Лексичко-семантичке особености у роману „Кад су цветале тикве” Драгослава Михаиловића

Jelena M. Stevanović; Jadranka Ž. Milošević; Emilija N. Lazarević

doi:10.5937/zrffp55-52955

Jelena M. Stevanović Institut za pedagoška istraživanja, Beograd https://orcid.org/0000-0001-9917-4622
Jadranka Ž. Milošević Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Beograd
Emilija N. Lazarević Institut za pedagoška istraživanja, Beograd https://orcid.org/0000-0003-2375-7420

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp55-52955

Ključne reči: лексичко-семантичке карактеристике, социолект, жаргонизми, фразеологизми, Драгослав Михаиловић

Sažetak

Стваралачки опус Драгослава Михаиловића представља део корпуса Речника САНУ, што упућује, између осталог, на то да прозни дискурс овог писца има разноврсне језичке (лексичке) потенцијале. С тим у вези, циљ овог рада јесте да укажемо на карактеристике лексике у роману Кад су цветале тикве Драгослава Михаиловића, као и да сагледамо функције које лексика остварује у овом прозном делу. Основни критеријум примењен у анализи грађе је лексички (извор лексема, њихова припадност одређеном тематском кругу, њихово значење и њихова улога у анализираном дискурсу), а поткритеријум је семантички. Спроведена анализа указује на то да је језик у датом роману превасходно социјално раслојен и да су на лексичком нивоу изразито уочљиви жаргонизми и жаргонске речце, али и фразеологизми. Њихова употреба је повезана са карактеризацијом ликова и скицирањем друштвене стварности времена у коме је дело настало, али утиче и на експресивност и маркираност целокупног лексичког нивоа овог литерарног дела. У језичком корпусу готово да нема реплике без употребе социолекта, што, на један особен начин, води ка преплитању књижевноуметничког и разговорног функционалног стила. У раду се закључује да је и у овом роману Драгослава Михаиловића специфичан одабир лексике остварио како стилогену, тако и стилематичну функцију и допринео делотворности језичког израза у целини.

Reference

Аћимовић, М. (2018). Проза Драгослава Михаиловића (одбрањена докторска дисертација). Филолошки факултет, Београд.

Бугарски, Р. (2009). Теоријске основе урбане дијалектологије. У: Ж. Бошњаковић (ур.), Говор Новог Сада. Свеска 1: Фонетске особине (Лингвистичке свеске 8) (стр. 13–30). Нови Сад: Филозофски факултет.

Делић, Ј. (2012). Драгослав Михаиловић – писац превратник. У: Н. Асановић (прир.), Ћоровићеви сусрети / Српска проза данас: Књижевно дјело Драгослава Михаиловића (стр. 49–53). Билећа–Гацко: СКПД „Просвјета”.

Делић, Л. (2008). Петрија – на двострукој периферији. Зборник Матице српске за књижевност и језик, 56 (2), 341–351.

Деретић, Ј. (2004). Историја српске књижевности, I и II део (4. проширено издање). Београд: Просвета.

Драгићевић, Р. (2007). Лексикологија српског језика. Београд: Завод за уџбенике.

Драгићевић, Р. (2010). Вербалне асоцијације кроз српски језик и културу. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.

Ђурин, Т. и Јовановић, И. (2022). Гуске, даске и дроље: семантичка дерогација жене у француском и српском жаргону. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 52 (1), 77–94. https://doi.org/10.5937/zrffp52-29800

Јерговић, М. (2020). Четири персоне једног писца. У: Р. Ходел, Речи од мрамора – Драгослав Михаиловић – живот и дело (стр. 315–320). Београд: Лагуна.

Јеремић, Љ. (1993). Глас из времена: огледи и критике. Београд: БИГЗ. Јовановић, В. (2010). Деминутивне и аугментативне именице у српском језику. Београд. Институт за српски језик САНУ.

Јовановић, Ј. (2010). Лингвистика и стилистика новинског умећа: језичке и стилске особине новинарства. Београд: Јасен.

Јовић, Д. (1985). Језички систем и поетска граматика. Београд: БИГЗ – Јединство.

Ковачевић, М. (2016). Књижевни језик и језик књижевности. У: М. Ковачевић и Ј. Петковић (ур.), Језик, књижевност, уметност (стр. 15–33). Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет.

Ковачевић, М. (2021). Романи Драгослава Михаиловића између књижевног и језика књижевности. У: Е. Кустурица (ур.), Књижевно стваралаштво Драгослава Михаиловића (стр. 153–181). Андрићград: Андрићев институт.

Ковачевић, М. (2022). Стилистиком кроз белетристику. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.

Микић, Р. (2010). Драгослав Михаиловић, уз јубилеј једног мајстора приповедања. У: М. Пантић (прир.), Пут по непроходи: Драгослав Михаиловић (стр. 107–117). Београд: Библиотека Града Београда.

