БИВСТВОВАЊЕ УМЕТНИКА/ГЕНИЈА У ПРЕДВОРЈИМА ИСТИНЕ
Sažetak
Пре свега, оно што нас занима у овоме раду јесте да укажемо на то зашто уметник/геније осећа као властити позив да преко својих уметничких дела казује о истини. Заправо један од циљева нам је показати зашто се истина (овоземаљског и оноземаљског) бивствовања предаје човеку/публици преко уметности. Уметник/геније осећа да он има ту повластицу да је целокупно његово бивствовање у предворјима истине. Нас, такође, занима шта јесте уметник/геније, јер уметници су нам, чини се, више понудили одговора о целини (оностраног) бивствовања него што су то до сад учинили научници. Природа и уметност, као две главне покретачке силе, како нам је то још указао и Аристотел, омогућиле су пре свега самом уметнику/генију да схвати да лепота припада свакоме бићу али у једном метафизичком смислу. Ова спознаја утицала је на средњовековне, а посебно на ренесансне уметнике/геније који знају да уметничко стваралаштво јесте чисти акт слободне игре у којој се универзални дух игра како са уметником/генијем, тако и са публиком, а све у циљу спознаје „клице Бога“. Дакако да је сваки уметник/геније свестан властитих граница и огранчења. Но, уметник/геније долази до спознаје истина у самом чину уметничког стварања, а што јесте његов одговор да сам човек превлада ограничења, страхове и пролазност.
Reference
Aristotel. (2015). O pesničkoj umetnosti. Beograd: Dereta.
Asunto. R. (1975). Teorije o lepom u srednjem veku. Beograd: Srpska književna zadruga
Baudrillard. J. (2006). Inteligencija zla ili pakt lucidnosti. Zagreb: Naklada Ljevak
Vilić. N. (2016). Uvod u estetiku (sa kratkim pregledom istorije estetike: Antika i srednji vek). Banja Luka: UFDM
Derrida, J. (1988). Istina u slikarstvu. Sarajevo: Svjetlost.
Gadamer, H. G. (2003). Ogledi o filozofiji umetnosti. Zagreb: AGM.
Hajdeger, M. (1959). O biti umjetnosti. Zagreb: Mladost.
Hajdeger, M. (1988). Bitak i vrijeme. Zagreb: Naprijed.
Hajdeger, M. (2000). Šumski putevi. Beograd: Plato.
Hegel, G. V. F. (1952). Estetika 1. Beograd: Kultura.
Kant, I. (1991). Kritika moći suđenja. Zagreb: Naprijed.
Kasirer, E. (2003). Filozofija prosvjetiteljstva. Beograd: Gutenbergova galaksija.
Kroče, B. (1934). Estetika. Beograd: Kosmos.
Grlić. D. (1983). Estetika. Zagreb: Naprijed.
Liotar. E. (2008). Kad Bog upada u mišlјenje. Trebinje: NIP Glas Hercegovine
Platon. (1990). Zakoni. Beograd: BIGZ.
Platon. (1996). Fedar. Beograd: Narodna knjiga.
Platon. (2002). Ijon. Beograd: Dereta.
Platon. (2005). Država. Beograd: Dereta.
Šeling. F. V. J. (2001). Filozofska istraživanja o suštini lјudske slobode i o predmetima koji su s tim povezani. Nova Pazova: Bonart
Tubić. R. (2012). Kamen preko svega. Beograd: Plato
Zurovac, M. (2005). Tri lica lepote. Beograd: Službeni glasnik.
Sva prava zadržana (c) 2019 POLITEIA
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo 4.0 međunarodnom licencom.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sljedeće uslove:- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dijele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) prije ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmjeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).