IZGRADNJA SOPSTVA KROZ SIMBOLIČKU INTERAKCIJU SA DRUGIM U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU

  • Ivan Šijaković Универзитет у Бањој Луци Факултет политичких наука Студијски програм Социологија Војводе Петра Бојовића 1а, 78 000 Бања Лука
  • Dragana S. Vilic Универзитет у Бањој Луци Економски факултет Катедра за економску теорију, политику и анализу Мајке Југовића 4, 78 000 Бања Лука dragana.vilic@ef.unibl.org
DOI: https://doi.org/10.5937/politeia0-19722

Sažetak


U ovom radu autori su nastojali da provere, uz pomoć drugih autora koji govore o ovoj temi, najpre, u interpretativnoj sociologiji, a kasnije u njenim okvirima iz perspektive simboličkog interakcionizma, kako se formira sopstvo, kao najvažniji instrument slobodne komunikacije i interakcije u svakodnevnom odnosu sa drugim, u kojima se osobe usklađuju i pri čemu se naglašavaju subjektivna značenja ponašanja ljudi. U simboličkom interakcionizmu, čije je ishodište u filosofskom pragmatizmu i socijalnom biheviroizmu Džordža Herberta Mida, središnje mesto ima interakcija (licem u lice), a sopstvo je ključni izraz. U Midovom socijalnom konstruisanju sopstva („ja“ i „mene“), interakcija i komunikacija imaju ključnu važnost (učenje o sebi kroz interakciju s drugim). Prema Herbertu Blumeru, koji je formulisao sintagmu simbolički interakcionizam, ljudsko društvo je proizvod specifične ljudske interakcije posredovane upotrebom simbola. U okvirima ovog sociološkog teorijskog pravca, Ervin Gofman je, koristeći metaforu pozorišnog izvođenja za svakodnevni život, izgradio tzv. dramaturški model proučavanja društvenog života – interakcije licem u lice između ljudi u svakodnevnim susretima i uloge sopstva u njoj (konstruisanja sopstva), gde pojedinac kao aktivni i kreativni glumac (akter) izvodi svoju (društvenu) ulogu u konkretnoj društvenoj situaciji pred drugima. Interakcionistički okvir se u prethodnih nekoliko decenija primenjuje u teoriji uloga za razumevanje sopstva i procesa identiteta. U radu je analiziran teorijski pristup Ralfa Tarnera koji naglašava ulogu kao orijentacioni mehanizam u interakciji i kao kulturni resurs, čije mreže predstavljaju okvir za aktivnosti u društvu.

 

Biografije autora

Ivan Šijaković, Универзитет у Бањој Луци Факултет политичких наука Студијски програм Социологија Војводе Петра Бојовића 1а, 78 000 Бања Лука
Редовни професор
Dragana S. Vilic, Универзитет у Бањој Луци Економски факултет Катедра за економску теорију, политику и анализу Мајке Југовића 4, 78 000 Бања Лука dragana.vilic@ef.unibl.org

Доктор социолошких наука

Ванредни професор

Reference

Afrić, V. (1988). Simbolički interakcionizam. Revija za sociologiju. Zagreb, Vol. XIX, No 1–2: 1–13.

Bezić, Ž. (2001). Jastvo i sebstvo. Crkva u svijetu, 36. br. 2. str. 174–203.

Biddle, B. (1986). Recent Developments in Role Theory. Annual Review of Sociology, 12(1), 67–92. doi:10.1146/annurev.soc.12.1.67

Bodlović, P. (2011). Elementarne odrednice svijesti kod fenomenologa i simboličkih interakcionista. Amalgam, No 5: 53–66.

Blumer, H. (1962). Society as Symbolic Interaction. U M.A. Rose (Ur.), Human behavior and social processes; an interactionist approach. Boston: Houghton Mifflin Company. https://ia800304.us.archive.org/32/items/humanbehaviorsoc00rose/humanbehaviorsoc00rose.pdf.

Blumer, H. (1969). Symbolic Interactionism: Perspective and Method. Berkeley: University of California Press.

