СВАКОДНЕВНИ ОБЛИЦИ ОТПОРА ТРАДИЦИОНАЛНОГ СРПСКОГ СЕЉАШТВА
Sažetak
Веберова дефиниција моћи подразумева постојање одређеног друштвеног односа, али и могућност отпора, а тиме и сукоба. Отпор оних који не поседују моћ може бити насилан или ненасилан, индивидуалан или колективан. Сељаштво се у социологији види као друштвене класа која не поседује моћ, односно која увек наспрам себе има моћне друштвене снаге које над њим спроводе своју вољу. Полазећи од теоријских увида Џ. Скота, у раду се идентификују свакодневни облици отпора које је практиковало традиционално српско сељаштво у временима стране доминације. Посебна пажња се поклања анализи скривеног транскрипта који се проналази у шаљивим народним причама, а у закључним разматрањима се наглашава да се свакодневни облици отпора могу запазити и код других друштвених ентитета који, попут сељаштва, не поседују моћ.
Reference
Barbalet, J. M. (1985). Power and Resistance. The British Journal of Sociology, Vol. 36, Issue 4: 531‒548.
Cvetković, T. (1988). Šaljiva narodna pripovetka V. Karadžića i V. Vrčevića. Književna zajednica Novog Sada.
Cvijić, J. (1966). Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje. Osnovi antropogeografije. Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika.
Dahrendorf, R. (1959). Class and Class Conflict in Industrial Society. London: Routledge and Kegan Paul Ltd.
Fox N. J, Alldred P. (2017). Social structures, power and resistance in monist sociology: (New) materialist insights. Journal of Sociology 1‒16.
Foucault, M. (1982). The Subject and Power. Critical Inquiry, Vol. 8, No. 4: 777‒795.
Foucault, M. (2001). Power. Edited by J. D. Faubion. New York: The New Press.
Fuko, M. (1982). Istorija seksualnosti. Beograd: Prosveta.
Hynes, M. (2013). Reconceptualizing resistance: sociology and affective dimension of resistance. The British Journal of Sociology, Vol. 64, Issue 4: 559‒577.
Johansson A, Vinthagen S. (2014). Dimensions of Everyday Resistance: An Analytical Framework. Critical Sociology 1‒19.
Karadžić, V. (1964). O društvu. Beograd: Savremena škola.
Kozer, L. (2007). Funkcije društvenog sukoba. Novi Sad: Mediterran Publishing.
Lakićević, D. prir. (2008) Dobra hvala. Zbirka L. Grđića-Bjelokosića. Beograd: Bookland.
Ljubinković, N. prir. (1976). Šaljive narodne priče. Beograd: Rad.
Ljubinković, N. (1976a). Večite i ozbiljne istine šaljive narodne priče. U Šaljive narodne priče, izbor, predgovor i rečnik manje poznatih reči N. Ljubinković (str. 5‒28), Beograd: Rad.
Makavejev, D. prir. (1971). Šaljive narodne priče. Beograd: Prosveta.
Marković, S. (1973). Srpske obmane. Srbija na Istoku. Beograd: BIGZ.
Mendras, H. (1986). Seljačka društva. Zagreb: Globus.
Milošević-Đorđević, N. (2006). Humor u noveli i šaljivoj priči. U Humoristička i satirička tradicija u srpskoj književnosti, Naučni sastanak slavista u Vukove dane 35/2 (str. 33‒38). Beograd.
Mur, B. (2000). Društveni koreni diktature i demokratije. Vlastelin i seljak u stvaranju modernog sveta. Beograd: Filip Višnjić.
Petrović, S. (1990). Problemi sociologije književnosti. U S. Petrović (prir.), Sociologija književnosti (str. 5‒62). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Samardžija S. (2006). Struktura šaljive narodne priče. U Humoristička i satirička tradicija u srpskoj književnosti, Naučni sastanak slavista u Vukove dane 35/2 (str. 57‒63). Beograd.
Skocpol, T. (1989). States and Social Revolutions. A Comparative Analysis of France, Russia, and China. Cambridge University Press.
Scott, J. C. (1985). Weapons of the Weak. New Haven and London: Yale University Press.
Scott, J. C. (1989). Everyday Forms of Resistance. Copenhagen Papers in East and Southeast Asian Studies, Vol. 4: 33‒62.
Scott, J. C. (1990). Domination and the Arts of Resistance. New Haven and London: Yale University Press.
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dijele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) prije ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmjeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).