САВРЕМЕНИЦИ О ХАБЗБУРШКИМ ПОЛИТИЧКИМ ТЕЖЊАМА И ПЛАНОВИМА ЗА ВОЈНУ ОКУПАЦИЈУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 1787–1875.
Sažetak
У раду је илустрован преглед најфлагрантнијих политичких тежњи и планова Хабзбуршке монархије за војну окупацију Босне и Херцеговине, од историјског договора руске царице Катарине II и хабзбуршког цара Јосипа II 1787. о подели геополитичких интересних сфера на Балкану, све до почетка српског устанка у Херцеговини и Босни лета 1875. године. На темељу вести савременика догађаја (Буе, Спенсер, Арбатнот, Стилман) и резултата релевантних домаћих (Поповић, Стојановић, Екмечић, Петровић, Берић, Шљиво, Татић) и страних (Спаиц, Мериот, Самнер, Херис, Рап, Тејлор, Брнс) историчара апострофиране су само оне политичке тежње и планови који отворено указују на недвосмислене војноокупационе апетите бечке владе према најзападнијој османској провинцији на Балкану и у Европи.
Reference
Teinović, B. (2011). Velike sile i ustanci u Bosni i Hercegovini tokom XIX vijeka. Magistarska teza. Univerzitet u Banjoj Luci: Filozofski fakultet.
Teinović, B. (2019). Nacionalno–politički razvoj Bosne i Hercegovine u posljednjem vijeku turske vladavine (1800–1878). Doktorska disertacija. Univerzitet u Banjoj Luci: Filozofski fakultet.
Teinović, B. (2022). Austrougarske ʼzadnje namereʼ u podizanju katolika na ustanak u Hercegovini leta 1875. Politička revija, br. 4/2022: 65–87.https://doi.org/10.22182/pr.7442022.3
Aleksić, Lj. (1960). Politika Francuske prema Hercegovačkom ustanku 1861–1862 godine. Istoriski časopis, br. IX–X (1959): 411–430.
Arbuthnot, G. (1862). Herzegovina; or Omer Pacha and the Christian Rebels with a brief Account of Servia, its Social, Political, and Financial Condition. London: Longman, Green, Longman, Roberts, & Green.
Ausgleich. Retrived 01. 06. 2023. URL: http://www.oxfordreference.com/display/10.1093/oi/authority.20110803095434735;jsessionid=5BA5017153B3307BA3DEE9E42BBB8345
Beer, A. (1883). Die orientalische politik Oesterreichs seit 1774. Prag: F. Tempsky/Leipzig: G. Freytag.
Berić, D. (2000). Srpsko pitanje i politika Austrougarske i Rusije 1848–1878. Beograd: Gutenbergova galaksija.
Berić, D. (2004). Odnos i veza između Prvog srpskog ustanka i ustanka u Hercegovini 1852–1862. i 1875–1878. u: Ekmečić, Milorad (ur.). Srpska revolucija 1804–1815. i Bosna i Hercegovina. (str. 283–296). Banja Luka: ANU RS.
Berić, D. (2007²). Ustanak u Hercegovini 1852–1862. Bileća–Gacko–Banja Luka: SPKD „Prosvjeta”.
Bogićević, V. (1949). Građa za proučavanje ekonomskih odnosa u Bosni i Hercegovini pred ustanak 1875 godine (Prema podacima iz Izvještaja Austro–Ugarskog konzula Dra Svetozara Teodorovića u Sarajevu 1875). Godišnjak Istoriskog društva BiH, br. I: 215–232.
Bosnien (Bosna) (1873). Im Meyers Hand–Lexikon des allgemeinen Wissens in einem Band, mit vielen Karten der Astronomie, Geographie, Geognosie, Geschichte etc., Erste Hälfte, a bis Gyromantie–Seite 1 bis 740. (st. 322–323). Hildburghausen: Verlag des Bibliographischen Instituts.
Boué, A. (1840). La Turquie d’Europe ou observations sur la géographie, la géologie, l’histoire naturelle, la statistique, les moeurs, les coutumes, l’archéologie, l’agriculture, l’industrie, le commerce, les gouvernements divers, le clergé, l’histoire et l’état politique de cet Empire. Partie historique et politique. Tome Quatriéme (Troisième Partie). Paris: Chez Arthus Bertrand.
Bronza, B. (2004). Habzburška politika prema Bosni i Hercegovini u prvim godinama srpskog ustanka (1804–1807). u: Ekmečić, Milorad (ur.). Srpska revolucija 1804–1815. i Bosna i Hercegovina. (str. 565–580). Banjaluka: ANU RS.
Burns, K. C. 1980. The Balkan Policy of Count Gyula Andrassy. Doctoral dissertation manuscript. University of Houston.
