„Галеб“ као хералдички – La mise en abyme – Чеховљеве философије меланхолије
Sažetak
Истраживање о Чеховљевој философији меланхолије концептуализовано је као триптих: у првом раду, који је пред вама, постулираћемо основну изохимену његовог стваралаштва – меланхолични доживљај света. Чеховљеву естетику, схваћену као философију уметности, али и као уметничку философију, промотрићемо као аналитичку категорију, као формативну идеологију, као принцип ауторског певања и делања који је иманентан сваком ствараоцу. Полазећи од типологије коју је поставио Никола Милошевић у есеју „Метафизички вид стваралаштва Милоша Црњанског”, а која за референтну тачку има „степен прозирности” књижевних остварења, сматрамо да Чеховљева уметност припада оној категорији дела која су наизглед прозирна, али иза којих се уистину крију дубока и сложена значења, те тиме потражују деликатну и брижну херменеутику.
У творењу овог знаменитог руског писца меланхолични доживљај света препознајемо као „огледало које се гледа у огледалу и понавља до у бескрај” – рефлексију која специфичан сублимни уметнички облик добија у драми Галеб (1895), те он тако постаје својеврсни хералдички mise en abyme (фр. постављање у понор) – безданица, која прожима и премрежава његово драмско али и прозно стваралаштво. Аналитичку визуру ограничили смо на три стадијума и згуснуту призму само основних контура протагонисте трагичног – Константина Трепљева. Галеб је симбол химничке тежине, метафизичка повезница и радикални облик одрицања од сопства и света. Рад је уобличен према унутрашњој драмској структури и има четири „чина”, као и драма Галеб.
У другом делу триптиха сагледаћемо делатно присуство симбола галеба као нечујног вапаја за смислом и Чеховљеве la grande tristezza (Данте) у специфичном прозном регистру, док ћемо у трећем делу mise en abymе промотрити у визуелном дискурсу филмова Никите Михалкова: Недовршени комад за механички пијанино (1977), Црне очи (1987) и Варљиво сунце (1994). Тиме на известан начин исписујемо „биографију једног осећања” – приказујемо рефлексију „приче у причи”, „огледала које се гледа у огледалу до у бескрај” – осећања које је витално колико и старо – меланхолије.
Reference
Аристотел. (2006–2007). О меланхолији. Часопис за књижевност, уметност и културу „Градац”, 160/161, 15–22.
Бунин, И. (1955). О Чехове. Незаконченная рукопись. Нью-Йорк: Издательство имени Чехова.
Гајшек, А. (2014, 3. март). Агапе: Религија у књижевности – Чехов [видео-запис]. https://youtu.be/JsRwl-LhNcw?si=Z9JBQDhg37LiRmiT
Гвардини, Р. (2006–2007). О смислу меланхолије. Часопис за књижевност, уметност и културу „Градац”, 160/161, 134–140.
Гульченко, В. (2009). Сколько чаек в чеховской Чайке?. Нева, 12, 175–185.
де Мопасан, Г. (1921). На води. Београд: Књижарница Здравка Спасојевића.
Ђурић, M. (2003). Историја хеленске књижевности. Београд: Дерета.
Исупов, К. Г. (2016). Метафизика Достоевского. Москва: Центр гуманитарных инициатив.
Клибански, Р., Пахофски, Е. и Саксл, Ф. (2006–2007). Песничка меланхолија у послесредњевековној поезији. Часопис за књижевност, уметност и културу „Градац”, 160/161, 103–115.
Кончаревић, К. (2010). Утицај руске емиграције на обнову и развој српске монашке духовности. У: Б. Шијаковић (прир.), Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, књ. 7 (стр. 36–44). Београд: Православни богословски факултет.
Костадиновић, А. (2010). Израз и огледало. Београд: Алтера.
Куприн, A. (n.d). Памяти Чехова. https://www.litres.ru/book/aleksandr-kuprin/pamyati-chehova-2474745/chitat-onlayn/
Ломпар, М. (2018). Црњански – биографија једног осећања. Нови Сад: Православна реч.
