Efekti olova i polihlorovanih-bifenila na ćelije sperme kod pacova
Sažetak
Pristup računanja Benchmark doze (BMD) proširuje upotrebu podataka, omogućava kvantifikaciju nesigurnosti i potvrđuje efekat. Cilj ove studije bio je da se ispita da li smeša olova (Pb) i polihlorovanih-bifenila (PCBs) ispoljava efekat na ćelije sperme, kao i da se ispita da li su efekti dozno zavisni. Eksperiment je sproveden u skladu sa odobrenjem Etičkog komiteta br. 323-07-11822 / 2018-05. Mužjaci Wistar pacova su bili izloženi smeši Pb i PCBs oralnom gavažom tokom 28 dana. Doze Pb u smeši bile su 0,1 mg/kg/dan, 0,5 mg/kg/dan i 1 mg/kg/dan, dok su doze PCBs u smeši bile 0,25 mg/kg/dan, 0,5 mg/kg/dan i 1 mg/kg/dan. Pacovi su anestezirani kombinacijom ketamin/ksilazin. Kroz presek skrotuma, sakupljeni su desni testis i epididimis, spermatozoidi su prikupljeni u fiziološkom rastvoru na 37°C difuzijom iz repnog dela epididimisa. Pokretljivost spermatozoida je određena svetlosnim mikroskopom. Deo rastvora spermatozoida je fiksiran kombinacijom formalina u fosfatnom puferu i korišćen za analizu morfologije i koncentracije spermatozoida. Donja granica pouzdanosti benčmark doze (BMDL40) od 0,00013 mg/kg/dan je izračunata za pokretljivost spermatozoida za Pb i PCBs-ima kao kovarijantu. Iz naših rezultata možemo zaključiti da je najosetljiviji parametar pokretljivost spermatozoida. Ova vrednost je takođe jedna od najnižih BMDL za Pb, što može dovesti do zaključka da PCBs povećavaju toksičnosti olova kada su u smeši.
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).