Coolidge, C. A. (1917). Origins of the Triple Alliance. New York: Charles Scribner’s Sons.
Čubrilović, V. (1939). Prvi srpski ustanak i bosanski Srbi. Beograd: Izdavačko i knjižarsko preduzeće Geca Kon A. D.
Ćorović, V. (1923). Luka Vukalović i hercegovački ustanci od 1852–1862. Beograd: SKA.
Ćurić, H. (1955). Srbija i Bosna u očima jednog prolaznika 1853. godine (Iz jednog pisma Jovana Stefanovića Vilovskog). Život, br. 4–5: 297–298.
Dawson, H. W. (1923). Forward Policy and Reaction 1874–1885. I. In: From the third Ministry of Lord Derby to the First Ministry of Lord Salisbury, 1866–1886. IV. In The Cambridge History of British Foreign Policy, 1783–1919. ed. A. W. Ward and G. P. Gooch. III. 1866–1919. (pp. 72–184). New York: The Macmillan Company.
Duggan, H. P. S. (1902). The Eastern Question A Study in Diplomacy. New York: The Columbia University Press.
Duke of Argyll. (1878). The Eastern Question, from the Treaty of Paris 1856 to the Treaty of Berlin 1878, and the second Afghan War. II. London: Strahan & Company Limited.
Ekmečić, M. (1977). Istorijski značaj ustanka u Bosni i Hercegovini 1875–1878. u: Petrović, Rade (ur.). Povodom 100-godišnjice ustanka u Bosni i Hercegovini, drugim balkanskim zemljama i Istočnoj krizi 1875–1878. godine. tom I. (str. 49–89). Sarajevo: ANU BiH.
Ekmečić, M. (1980). Istorijski značaj narodnih ustanaka u Velikoj istočnoj krizi od 1875. do 1878. u: Milić, Danica (ur.). Srbija u završnoj fazi Velike istočne krize (1877–1878). (str. 475–499.) Beograd: Istorijski institut, Prosveta.
Ekmečić, M. (1997). Mit o revoluciji i austrijska politika prema Bosni, Hercegovini i Crnoj Gori u vreme Krimskog rata. u: Milorad Ekmečić, Radovi iz istorije Bosne i Hercegovine XIX veka. (str. 47–118). Beograd: BIGZ.
Ekmečić, M. (2002.a). Uloga katoličke političke ideologije u Istočnom pitanju 1844–1878. u: Milorad Ekmečić, Dijalog prošlosti i sadašnjosti. (str. 213–238). Beograd: Službeni list SRJ.
Ekmečić, M. (2002.b). Diplomatske pripreme rata Srbije protiv Turske 1877–1878. u: Milorad Ekmečić, Dijalog prošlosti i sadašnjosti (str. 251–278). Beograd: Službeni list SRJ.
Ekmečić, M. (2007). Dugo kretanje između klanja i oranja: Istorija Srba u Novom veku (1492–1992). Beograd: Zavod za udžbenike.
Elezović, G. (1951). Iz posmrtnih rukopisa Ahmet Dževdet paše. Prilozi za orijentalnu filologiju, br. 2: 259–314.
Freeman, A. E. (1877). The Ottoman Power in Europe, its Nature, its Growth, and its Decline. London: Macmillan and Co.
Frejdzon, I. V. (1971). Hrvatsko–ruski dodiri 1868–1870. Historijski zbornik, br. XXI–XXII/1968–69: 171–178.
Gavranović, B. (1956). Bosna i Hercegovina od 1853.–1870. godine. Sarajevo: Naučno društvo BiH.
Gavrilović, M. (1926). Počeci diplomatskih odnosa Velike Britanije i Srbije. U: Iz nove srpske istorije. Studije d–ra Mihaila Gavrilovića (str. 98–189). Beograd: SKZ.
Harris, D. (1969²). A Diplomatic History of the Balkan Crisis of 1875–1878. The First Year. [Hamden, Connecticut]: Archon Books.
Hauptmann, F. (1962). Austrijski konzulat u Travniku (Struktura i poslovanje). Glasnik Arhiva i Društva arhivista BiH, br. II–II: 71–87.
Herder, H. (2003). Evropa u devetnaestom veku. Beograd: CLIO.
Hrabak, B. (2004). Bosna i Hercegovina u doba Prvog srpskog ustanka. Banjaluka: Institut za istoriju.
Hutchinson, K. F. (1909). Motoring in the Balkans, along the highways of Dalmatia, Montenegro, the Herzegovina and Bosnia. Chicago: A. C. McClurg & Co.
