ПУТ ЦРНОГОРСКЕ НАЦИЈЕ ОД ПОЛИТИЧКЕ ДО ЕТНИЧКЕ НАЦИЈЕ
Sažetak
У раду смо се бавили процесом формирања црногорске нације. Покушали смо да докажемо да је кључни тренутак, који ће пресудно утицати на касније формирање црногорске етничке нације, признање државе Црне Горе 1878. на Берлинском конгресу, чиме је формирана црногорска политичка нација, нација која има државу. Дакле, по нама је формирање црногорске политичке нације пресудно утицало на касније формирање црногорске етничке нације и покушаје заокруживања црногорске етничке нације елементима који чине нацију. Они становници Црне Горе који прихватају припадност црногорској етничкој нацији прихватају државу Црну Гору као светињу. Али, и они грађани Црне Горе који прихватају припадност српској етничкој нацији, такође прихватају државу Црну Гору као светињу. Тиме снажно бране своју припадност црногорској политичкој нацији, само за разлику од етничких Црногораца тврде да је Црна Гора, држава, али српска. Тако да Срби из Црне Горе замишљају (евентуално) ново уједињење са Србијом на федералној, али не на унитарној основи, а видели смо од 1992. до 2006. да таква држава, звала се ,,Савезна Република Југославија“ или ,,Србија и Црна Гора“ нема будућност. Не прихватајући (евентуално) унитарно већ (евентуално) федерално уједињење, Срби у Црној Гори не схватају да ће због таквог става временом од припадности политичкој црногорској нацији, постати припадници црногорске етничке нације.
Reference
Aleksić, B. (2002). Crveno-Crna Gora, Nikšić: Omladinski intelektualni centar.
Antić, Č., Kecmanović, N. (2016). Istorija Republike Srpske, Beograd: NIP Nedeljnik.
Bataković, D. (2000). Nova istorija srpskog naroda, Beograd: Naš dom.
Vujović, D. (1981). Crnogorski Federalisti 1919-1929. Titograd: Crnogorska akademija nauka i umjetnosti.
Vujović, M. (2003). Crnja i gora, Podgorica: Kulturni centar Sveti Sava.
Drljević, S (2007). Politička misao, Cetinje: Obod.
Dmitrović, R. (2012). Sudbina Srba određena je 1928. godine u Drezdenu, Beograd: Pečat, internet izdanje, Pristupljeno 7.5. 2023.
Dušanić, B, Jovan. (2015). Neoliberalizam, Beograd: Katena mundi.
Đurković, M. (2013). Tamni koridori moći, Beograd: Ukronija.
Ekmečić, M. (1989). Stvaranje Jugoslavije 1790-1918, II tom, Beograd: Prosveta.
Ekmečić, M. (2007). Dugo kretanje između klanja i oranja, Beograd: Zavod za udžbenike.
Etničko kulturološki atlas Crne Gore , media. Popis 2011. pristupljeno 10. 6. 2022.
Kordić, M. (1991). Božićna pobuna u Crnoj Gori 1918. Beograd: Stručna knjiga.
Ković, M. (2021). Uporišta, Beograd: Katena mundi.
Ković, M. (2021). Zaveti, Beograd: Katena mundi.
Lindzi, Dž, K. (2017). Kiparski problem, Beograd: Službeni glasnik.
Nikčević, Ž. (2007). Prava Srba u Crnoj Gori. Beograd: IGAM.
Nikčević, T. (2010). Goli otoci Jova Kapičića, Beograd: V. B. Z. d. o. o.
Perić, D. (2006). Crkveno pravo, Beograd: Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu-Centar za publikacije.
Rastoder, Š. (1996). Političke borbe u Crnoj Gori 1918.-1929. Beograd: Zadužbina Andrejević.
Rastoder, Š, (2022). academia. edu. pristupljeno 31. 7. 2022.
Raković, A. (2015). Srbi i religijski intervencionizam 1991-2015. Beograd: Hrišćanski kulturni centar dr Radovan Bigović.
Raković, A. (2019). Crnogorski separatizam, Beograd: Katena mundi.
Stamatović, A. (2000). Istorijske osnove nacionalnog identiteta Crnogoraca 1918-1953. Beograd: Srpska radikalna stranka ZIPS.
Stanković, V. (2011). Građanski koncept crnogorske nacije-tehnologija asimilacije Srba IN VIVO. Beograd: Politička revija, Institut za političke studije, 69-88.
Stanković, V. (2020). Identitet nacionalnih Crnogoraca i srpstvo, Beograd: Politička revija.
Institut za političke studije, 49-70.
Subotić, M. (2017). Izbori u Crnoj Gori 2016. i položaj Srba, Beograd: Politička revija.
Institut za političke studije, 99-135.
Subotić, M. (2020). Identitetska pitanja Crne Gore, Beograd: Politička revija, Institut za političke studije. 11-48.
,,Srpska jedan od najvažnijih faktora mira u regionu” https://www.atvbl.rs/republika-srpska/srpska-jedan-od-najvaznijih-faktora-mira-u-regionu-18-2-2022 Pristupljeno 24. 5. 2023.
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dijele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) prije ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmjeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).