Социолошка рефлексија о досијеу краљице Јелене Савојске и промене у интерпретацији историје

Milojica M. Šutović

Milojica M. Šutović Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za sociologiju https://orcid.org/0000-0003-3719-6919

Ključne reči: досије, Јелена Савојска, Русија, Црна Гора, интерпретација, историја

Sažetak

Социолошка рефлексија о „тајним списима” има сличности, али није аналогна отварању „пандорине кутије” или читању „црне кутије”, јер аналогије могу да заварају два лица истог ткања – социолошког и историјског, у оквиру једног интелектуалног миљеа, заузетог и обузетог политиком, супериорним положајем историје и подређеним положајем социологије. Тај однос нарочито је изражен у анализи „производње” прошлости и „измишљању традиције”, политизацијом, ревизијом или релативизацијом историје, занемаривањем социолошке (ре)конструкције и објашњења повезаности узрока и последица историјског тока у социјалном миљеу личности, организација, догађања и идеологија стране дипломатије, структура дугог трајања, сукоба и међународних односа, али и промена у интерпретацији историје. Како се историја ствара и ко су њени моћни творци? У питању су кабинети великих сила и интереси њихових капитала. То показује и Досије Јелене Савојске, краљице Италије, који је сачинила Стаљинова тајна служба. Јелена је била сарадник царске тајне службе. Објавом њеног „досијеа” ствара се претпоставка потпуније интерпретације руско-балканских односа.

Reference

Андријашевић, Ж. (2018). Господар: краљ Никола I Петровић Његош. Београд: Vukotić media.

Бродел, Ф. (1992). Списи о историји. Београд: Српска књижевна задруга.

Бродел, Ф. (2023). Живот за историју, 1984. Разговор с Фернаном Броделом. У: Д. Аничић (ур.), Разговори са француским историчарима: Фернан Бродел, Жорж Диби, Жак Ле Гоф и Жан Пјер Вернан (стр. 23–37). Лозница: Карпос.

Вернан, Ж. П. (2023). Живот између мита и политике: разговор са Жан Пјером Вернаном. У: Д. Аничић (ур.), Разговори са француским историчарима: Фернан Бродел, Жорж Диби, Жак Ле Гоф и Жан Пјер Вернан (стр. 65–70). Лозница: Карпос.

Гоф, Ж. Ле. (2023). Разлози за дуги средњи век, 1992. Разговор са Жаком Ле Гофом и разговор са Жаком Ле Гофом и Жан Пјером Вернаном, Дијалог о историји. У: Д. Аничић (ур.), Разговори с француским историчарима: Фернан Бродел, Жорж Диби, Жак Ле Гоф и Жан Пјер Вернан (стр. 39–46, 71–103). Лозница: Карпос.

Диби, Ж. (2023). Упражњавање слободе, 1982. Разговор с Жоржом Дибијем. У: Д. Аничић (ур.), Разговори с француским историчарима: Фернан Бродел, Жорж Диби, Жак Ле Гоф и Жан Пјер Вернан (стр. 7–21). Лозница: Карпос.

Кабанел, П. (2003). Жил Мишле. У: В. Сал (прир.), Историчари (стр. 13–31). Београд: Clio.

Колингвуд, Р. И. (2003). Идеја историје. Београд: Службени гласник СРЈ.

Леонар, М. (2023). Класичне науке у Француској у ХХ веку. У: Д. Аничић (ур.), Разговори са француским историчарима: Фернан Бродел, Жорж Диби, Жак Ле Гоф и Жан Пјер Вернан (стр. 119–129). Лозница: Карпос.

Петровић Његош, П. I. (2006). Посланице. Цетиње: Обод.

Толстој, Н. Л. (2007). Тако је говорио Толстој. Београд: Невен.

Тојнби, А. (2002). Проучавање историје. Београд–Подгорица: Службени лист СРЈ – CID.

Andrijašević, Ž. (2017). Crnogorska ideologija 1860–1918: državna ideologija Crne Gore u vrijeme vladavine Nikole I Petrovića Njegoša. Cetinje: Državni arhiv Crne Gore.

Andrijašević, Ž. (2022). Kraljica i njeni prijatelji: roman. Podgorica: Centar za geopolitiku.

Angell. H. (2018). Sinovi crnih planina. Nikšić: NVO crnogorski međunarodni institute za štampu.

Berk, E. (2001). Razmišljanja o revoluciji u Francuskoj. Beograd: Filip Višnjić.

Blavacka, H. P. (2006). Tajna doktrina, sinteza nauke, religije i filozofije, tom I–II: Kosmogeneza i antropogeneza. Beograd: Metaphysica.

Blavacka, H. P. (2013). Tajna doktrina, sinteza nauke, religije i filozofije, tom III: Okultizam. Beograd: Metaphysica.

Brodel, F. (2001). Mediteran i mediteranski svet u doba Filipa II, tom I. Beograd–Podgorica: Geopoetika – CID.

Filips, T. (2019). Ljudski rod: kako smo sje*ali sve što smo mogli. Beograd: Laguna.

Hlevnjuk, O. (2021). Staljin: život jednog vođe. Beograd: Arhipelag.

Kar, E. (2001). Šta je istorija?. Čačak: Gradac.

Marks, K. i Engels, F. (2017). Manifest komunističke partije. Novi Sad: Mediterran publishing.

Mesi, R. K. (2016). Petar Veliki, tom II: Njegov život i delo. Beograd: Laguna.

Mestr, Ž. de (2001). Spisi o revoluciji. Čačak: Gradac.

Niče, F. (1977). O koristi i šteti istorije za život. Beograd: Grafos.

Niče, F. (2012). Volja za moć: pokušaj preocenjivanja svih vrednosti. Beograd: Dereta.

Niče, F. (2015). Vesela nauka. Beograd: Dereta.

Plamenac, Dž. (2006). Izabrana djela tom II: Čovek i društvo. Podgorica: CID.

Šistek, F. (2022). Istorija Crne Gore. Podgorica: Matica crnogorska.

Šopenhauer, A. (2018). O četvorostrukom korenu stava o dovoljnom osnovu. Novi Sad: Akademska knjiga.

Špengler, O. (2018). Propast zapada, nacrti za morfologiju istorije sveta, Knjiga prva: Oblik i stvarnost. Beograd: Službeni glasnik.

Vasić, D. (2000). Devetsto treća: majski prevrat. Beograd: Nikola Pašić.

Vest, R. (2004). Crno jagnje i sivi soko: putovanje kroz Jugoslaviju. Beograd: Mono&Manana.