Reč gostujućih urednica
Održavanje redoks ravnoteže ćelije predstavlja jedan od osnovnih fizioloških mehanizama. Oksidativni stres, kao rezultat povećane produkcije slobodnih radikala (reaktivnih metabolita kiseonika i azota) endogeno ili usled unosa različitih ksenobiotika, a koji prevazilazi kapacitete antioksidativne zaštite organizma, povezan je sa različitim oboljenjima. Endogeni antioksidativni zaštitni sistem obuhvata enzime (superoksid -dismutazu, glutation peroksidazu, katalazu i dr.) i ne-enzimske antioksidanse (feritin, metalotioneine, glutation, sulfhidrilne grupe proteina, redukujuće krvne komponente), a značajnu podršku pružaju i egzogeni antioksidansi (vitamini, minerali, sekundarni biljni metaboliti itd.). Pored fenolnih jedinjenja (tanini, flavonoidi, antocijanini i fenolne kiseline), i drugi biljni sastojci, kao što su npr. karotenoidi, tokoferoli i askorbinska kiselina, takođe pokazuju antioksidativnu aktivnost. Osim antioksidativnih, biljni metaboliti ispoljavaju i antiinflamatorna, antikancerogena i dr. protektivna svojstva. Takođe, određeni sastojci hrane i indirektno podržavaju endogeni antioksidativni zaštitni sistem, kao kofaktori antioksidativnih enzima, prekursori sinteze endogenih antioksidanasa i modulatori redoks zavisnih signalnih puteva. Epidemiološka istraživanja ukazuju na inverznu povezanost dijetarnog unosa vitamina C i E, karotenoida i flavonoida sa rizikom od kardiovaskularnih, malignih i drugih hroničnih bolesti, kao i ukupnog mortaliteta. Zbog toga je značajno da farmaceuti u apotekama, u razgovoru sa pacijentima, ističu značaj pravilne ishrane i optimalnog unosa dijetarnih antioksidanasa u cilju očuvanja i unapređenja zdravlja. Takođe, veoma je značajno da pruže na dokazima zasnovane informacije o pravilnoj primeni biljnih lekova, ekstrakata i eteričnih ulja, kao i racionalnoj i bezbednoj upotrebi dijetetskih suplemenata sa antioksidativnim sastojcima kod zdravih osoba, ali i kod pacijenata. Osim metoda koje se koriste za analizu antioksidativne aktivnosti biljnih preparata i namirnica, veoma je značajno poznavanje metoda koje se koriste za procenu redoks statusa organizma, kao i relevantnih biomarkera, a u cilju individualizacije pristupa u pružanju saveta za izbor vrste i načina primene antioksidanasa, režima doziranja, kao i praćenje efekata njihove primene.
Ovi aspekti su bili osnovna ideja za organizaciju kursa kontinuirane edukacije za farmaceute i medicinske biohemičare pod nazivom „Prirodni proizvodi – antioksidansi; kada i kako ih koristiti“. Nakon završenog kursa, javila se ideja da ove teme mogu biti interesantne za poseban, specijalizovani broj Arhiva za farmaciju. Prihvatajući ovaj poziv, iskreno se nadamo da će nova saznanja i novi pristup zaštiti i očuvanju organizma od oštećenja izazvanih oksidativnim stresom biti dostupni i korisni stručnoj i široj naučnoj javnosti.
Gostujuće urednice
Prof. dr Nada Kovačević
Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet
Katedra za farmakognoziju
Vanr. prof. dr Bojana Vidović
Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet
Katedra za bromatologiju