Медији и глобално доба - у служби демократије или профита
Sažetak
Живимо у време униформних стилова и форми живота, глобалне културе и погледа на свет. Захватила нас је бујуца глобализма која нужно поларизује и хијерархизује свет, у којем паралелно теку два процеса: на једној страни глобализација моћи и престижа; а на другој сиромаштва и бесперспективности. Неолиберализам у свим сферама живота, од економије до културе, разумеван као американизација света, жели да се представи као друго име за слободу и демократију. У тој општој глобализацији, чији смо непосредни сведоци, профит прождире све око себе, сиромаштво се увећава, солидарност и једнакост нестају, технолошки напредак и индустријализација живота и културе потискују радну снагу, број незапослених фрапантно расте, јединка се срозава, деѕавуишу се моралне вредности. На делу је тоталитаризам и производња покорности, повлачење интелектуалне критичке свести и увођење експерата који постају најбољи тумачи газдиних хтења и намера ,,духовна милиција власти” (Жилијен Бенда). У таквим околностима намеће се питање: шта се дешава са медијима? Да ли је њихов улога да информишу грађане да би они могли да квалитетно одлучују (дају свој допринос развоју демократије), или их дезинформишу и збуњују, развлаче њихову пажњу ,,сеју маглу“ и онда посредују између њих и манипулатора који им, посредством медија, дају понуду коју неће моћи да одбију и тако се стављају у служби профита?
Reference
Антонић, С. (2013). „Пинк транзиција у Србији: Шест теза за разумевање наших културних прилика”. Култура, (140), 272–292.
Вуковић, С. (2009). Eтика западних медија. Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Galbraith, J. K. (1987). Anatomija moći. Zagreb: Stvarnost.
Gunter, B. (2002). Media sex: what are the issues? Mahwah, New Jersey: Lawrence Erlbaum Associates, Inc.
Зиновјев, А. (1999). Велика прекретница – критика западне хегемоније. Београд: Наш дом.
Иљин, И. (2001). У потрази за праведношћу, Цетиње: Светигора.
Јевтовић, З. (2003). Јавно мњење и политика, Београд: Академија лепих уметности, Центар за савремену журналистику.
Попер, К. (1994). Отворено друштво и његови непријатељи, Београд: БИГЗ.
Рељић, С. (2013). „Концентрација власништва и промена карактера и улоге медија”. Социолошки преглед, 1/2013, стр. 109–122.
Sennett, R. (2006). The culture of the new capitalism. New Haven: Yale University Press.
Стиглиц, Џ. (2002). Противречности глобализације, Београд: СМБ–х.
Shah, A. (2009). Media Conglomerates, Mergers, Concentration of Ownership. Global Issues, www.globalissues.org/article/159/media-conglo merates-mergers-concentration-of-ownership
Swaffield, B. (2011). Making the case for what can and should be published. The handbook of global communication and media ethics, Volume I. USA: Blackwell Publishing Ltd (452–460).
Токвил, А. (1994). Стари режим и револуција, Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Токвил, А. (2002). Демократија у Америци, Сремски Карловци: Издавачка кућа Зорана Стојановића.
Устав Републике Србије (2006). Службени гласник Републике Србије, број 35/2006.
Франкфурт, Х. Г. (2006). О просеравању, Нови Сад: Вега медиа.
Heath, R. (2005). Encyclopedia of public relations, London: SAGE Publications.
Чејмберс, Д. (2007). Kритички приступ медијима – промена контекста истраживачког новинарства, Београд: Clio.
Шуваковић, У. (2014). Транзиција. Косовска Митровица: Филозофски факултет.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293