ПРАВОСЛАВНИ ХРИШЋАНИ И ДЕМОКРАТИЈА У СРБИЈИ
Sažetak
У значајном делу научне литературе и популарним делима намењеним широј публици, однос православља и демократије често се поставља као расправа о двема супротстављеним концепцијама. Ово можемо назвати „тезом о инкомпатибилности“, која садржи став да је православна Црква обликовала доминантно православна друштва, тако да она данас имају тешкоће у демократизацији и демократској консолидацији. За разумевање стварног утицаја које припадност православљу има на демократију потребно је, по нашем мишљењу, пре свега обратити пажњу на ставове самих православаца, односно њихове вредносне оријентације и на основу тога размотрити у којој мери предложена објашњења (ин)компатибилности савремене интерпретације православних учења и демократије заиста могу да се примене на контекст једног већински православног друштва. У овом случају, разматраћемо стање у Србији, мултиетничкој и мултиконфесионалној већински православној држави. За наша разматрања важни су параметри религиозности (религијско веровање, став према религијској конфесији и персонализована религиозност), као и однос према различитим предложеним облицима организовања политичке заједнице. На основу података из ове студије, одредили смо четири модела политичке културе. Иако се теза о инкопатибилности на основу наших резултата може довести у сумњу, из података које смо анализирали се и даље не може извући јасан закључак да Православни у Србији имају снажну преференцију ка демократском моделу политичке културе и одговарајућем нивоу партиципације. Њих је могуће тумачити и системом вредности који је иза себе оставило друштво у којем православној религиозности није било остављено много места у јавној сфери.
Reference
Agadjanian, A. (2012). The Russian Orthodox Teachings on Human Rights: Its Socio-cultural Significance and Its Social Theory Perspective. Orthodox Christianity and the Human Rights (eds. Brüning, Alfons; van der Zweerde, Evert), Eastern Christian Studies vol 13. Peeters. Leuven, Paris, Walpole, MA. Pp. 271-292.
Anastasios [Yanoulatos], Archbishop (2003). Orthodoxy and Human Rights: on the Universal Declaration of Human Rights and the Greek Orthodox Tradition. Facing the World: Orthodox Christian Essays on Global Concerns. St. Vladimir’s Seminary Press. New York, NY. Pp. 49-78.
Anderson, J. (2000). Justifying Religious Privilege in Transitional Societies. Paper delivered at the ECPR Workshops. Copenhagen. Available at: http://ecpr.eu/Filestore/PaperProposal/84fd47d2-1b97-4644-8555-79f8a337e9ef.pdf (Last accessed 25.09.2016).
Anderson, J. (2006). Does God Matter, and if so whose God?. Religion, Democracy and Democratization (ed. Anderson, John). Routledge, Abingdon & New York, pp. 192-217.
Бешић, М. (2014). Транзиционе трауме и промене вредносних оријентација – генерацијски приступ: компаративна емпиријска студија вредности у земљама бивше Југославије, Београд, стр. 256.
Bigović, R. (2009). Orthodox Church in the 21st century. Foundation Konrad Adenauer. Belgrade.
Благоев, Г. (2008). Богоявленският водосвет: олицетворение на единството на Църква, държава и армия [Богојављенско освећивање воде: оличење јединства Цркве, државе и армије]. У: Църковен вестник, бр. 1 (2008). стр. 1, 5.
Bremer, Th. (2009). Theologische Hintergründe des Euroskeptizismus in den orthodoxen Kirchen Südosteuropas [Теолошка позадина евроскептицизма у православним црквама југоисточне Европе]. Europa, das ich meine... Stellungnahmen zu den Werten Europas (ed. Schubert, Gabriella). IKS Garamond. Jena.
Brüning, A. (2012). “Freedom” vs. “Morality” – On Orthodox Anti-Westernism and Human Rights. Orthodox Christianity and the Human rights (eds. Brüning, Alfons; van der Zweerde, Evert), Eastern Christian Studies vol 13. Peeters. Leuven, Paris, Walpole, MA. Pp. 125-153.
Ћипаризовић-Радисављевић, Д.(2002). Религија и свакодневни живот: Везаност људи за религију и цркву у Србији крајем деведесетих, у: Србија крајем миленијума : Разарање друштва, промене и свакодневни живот. Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду, Београд, стр.215-248.
EVS [European value study] (2008).
Џалто, Д. (2011). Mala herba cito crescit. Религиозност у Србији 2010: Истраживање религиозности грађана Србије и њиховог става према процесу европских интеграција (ур. Андријана Младеновић). Хришћански културни центар, Фондација Конрад Аденауер. Београд. Pp. 35-42.
Fajfer, Ł. (2013).Modernisierung im orthodox-christlichen Kontext : der Heilige Berg Athos und die Herausforderungen der Modernisierungsprozesse seit 1988 [Модернизација у православно-хришћанском контексту: Света Гора атонска и изазови модернизацијских процеса од 1988]. Edition: Erfurter Studien zur Kulturgeschichte des Orthodoxen Cristemtums. Peter Lang Verlag. Frankfurt am Main.
FH (2018). Freedom in the World: Democracy in crisis. https://freedomhouse.org/report/freedom-world/freedom-world-2018
Fox, J. Sandler, S. (2003). Quantifying Religion: Toward Building More Effective Ways of Measuring Religious Influence on State-Level Behavior. Journal of Church and State, Vol. 45, No. 3. Pp. 559-558.
Gerogiorgakis, S. (2013). Symphonie für große Trommeln und kleines Triangel: Staat und Orthodoxes Christentum [Симфонија за велики бубањ и мали триангл: Држава и православно хрићанство]. Öffentliche Religionen in Österreich, Innsbruck University Press. Innsbruck. Pp. 175-186.
