ТЕМЕЉИ СРПСКЕ ГЕОПОЛИТИЧКЕ ШКОЛЕ

  • Zeljko Budimir Univerzitet u Banjoj Luci, Fakultet političkih nauka
  • Milomir Stepić Institut za političke studije Beograd
DOI: https://doi.org/10.5937/politeia0-22110

Sažetak


Практична геополитика дуго постоји у српској традицији, али се у научном смислу недовољно развила. Прави зачеци српске геополитичке мисли могу се пронаћи у антропогеографским радовима Јована Цвијића током првих деценија 20. века и његовом ангажману приликом формирања јужнословенске државе. Потом је наступио дуг дисконтинуитет, нарочито изражен после Другог светског рата због нацистичке злоупотребе геополитике. Ренесанса и истински развој српске геополитике почео је из егзистенцијалних националних разлога – када је дезинтеграцијом Југославије и у неповољним међународни околностима поново отворено српско питање. Од тада је сазрело четири генерације геополитичких стручњака, у чијим истраживањима постоји специфичан заједнички научни приступ, те се може констатовати да настаје аутентична српска геополитичка школа. Њена основна својства су да је посибилистичка, телурократска, интегралистичка, регионалистичка (балканска) и мултидисциплинарана, те да је, заједно са универзалном, успоставила и сопствену терминологију. Даљи напредак српске геополитичке школе зависиће од уважавања у политичко-дипломатској пракси, позиције у образовно-научном систему, адекватне медијске промоције и успешног сузбијања тривијализације.

Reference

Budimir, Ž. (2012). Makroregionalno geopolitičko strukturisanje sveta: aktuelnost Makinderove Hartlend koncepcije. Nacionalni interes, br. 2: 223–246.

Despotović, LJ. (2019), Geopolitika svetosavlja – srpsko nacionalno pitanje u istorijskom rasponu od krštene do prirodne Srbije. Sremski Кarlovci: Кairos.

Dinaricus /Cvijić J./ (1915). Skica dinarskih južnoslovenskih zemalja. u: Jedinstvo Jugoslovena, Niš: Državna štamparija Кraljevine Srbije.

Dugin, A. (2004). Osnovi geopolitike. knjiga 1. Zrenjanin: Ekopres.

Živković, D. (2012). Srpska kartografija – od inženjerske do digitalne. Glasnik Srpskog geografskog društva, № 3: 1–10.

Кjellén, R. (1899). Studier öfver Sveriges politiska gränser. Ymer, Vol. 3: 283–331.

Matić, B. /ur./ (1994). Tajna Balkana – geopolitički ključ za sudbinu „veriga sveta“. Beograd: Studentski kulturni centar.

Mladenović, M. (1994). Šta je geopolitika? Beograd: Velvet.

Đorđević, J. /ur./ (1975). Politička enciklopedija. Beograd: Savremena administracija.

Stanković, M. S. (2012). Stogodišnjica Srpskog geografskog društva (1910–2010). u: Predrag Manojlović (ur.). Spomenica o stogodišnjici Srpskog geografskog društva, Posebna izdanja, knj. 72 (str. 3–66). Beograd: Srpsko geografsko društvo.

Stepić, M. (2004). Srpsko pitanje – geopolitičko pitanje. Beograd: Jantar grupa.

Stepić, M. (2014). Vek posle Cvijića: etno-civilizacijska karta Balkana i njene geopolitičke posledice. (str. 19–25), u: Grčić, M., Dejan Filipović, D., Slavoljub Dragićević, S: (ur.). Geografsko obrazovanje, nauka i praksa: razvoj, stanje, perspektive (str. 19–25). Beograd: Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Stepić, M. (2016). Geopolitika – ideje, teorije, koncepcije. Beograd: Institut za političke studije.

Stepić, M. (2017). Deatlantizacijom do stabilizacije Balkana: srpski nacionalni interes. Nacionalni interes, br. 1: 9–37.

Stepić, M. (2017). Od (neo)klasičnih ka postmodernim geopolitičkim postulatima. u: Milomir Stepić (ur.) Svet i nove geopolitičke paradigme (str. 13–36). Beograd: Institut za političke studije.

Stepić, M. (2018). Geopolitički smisao jugoslovenstva i jugoslovenske države. u: Nikola Marinković (ur.). Istorija jedne utopije – 100 godina od stvaranja Jugoslavije. knjiga 2 (str. 297–319). Beograd: Catena mundi.

Stepić, M. (2019). Geopolitika: od geografske i politikološke discipline do samostalne nauke. Srpska politička misao, br. 1: 75–96.

Mackinder, J. H. (1904). The Geographical Pivot of History. Geographical Journal, Vol. 23, № 4: 421–443.

Cvijic, J. (1918). Etnographic Map of the Balkan Peninsula. The Geographical Review, Vol. V, № 5.

Cvijić, J. (1921). Granice i sklop naše zemlje. Glasnik Geografskog društva, № 5: str. 1–17.

Cvijić, J. (1966). Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje. Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika SR Srbije.

Cvijić, J. (1969). Opšta geografija – antropogeografija. Beograd: Zavod za udžbenike SR Srbije.

Cvijić, J. (1987). Govori i članci. Sabrana dela, knjiga 3 (tom 1), Beograd: Кnjiževne novine; Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Cvijić, J. (2000). Govori i članci. Sabrana dela, knjiga 3 (tom 1), Beograd: SANU; Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Objavljeno
2020/01/05
Broj časopisa
Br. 17 (9)
Rubrika
Pregledni naučni članak
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sljedeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dijele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.

  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.

  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) prije ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmjeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).