Ignjatijević Tkalac, I. (1866). Pitanje austrijsko. Kome, kako i kada valja rešiti ga? Poslanica braći Hrvatima i Srbima. Pariz: Viktor Goupy.
Imamović, M. (1977). Bosna između Osmanske i Habsburške carevine u Istočnoj krizi 1875–1878. godine. u: Petrović, Rade (ur.). Povodom 100-godišnjice ustanka u Bosni i Hercegovini, drugim balkanskim zemljama i Istočnoj krizi 1875–1878. godine. tom I. (str. 341–349). Sarajevo: ANU BiH.
Jakšić, G. (1955). Bosna i Hercegovina na Berlinskom kongresu (rasprava iz diplomatske istorije). Beograd: SANU.
Jelenić, J. (1915). Kultura i bosanski franjevci. II svezak (1780–1878). Sarajevo: „Prva hrvatska tiskara” Kramarić i M. Raguz.
Kalaj, B. (2002). Dnevnik (1868–1875). Beograd: Službeni glasnik.
Kamber, D. (1942). Patnje i poteškoće katoličkog klera, Prema izvještaju biskupa Miletića godine 1815. Vrhbosna katoličkoj akciji, br. 1/LVI: 5–15.
Kos, A. (2010). Srbski Dnevnik Danila Medakovića kao svjedok promjena u Bosni i Hercegovini. Glasnik Udruženja arhivskih radnika RS, br. 2/II: 195–218.
Langer, L. W. (1956³). European Alliances and Alignments 1871–1890. New York: Alfred A. Knopf.
Ljubibratić, S. i Kruševac, T. (1955). Prilozi za proučavanje hercegovačkih ustanaka 1857–1878 godine. Iz arhiva vojvode Mića Ljubibratića. Godišnjak Istoriskog društva BiH, br. VII: 185–204.
Ljušić, R. (1997). Spomenica i prošenije Steve Bogdanovića. Zbornik za istoriju BiH, br. 2: 207–233.
Ljušić, R. (2008). Srpska državnost 19. veka. Beograd: SKZ.
Makanec, A. (1934). Veze bana Jelačića s Bosnom. HNK Napredak, br. XXV/1935: 201–204.
Makarova, F. I. (2014). Imperator Aleksandr II i podgotovka Budapeshtskoy konventsii 1877 g. v: Danchenko, I. S., Kashirin, B. V., Strunina–Borodina, G. N., Frolova, M. M. (red.). Imperatorskiy dom Romanovykh i Balkany. (str. 180–208). Moskva: Institut slavyanovedeniya RAN.
Marriott, R. A. J. (1947⁴). The Eastern Question an Historical study in European Diplomacy. Oxford: The Clarendon Press.
Miller, W. (1913). The Ottoman Empire 1801–1913. Cambridge: The University Press.
Mitrović, P., Kreševljaković, H. (1958). Izvještaji italijanskog konzulata u Sarajevu (1863–1870 godine). Sarajevo: ND NR BiH.
Mujić, A. M. (1958). Tri turska izvještaja o djelovanju Josipa Jurja Strossmayera. Prilozi, br. VI–VII: 259–274.
Nakićenović, J. (1874). Luka Vukalović, hercegovački veliki vojvoda. Letopis Matice srpske, br. 116: 159–192.
Narochnitskiy, L. A. (1977). Balkanskiy krizis 1875–78 gg. i velikiye derzhavy. u: Petrović, Rade (ur.). Povodom 100-godišnjice ustanka u Bosni i Hercegovini, drugim balkanskim zemljama i Istočnoj krizi 1875–1878. godine. tom I. (str. 31–48). Sarajevo: ANU BiH.
Narodne novine, br. 120/XXVII, 27. 5. 1861; br. 249/XXVII, 29. 10. 1861; br. 82/XXXII, 10. 4. 1866; br. 142/XXXII, 21. 6. 1866.
Novi Pozor, br. 124/II, 13. 2. 1868, str. 489.
Novine horvatsko–slavonsko–dalmatinske, br. 65/XI, 13. 8. 1845, str. 265.
Oscanyan. C. (1857). The Sultan and his People. New York: Derby & Jackson, Cincinnati: H. W. Derby & Co., London: Sampson Low, Son & Co.
Pejanović, Đ. (1955). Stanovništvo Bosne i Hercegovine. Beograd: SAN.
Pertusier, C. (MDCCCXXII [1822]). La Bosnie considérée dans ses rapports avec l’Empire Ottoman. Paris: A la Librairie de Charles Gosselin.
Petrović, R. (1977). Ideja o prodaji Bosne i Hercegovine šezdesetih godina 19. stoljeća. Balkanika br. VIII (u čast osamdesetogodišnjice akademika Vase Čubrilović): 279–299.