Паустовский, К. Г. (1961). Исаак Левитан. Москва: Искусство.
Сиоран, Е. (2008). Пад у време. Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Старобински, Ж. (2006–2007). Меланхолија у башти грчког корена. Часопис за књижевност, уметност и културу „Градац”, 160/161, 7–14.
Стојановић, Д. (1977). Феноменологија и вишезначност књижевног дела. Београд: „Вук Караџић”.
Сухих, И. Н. (1985). С высшей точки зрения. Вопросы литературы, 1, 150–171.
Тадић, Н. (2010). Кад помислим на себе кришом се прекрстим. Подгорица: Orpheus.
Унамуно, M. (2017). О трагичном осећању живота. Београд: Алгоритам.
Фројд, С. (2006–2007). Жалост и меланхолија. Часопис за књижевност, уметност и културу „Градац”, 160/161, 165–175.
Хамваш, Б. (2006–2007). Анатомија меланхолије. Часопис за књижевност, уметност и културу „Градац”, 160/161, 78–80.
Цар, М. (1921). О писцу и преводу ове књиге. У: Г. де Мопасан, На води (стр. III–X). Београд: Књижарница Здравка Спасојевића.
Шестовъ, Л. (1908). Творчество изъ ничего (А. П. Чеховъ). В: Л. Шестовъ, Начала и концы. С.-Петербургъ: Типографiя М. М. Стасюлевича.
Шошкић, Р. (2025). И на концу остадоше њих двојица – Бог и вино: Филозофија вина Беле Хамваша као метафизичка антропологија. Зборник Матице српске за друштвене науке, 196 (4/25), 485–501.
Bilington, Dž. (1988). Ikona i sekira. Beograd: Rad.
Čehov, A. (1981а). Drame. Beograd: Nolit.
Čehov, A. (1981b). Pisma. Knjiga prva 1879–1894. Beograd: Nolit.
Čehov, A. (1981c). Pisma. Knjiga druga 1879–1894. Beograd: Nolit.
Hajdeger, M. (2025). Bitak i vreme. Beograd: Kontrast izdavaštvo.
Hristić, J. (1994). Čehov, dramski pisac. Novi Sad: Prometej.
Jerkov, A. (1991). Od postmodernizma do postmoderne, pripovedač i poetika, priča i smrt. Priština – Gornji Milanovac: Jedinstvo – Dečje novine.
Jerkov, A. (2010). Smisao (srpskog) stiha. Samo/osporavanje. Požarevac: Centar za kulturu.
Jerkov, A. (2023). Tajna Evrope i srpska književnost: Apokriptika. Beograd: Albatros Plus.
Kaminer, V. (2021). Tolstojeva brada i Čehovljeve cipele. Beograd: Laguna.
Kjerkegor, S. (2020). O pojmu ironije. Beograd: Dereta.
Lešić, Z. (1990). Teorija drame kroz stoljeća III (od 1880. do 1940. g.). Sarajevo: Svjetlost.
Meterlink, M. (1975). Moderna drama. U: M. Miočinović (prir.), Drama: rađanje moderne književnosti (str. 92–96). Beograd: Nolit.
Milić, N. (1995). Zapis o filozofiji melanholije. Reč: časopis za književnost i kulturu, 5, 97–101.
Milošević, N. (1978). Zidanica na pesku – književnost i metafizika. Beograd: Slovo ljubve.
Nabokov, V. (1984). Eseji iz ruske književnosti. Beograd: Prosveta.
Niče, F. (1998). Spisi o grčkoj književnosti i umetnosti. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Petrović, S. (1983). Kritika estetičkog uma (intervju; razgovor vodio Lj. Andrić). Polja, 292/293, 266–270.
Pilipović, Ј. (2005). Orfejev vek. Beograd–Pančevo: Filološki fakultet – Mali Nemo.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293
