О неким особеностима апстракта научноистраживачког рада на француском језику

Milica M. Mirić

doi:10.5937/zrffp55-55079

Milica M. Mirić Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Kabinet za strane jezike https://orcid.org/0009-0004-4037-6405

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp55-55079

Ključne reči: француски језик науке, жанр, апстракт, неутралност, објективност, језичка економија

Sažetak

Научна комуникација праћена јасно дефинисаним правилима која се односе на формалне, језичке и садржинске аспекте има за циљ да на јасан, ефикасан и недвосмислен начин омогући пренос научних знања. Зато би аутор требало да се дистанцира у односу на текст, да у њему прикаже чињенице на неутралан начин, језгровито и без редундантности. Истраживања изложена у научноистраживачком раду присутна су увек и у краћој верзији – апстракту, који има утврђену структуру и сврху да сажето и јасно изложи главни садржај чланка. Предмет ове мини пилот-студије је испитивање језичких елемената и структура које обезбеђују објективност и језичку економију у апстрактима писаним на француском језику из области друштвено-хуманистичких и биомедицинских наука. Студија има за циљ да утврди учесталост и потенцијалне разлоге јављања или изостанка тих елемената као и да провери оправданост продубљенијих истраживања у овој области. Полазна претпоставка је да ће заступљеност и учесталост јављања личних заменица, униперсоналних глагола и глаголских конструкција, партиципа презента, герундива и пасива бити значајне, с обзиром на то да се ови елементи сматрају језичким средствима који доприносе деперсонализацији и неутралности. Очекивано је и да ће апстракти структурно одговарати упутству ауторима, као једном од техничких захтева часописа. Ипак, резултати показују да заступљеност тих језичких средстава није онолика колика би се могла очекивати у овом типу текста. Оно што, међутим, остаје типично за апстракт као својеврсни жанр, јесте значајно присуство резимирајућих и сажимајућих језичких средстава.

Reference

Апстракт. (2006). У: И. Клајн и М. Шипка (ур.), Велики речник страних речи и израза (стр. 139). Нови Сад: Прометеј.

Резиме. (2007). У: М. Вујанић и др. (ур.), Речник српскога језика (стр. 1153). Нови Сад: Матица српска.

Bédard, C. (1986). La traduction technique. Principes et pratique. Montréal: Linguatech.

Bhatia, V. K. (1993). Analyzing Genre: Language Use in Professional Settings. London: Longman Publishing.

Blagojević, S. (2015). Pisanje sažetka naučnog članka u okviru nastave engleskog jezika za akademske potrebe. У: Б. Димитријевић (ур.), Језик и књижевност у контакту и дисконтакту (стр. 357–369). Ниш: Филозофски факултет.

Borko, H., & Chatman, S. (1963). Criteria for acceptable abstracts: A survey of abstracters’ instructions. American Documentation, 14(2), 149–160. https://doi.org/10.1002/asi.5090140211

Cabré, M. T. (1998). La terminologie, théorie, méthode et applications. Ottawa–Paris: Les Presses de l’Université d’Ottawa – Armand Colin.

Caritey, J. (1996). Comment rédiger un article. La Revue administrative, 49(290), 213–219.

Carter-Thomas, S. (1994). Langue de spécialité: cohésion, culture et cohérence. Dans: M. Perrin & M. Schuwer (Éds.), Actes du 15e colloque du GERAS Langue de spécialité et culture (pp. 61–67). France: GERAS.

Dubois, J., & Lagane, R. (1988). La nouvelle grammaire du français. Paris: Larousse.

Ferhat, S. (2017). Le discours scientifique et la manipulation de la langue, de la subjectivité au discours objectivé. Dans: H. Horovà (Éd.), Texte de spécialité, texte scientifique à l’université (pp. 5–12). Plzeň: Západočeská univerzita v Plzni.