Carter, M.J., & Fuller, C. (2015). Symbolic interactionism. Sociopedia, doi:10.1177/205684601561

Filipović, S. (2012). Gofmanov glumac kao avatar: mogućnost primene dramaturškog modela u virtuelnom komuniciranju. Communication Management Quarterly. Časopis za upravljanje komuniciranjem, No. 23: 73–94.

Garfinkel, H. (1967). Studies in Ethnometodology. New Jersey, Englewood Cliffs: Prentice-Hall, Inc.

Gofman, E. (2000). Kako se predstavljamo u svakodnevnom životu. Beograd: Geopoetika.

Husserl, E. (2007). Ideje za čistu fenomenologiju i fenomenologijsku filozofiju. Zagreb: Naklada Breza.

Kalero, P. L. (2014). Sociologija sopstva. Dijalog, ANUBIH, br. 3–4: 126–142.

Kišjuhas, A. (2007). Dramaturgija socijalnih odnosa. 20. oktobar 2007. Danas, Pristupljeno 19. 07. 2018. https://www.danas.rs/nedelja/dramaturgija-socijalnih-odnosa/.

Milardović, A. (2013). Stranac i društvo: Fenomenologija stranca i ksenofobija. Zagreb: PAN LIBER.

Mead, G. H. (1934). Mind, Self and Society: From the Standpoint of a Social Behaviorist. Chicago: The University of Chicago Press.

Mead, G. H. (2003). Um, osoba i društvo. Zagreb: Naklada Jasenski i Turk.

Moreno, J. L. (1946). Psychodrama. New York: Beacon House. Volume 1.

Nikolić, L. (1994). Simbolički interakcionizam oblikovanje i tumačenje društvenog sveta. Sociološki pregled, 28(1); 79–97.

Prodanović, S. M. (2015). Status zdravog razuma u savremenoj sociološkoj teoriji: Ka pragmatičkoj rekonceptualizaciji odnosa teorije i prakse. Beograd: Filozofski fakultet. Doktorska disertacija.

Ritzer, G. (1997). Suvremena sociologijska teorija. Zagreb: Nakladni zavod Globus.

Spasić, I. (1996). Značenje susreta: Goffmanova sociologija interakcije. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju Filip Višnjić.

Spasić, I. (1998). Interpretativna sociologija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Sociološki rečnik. (2007). Beograd: Zavod za udžbenike.

Sternheimer, K. (2011). Symbolic Interactionism on the Road. , December 08, Pristupljeno 07. 07. 2018. http://www.everydaysociologyblog.com/2011/12/symbolic-interactionism-on-the-road.html, preuzeto sa: CDHI, Simbolički interakcionizam na cesti, March 06, 2012, http://www.cdhi.hr/2012/03/simbolicki-interakcionizam-na-cesti/.

Schutz, A. (1972). The Phenomenology of the Social World. Evanston: Northwestern University Press.

Sztompka, P. (2008). The Focus on Everyday Life: a New Turn in Sociology. European Review, 16(01), doi:10.1017/s1062798708000045

Turner, R.H. (1962). Role-Taking: Process Versus Conformity. U M.A. Rose (Ur.), Human behavior and social processes; an interactionist approach. Boston: Houghton Mifflin Company. https: //ia800304. archive. org/32/items/humanbehaviorsoc00rose/humanbehaviorsoc00rose. pdf.

Turner, R.H. (2001). Chapter 12 – Role Theory. U Handbook of Sociological Theory. Springer. Pristupljeno 16. 04. 2018; http://www.bookmetrix.com/detail/chapter/9eb443df-6180-4efe-8e76-633eaae4e818#downloads.

Veber, M. (1976). Privreda i društvo. Beograd: Prosveta.

Žurić, J. I., & Jakovina, T. (2017). Role Theory and Role Analysis in Psychodrama: A Contribution to Sociology. Socijalna Ekologija, 26(3), 151–169. doi:10.17234/socekol.26.3.5

Objavljeno
2020/01/05
Broj časopisa
Br. 17 (9)
Rubrika
Pregledni naučni članak
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sljedeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dijele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.

  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.

  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) prije ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmjeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).