СОЦИОКУЛТУРНИ И СОЦИОЕКОНОМСКИ ФАКТОРИ КАО ДЕТЕРМИНАНТЕ ДЕВИЈАНТНИХ ПОЈАВА И СОЦИЈАЛНИХ ПРОБЛЕМА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ: ЕМПИРИЈСКИ ПОКАЗАТЕЉИ

  • Bilјana Milosevic Soso Univerzitet u Istocnom Sarajevu, Filozofski fakultet, Katedra za sociologiju
DOI: https://doi.org/10.5937/politeia0-17417

Sažetak


Социоекономске, али и социокултурне неједнакости у друштву Републике Српске, су се одржале и додатно још више развиле под утицајем резултног прихваћеног напуштања командно-планског начина привређивања, својственог за бивши социјалистички систем и кумулативног дејства читавог низа неповољних фактора који се садрже у синтагми „постсоцијалистичка транзиција“.У раду ће  се представити дио резултата емпиријског истраживања о друштвеним промјенама у Републици Српској, а односе се на виђење испитаника о томе које су то девијације и социјални проблеми изражени у нашем друштву, њихове узроке, и о посљедицама које носе са собом. За потребе прикупљања података кориштен је квотни упитиник, који је сачињен из неколико цјелина, и које су одговарале циљевима истраживања, а  за потребе рада кориштена је дескриптивни метод.

Biografija autora

Bilјana Milosevic Soso, Univerzitet u Istocnom Sarajevu, Filozofski fakultet, Katedra za sociologiju

Vandredni profesor, Sociologija - Posebne sociologije

Reference

Agnew, R. (2001) Building on the Foundation of General Strain Theory: Specifying the Types of Strain Most Likely to Lead to Crime and Delinquency. Journal of Research in Crime and Delinquency. Volume:38 Issue:4 Pages: 319 to 361. Posjeceno 22.2.2018. http://www.d.umn.edu/~jmaahs/MA%20Theory%20Articles/Agnew%20GST.pdf

Ignjatović,Đ. (2009). Teorije u krimininologiji..Beograd: Pravni fakultet.

Jugović A. (2013): Teorija društvene devijantnosti, Partenon, Beograd.

Gottfredson, M. , & Gottfredson, D. (1988). Victim decisions to report a crime. In M. Gottfredson (Ed.),Decision making in criminal justice: Toward the rational exercise of discretion (pp. 15-78). Cambridge, MA: Ballinger.Posjeceno 5.2.2018. https://rd.springer.com/chapter/10.1007%2F978-1-4757-9954-5_2

Меrton, R.K. (1965). Social Theory and Social Structure, NY.

Merton, Robert K. (1938). Social Structure and Anomie. American Sociological Review 3 (5): 672–682. doi:10.2307/2084686. ISSN OCLC 640600122 JSTOR 2084686

Merton K., Robert and Nisbet, Robert (1971), Contemporary Social Problems, New York: Hartcourt Brace Jovanovich.

Milanović-Golubović B.(2008): Negativni društveni efekti globalizacije poslovanja / Sociološki pregled, vol. XLII, no. 2,str. 171–191, Beograd.

Milosavljević, M.( 2003). Devijacije i društvo. Beograd: Draganić.

Milošević, B. (2004). „Nezaposalenost u Srbiji krajem milenijuma: stvarnost i privid „ekonomije preživljavanja“, Novi Sad: Prometej, str. 394-411.

Milošević, B. (2016). „Kontinuitet siromaštva i siromašnih u srpskom društvu: od „ranjivih grupa“ do „gubitnika tranzicije“. U: Sociološki temati o radu obrazovanju i kulturi, Novi Sad/Niš: Prometej/Filozofski fakultet, str.108-122.

Milošević, B. (2016). “Radne strategije domaćinstva u tranziciji postratnog društva: primer Republike Srpske. U: Sociološki temati o radu obrazovanju i kulturi, Novi Sad/Niš: Prometej/Filozofski fakultet, str. 123-146.

Autor,(2014): Suicid kao posljedica neprilagođenosti u globalnom dobu / GLOBALIZACIJA I SUVERENOST, EDC, Banjaluka.

Autor,(2015): Corruption- deviation in post-conflict Bosnia and Herzegovina / Sociological Review - Vol. XVI, No.1, Editor Anica Dragovic, Faculty of Philosophy, within Ss. Cyril and Methodius University in Skopje, p.69-83 http://dl.fzf.ukim.edu.mk/index.php/sr/article/view/988

Piketty, T.(2015): Kapitalizam u dvadeset prvom vijeku. Buybook, Sarajevo.

Pečujlić, M.(2005):Globalizacija, dva lika sveta, Gutenbergova galaksija, Beograd.

Stiglitz, J., Sen, A., & Fitoussi, J.P. (2009): Report by the Commission on the Measurement of Economic Performance and Social Progress.

Objavljeno
2018/10/22
Broj časopisa
Br. 15 (8)
Rubrika
Pregledni naučni članak
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sljedeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dijele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.

  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.

  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) prije ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmjeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).