Микић, Р. (2017). Облик и значење у роману „Кад су цветале тикве” Драгослава Михаиловића. У: В. Вукашиновић (ур.), Савремена српска проза: Књижевни портрет Драгослава Михаиловића (стр. 90–93). Трстеник: Народна библиотека Јефимија.

Милановић, А. (2016). Реч под окриљем поетике. Краљево: Народна библиотека „Стефан Првовенчани”.

Милановић, А. (2021). Михаиловићеви надимци и једна паралела. У: Е. Кустурица и М. Ковачевић (ур.), Књижевно стваралаштво Драгослава Михаиловића (стр. 271–289). Андрићград: Андрићев институт.

Милорадовић, С. (2008). Једно могуће читање Петријиног венца: књижевно дело као етнодијалекатски текст. У: З. Дивац (ур.), Слике културе некад и сад (стр. 223–236). Београд: Етнографски институт САНУ.

Милосављевић, Б. (2021). Активни језички процеси и говор свакодневне комуникације. Београд: Учитељски факултет.

Мршeвић-Радовић, Д. (2008). Фразеологија и национална култура. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.

Никић, Б. (2020). Фразеологизми у лектири за основну школу (одбрањена докторска дисертација). Филолошки факултет, Београд.

Николић, Б. (1975). Основни типови фразеолошких обрта у савременом српскохрватском књижевном језику. Наш језик, 21 (1–2), 7–13.

Пејановић, А. (2010). Фразеологија српског језика и њена структура. У: М. Ковачевић (ур.), Интердисциплинарност и јединство савремене науке (стр. 183–188). Пале: Филозофски факултет.

Пијановић, П. (2021). Композиција у роману „Кад су цветале тикве”. У: Е. Кустурица (ур.), Књижевно стваралаштво Драгослава Михаиловића (стр. 107–124). Андрићград: Андрићев институт.

Радовић Тешић, М. (2011). Лексички нивои у прози Драгослава Михаиловића. У: М. Ковачевић (ур.), Српски језик, књижевност, уметност. Књижевни (стандардни) језик и језик књижевности, књ. 1 (стр. 69–74). Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет.

Ракић, С. (1996). Употреба генитива у језику два романа Драгослава Михаиловића: Петријин венац и Гори Морава. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 39 (2), 199–208.

Ристић, С. (2004). Експресивна лексика у српском језику: теоријске основе и нормативно-културолошки аспекти. Београд: Институт за српски језик САНУ.

Савић, М. (2012). Два краћа прилога о прози Драгослава Михаиловића. У: Н. Асановић (прир.), Ћоровићеви сусрети / Српска проза данас: Књижевно дјело Драгослава Михаиловића (стр. 60–63). Билећа–Гацко: СКПД „Просвјета”.

Симић, Р. и Јовановић, Ј. (2002). Основи теорије функционалних стилова. Београд: Јасен.

Спасић, Ј. (2024). Језичко-стилска средства за исказивање етнокултурних хетеростереотипа у српским електронским медијима. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 54 (1), 129–136. https://doi.org/10.5937/zrffp54-40467

Стевановић, Ј. и Милошевић, Ј. (2019). Лексичко-семантичке особености у делима српских писаца и настава српског језика и књижевности. Београд: Институт за педагошка истраживања.

Танасковић, Т. (2018). Територијално раслојена лексика у књижевном делу Драгослава Михаиловића (одбрањена докторска дисертација). Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац.

Тошовић, Б. (2002). Функционални стилови. Београд: Београдска књига.

Ходел, Р. (2017). Михаиловићев књижевни опус – покушај синопсиса. У: В. Вукашиновић (ур.), Савремена српска проза: Књижевни портрет Драгослава Михаиловића (стр. 35–54). Трстеник: Народна библиотека Јефимија.

Ходел, Р. (2021). Политички контексти стваралаштва Драгослава Михаиловића. У: Е. Кустурица (ур.), Књижевно стваралаштво Драгослава Михаиловића (стр. 11–28). Андрићград: Андрићев институт.

Чутура, И. (2021). Стилски, семантички и синтаксички обухват поређења у роману „Чизмаши”. У: Е. Кустурица и М. Ковачевић (ур.), Књижевно стваралаштво Драгослава Михаиловића (стр. 245–270). Андрићград: Андрићев институт.

Bernstajn, B. (1979). Jezik i društvene klase. Beograd: BIGZ.

Bugarski, R. (2006). Žargon. Beograd: Biblioteka XX vek.

Dąbrowska, А. (1993). Eufemizmy wspόłczesnego języka polskiego. Wrocław: Wydawnictwo Uniwersytetu Wrocławskiego.

Petrović, T. (2006). Zdravica kod balkanskih Slovena: etnolingvistički pogled. Beograd: Balkanološki institut SANU.

Velek, R. i Voren, O. (1965). Teorija književnosti. Beograd: Nolit.

Wardhaugh, R. (2006). An Introduction to Sociolinguistics (5th edition). Cornwall: Blackwell Publishing.