Fløttum, K. (2001). Le résumé scientifique – texte monophonique ou polyphonique. Technostyle, 17(1), 67–86. https://doi.org/10.31468/cjsdwr.475

Fløttum, K. (2006). The typical research article does it exist? In: E. Suomela Salmi & F. Dervin (Eds.), Perspectives interculturelles et interlinguistiques sur le discours académique (pp. 16–44). Turku: Université de Turku.

Fløttum, K., Kinn, T., & Dahl, T. (2006). Academic Voices. Amsterdam: John Benjamins.

Gráf, T. (2018). English-language abstracts written by Czech linguists: How are we doing?. Linguistica Pragensia, 28(1), 71–85.

Halmøy, O. (2008). Les formes verbales en -ant et la prédication seconde. Travaux de linguistique, 57(2), 43–62. https://doi.org/10.3917/tl.057.0043

Jaćović, J. (2015). Kontrastiranje francuskih i srpskih bezličnih glagolskih oblika u jeziku ekonomske struke. У: Б. Димитријевић (ур.), Језик и књижевност у контакту и дисконтакту (стр. 327–341). Ниш: Филозофски факултет.

Kocourek, R. (1991). La langue française de la technique et de la science: vers une linguistique de la langue savante. Wiesbaden: Brandstetter Verlag.

Larivière, L.-L. (2001). Pour une typologie du résumé documentaire de type professionnel. Technostyle, 17(1), 5–27.

Lerat, P. (1995). Les langues spécialisées. Paris: PUF.

Lerat, P. (1997). Approches linguistiques des langues spécialisées. ASp – La Revue de GERAS, 15–18, 1–10.

Loffler-Laurian, A-M. (1986). Recherches lexicales et syntaxiques sur les discours scientifiques (thèse de doctorat non publiée). Université de la Sorbonne Nouvelle, Paris.

Maher, J. C. (1990). International Medical Communication in English. Edinburgh: Edinburgh University Press.

Mirić, M. (2020). Francuski jezik struke: teorijski i leksičko-morfološki aspekti. Beograd: Filozofski fakultet.

Nakos, D. (1995). L’objectivité dans les langues de spécialité – cas particulier de la médecine de soins (étude comparée du français et de l’anglais). Meta, 40(4), 519–713. https://doi.org/10.7202/003692ar

Nannoni, C. (2014). Rôles et fonctions du participe présent dans la presse ou comment la traduction vient en aide à la didactique du FLE. Rivista Internazionale di Tecnica della Traduzione, 16, 129–152. https://doi.org/10.13137/1722-5906/11207

Piqué-Noguera, C. (2012). Writing business research article abstracts: A genre approach. Iberica, 24, 211–232.

Résumé. (2005). Dans: Grand Robert de la langue française [CD-ROM]. Dictionnaires Le Robert.

Rihs, A. (2009). Gérondif, participe présent et expression de la cause. Cahiers de linguistique française, 29, 197–214.

Rouleau, М. (1993). La voix passive dans les textes médicaux et para-médicaux. Meta, 38(3), 440–448. https://doi.org/10.7202/004002AR

Rouski, M. (2013). Quelques techniques de passivation dans les textes juridiques. Études et recherches philologiques. Série Langues étrangères appliquées, 12, 198–208.

Samardžija-Grek, T. (2016). Le participe présent en français scientifique. Dans: S. Stanković & N. Vučelj (Éds.), Les études françaises aujourd’hui, Tradition et modernité (pp. 49–63). Niš: Faculté de Philosophie.

Tutin, A. (2010). Dans cet article, nous souhaitons montrer que… Lexique verbal et positionnement de l’auteur dans les articles en sciences humaines. Lidil – Revue de linguistique et de didactique des langues, 41, 15–40. https://doi.org/10.4000/lidil.3040

Vigner, G. (1979). Lire: du texte au sens: éléments pour un apprentissage et un enseignement de la lecture. Paris: Hachette, CLE international.