski fakultet.
Stanojević, V. (2012). De la référence définie en serbe par comparaison avec le français. In: Les études françaises aujourd’hui (pp. 271–283). Belgrade: Faculté de Philologie de l’Université de Belgrade – Association de coopération culturelle Serbie–France.
Talmy, L. (2000). Toward a Cognitive Semantics: Concept Structuring Systems. Cambridge, MA: Тhe M.I.T. Press.
Vandeloise, C. (1987). La préposition à et le principe d’anticipation. Langue française, 76(1), 77–111. https://doi.org/10.3406/lfr.1987.4732
Антонић, И. (2007). Синтакса и семантика предлога до. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 50, 31–43.
Ашић, Т. (2014). Наука о језику. 2. издање. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Ивић, М. (1957). Систем предлошких конструкција у српскохрватском језику. Јужнословенски филолог, XXII (1–4), 141–166.
Ивић, М. (1999). О реченицама типа ОТИШЛА ЈЕ КОД МАЈКЕ / ОТИШЛА ЈЕ ДО МАЈКЕ. Наш језик, XXXIII (1–2), 1–4. https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7742
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293