Gvosdev, N. K. (2000). Emperors and Elections : Reconciling the Orthodox Tradition with Modern Politics. Troitsa Books. Huntington, NY.
Huntington, S. P. (1996). The Clash of the Civilizations and the Remaking of the World Order. Simon and Schuster. New York.
Inglehart, R.; Carballo, M. (2000). Does Latin America exist? (And Is There a Confucian Culture?): A Global Analysis of Cross-cultural Differences. Culture and Politics: A reader (eds. Crothers, Lane; Lockhart, Charles). St. Martin’s Press. New York. Pp. 325-347.
Крстић, З. (2012). Православље и модерност. Службени гласник. Београд.
Makrides, V. Uffelmann, D. (2003). Studying Eastern Orthodox Anti-Westernism: The Need for a Comparative Research Agenda. Orthodox Christianity and contemporary Europe (eds. Sutton, Jonathan; van den Bercken, Wil). Uitgeverij Peeters. Leuven, Paris, Dudley. Pp. 87-120.
Makrides, V. N. (2004). Orthodoxes Christentum und Demokratie – inkompatible Größen? [Православно хришћанство и демократија – инкомпатибилне величине?]. Ost-West Gegeninformationen. Edition: Religion in Osteuropa: Zwischen Politik und Glauben. Pp. 16-22.
Makrides, V. N. (2004a). Ohne Luther: Einige Überlegungen zum Fehlen eines Reformators im Orthodoxen Christentum [Без Лутера: Неколика разишљања на тему одсуства реформатора и православном хришћанству]. Luther zwischen den Kulturen. Zeitgenossenschaft – Weltwirkung (eds. Medick, Hans; Schmidt, Peer). Vandenhoeck & Ruprecht. Göttingen. Pp. 318 – 336.
Makrides, V. N. (2009). Orthodox Anti-Westernism Today: A Hindrance to European Integration?. International Journal for the Study of the Christian Church. Vol. 9, No. 3. Pp. 209-224.
Makrides, V. N. (2010). Gemeinschaftlichkeitsvorstellungen in Ost- und Südosteuropa und die Rolle der orthodox-christlichen Tradition. Kulturelle Orientierungen und gesellschaftliche Ordnungsstrukturen in Südosteuropa. Harrassowitz Verlag. Wiesbaden. Pp. 111-136.
Makrides, V. N. (2013). Why Are Orthodox Churches Particularly Prone to Nationalization and Even to Nationalism?. St. Vladimir's Theological Quaterly, Vol. 57: 3-4 (2013). Pp. 325-352.
Marsh, C. Payne, D. (2012). Religiosity, Tolerance and Respect for Human Rights in the Orthodox World. Orthodox Christianity and the Human rights (eds. Brüning, Alfons; van der Zweerde, Evert), Eastern Christian Studies vol 13. Peeters. Leuven, Paris, Walpole, MA. Pp. 201-214.
Naletova, I. (2012): Human Rights — the Orthodox Churches’ Teaching and Survey Data. Orthodox Christianity and the Human rights (eds. Brüning, Alfons; van der Zweerde, Evert), Eastern Christian Studies vol 13. Peeters. Leuven, Paris, Walpole, MA. Pp.215-236
Papanikolaou, A. (2012). The Mystical as Political: Democracy and Non-radical Orthodoxy. University of Notre Dame Press. Notre Dame, Indiana.
Philpott, D. (2007). Explaining the Political Ambivalence of Religion. American Political Science Review, Vol. 101, No. 3 (August 2007). Pp. 505-525.
Radu, M. (1998). The Burden of Eastern Orthodoxy. Orbis, No. 42 (Spring 1998). Pp. 283-300.
Stepan, A. (2001). The worldʼs religious System and Democracy: Crafting the “Twin Tolerations”. Arguing Comparative Politics (ed. Stepan, Alfred). Oxford University Press. Oxford. Pp. 213-253.
Stoeckl, K. (2012). The ´We´in Normative Political Philosophical Debates: The Position of Christos Yannaras on Human Rights. Orthodox Christianity and the Human rights (eds. Brüning, Alfons; van der Zweerde, Evert), Eastern Christian Studies vol 13. Peeters. Leuven, Paris, Walpole, MA. Pp. 187-198.
Stoeckl, K. (2014). The Russian Orthodox Church and Human Rights. Routledge. Abingdon, New York.
Тимотијевић, М. (2009). Век сумње: религиозност у чачанском крају 1886-2008. Народни музеј Чачак. Легенда К. Д. Чачак.
Trubetzkoy, N. S. (1922). Europa und die Menschheit [Европа и човечанство]. Drei Masken Verlag. München.
Зриншчак, С., Чрпић, Г., Кушар, С. (2000). Веровање и религиозност, БС 70, бр. 2.
Zwahlen, R. (2012). Sergey N. Bulgakov´s concept of human dignity. Orthodox Christianity and the Human rights (eds. Brüning, Alfons; van der Zweerde, Evert), Eastern Christian Studies vol 13. Peeters. Leuven, Paris, Walpole, MA. Pp. 167-186.
Живковић, Г. (2006). Црква и криза политичке заједнице. Центар за хришћанске студије, Верско добротворно старатељство Српске православне цркве. Београд.
Yannaras, Ch. (1991). Elements of Faith: An introduction to Orthodox Theology. T&T Clark. Edinburgh.
Yannaras, Ch. (2006). Orthodoxy and the West. Holy Cross Orthodox Press. Brookline MA.
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dijele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) prije ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmjeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).