Petrović, R. (1978–79). Pogled na Bosnu (1864. g.) i Hercegovinu (1868. g.) sedamdesetih godina XIX stoljeća. Glasnik Arhiva i Društva arhivskih radnika BiH, br. XVIII–XIX: 287–363.
Piroćanac, S. M. (1895). Knez Mihailo i zajednička radnja balkanskih naroda. Beograd: Državna štamparija Kraljevine Srbije.
Popović, V. (1925). Politika Francuske i Austrije na Balkanu u vreme Napoleona III. Beograd: SKA.
Popović, V. (1931). Meternihova politika na Bliskom Istoku. Beograd: SKA.
Popović, V. (1994³). Istočno pitanje, istorijski pregled borbe oko opstanka Osmanlijske carevine u Levantu i na Balkanu. Beograd: Službeni list SRJ.
Prelog, M. 1924. Povijest Bosne u doba osmanlijske vlade. II (1739–1878). Sarajevo: J. Studnička i drug.
Radušić, E. (2008). Stereotipi o mržnji među narodima – britanski konzuli o ruskoj i austrijskoj politici u Bosni i Hercegovini u drugoj polovini XIX stoljeća. Historijska traganja, br. 2: 227–241.
Ristić, J. (1887). Spoljašnji odnošaji Srbije novijega vremena. I. (1848–1860). Beograd: Štamparija Kraljevine Srbije.
Ristić, J. (1901). Spoljašnji odnošaji Srbije novijegа vremena. III (1868–1872). Beograd: Štamparija Kraljevine Srbije.
Rupp, H. G. (1976³). A Wavering friendship: Russia and Austria 1876–1878. Philadelphia: Porcupine Press.
Sandwith, H. (1865). Notes on the South Slavonic countries in Austria and Turkey in Europe. Edinburgh and London: William Blackwood and Sons.
Shaw, J. S., Shaw, K. E. (1977). History of the Ottoman Empire and Modern Turkey. Vol. II. Reform, Revolution, and Republic: The Rise of Modern Turkey, 1808–1975. Cambridge: University Press.
Spaits, A. (1907). Der Weg zum Berliner Kongress, historische entwicklung Bosniens und der Herzegowina bis zur okkupation 1878. Wien und Leipzig: C. W. Stern.
Spencer, E. (1851). Travels in European Turkey in 1850, through Bosnia, Servia, Bulgaria, Macedonia, Thrace, Albania, and Epirus; with a visit to Greece and the Ionian Isles and A homeward tour through Hungary and the Slavonian provinces of Austria on the Lower Danube. vol. I. London: Colburn and Co.
Srbske novine, br. 122/XVII, 31. 10. 1850, str. 467; br. 108/XXI, 16. 9. 1854, str. 146; br. 38/XXV, 1. 4. 1858, str. 140; br. 89/XXXII, 2. 8. 1866, str. 405–406.
Stančić, N. (1972–73). Odnos nacionalno-političkih shvaćanja Eugena Kvaternika i Mihovila Pavlinovića. Historijski zbornik, br. XXV–XXVI: 163–187.
Stepić, M., Budimir, Ž. (2019). Temelji srpske geopolitičke škole. Politeia, br. 17/9: 39–55.
Stillman, J. W. (1877). Herzegovina and the late Uprising: The Causes of the Latter and the Remedies, from the Notes and Letters of A Special Correspondent. London: Longmans, Green and Co.
Stojančević, V. (1971). Južnoslovenski narodi u Osmanskom carstvu od Jedrenskog mira 1829. do Pariskog kongresa 1856. godine. Beograd: Izdavačko-štamparsko preduzeće PTT.
Stojanović, D. M. (1968²). The Great powers and the Balkans 1875–1878. Cambridge: University Press.
Sumner, H. B. (1962²). Russia and the Balkans 1870–1880. Hamden–London: Archon Books.
Šamić, M. (1966). Francuski putnici u Bosni na pragu XIX stoljeća i njihovi utisci o njoj. Sarajevo: Veselin Masleša.
Šamić, M. (1981). Francuski putnici u Bosni i Hercegovini u XIX stoljeću (1836–1878) i njihovi utisci o njoj. Sarajevo: Veselin Masleša.
Šljivo, G. (1977). Klek i Sutorina u međunarodnim odnosima 1815–1878. Beograd: Filozofski fakultet.
Šljivo, G. (1979.a.). Ćamil-paša u Bosni i Hercegovini u 1853. godini (Po vijestima austrijskih izvještača). Balkanika, br. X: 177–209.
Šljivo, G. (1979.b.). Jedan pogled na istočnu politiku Austrije sredinom XIX vijeka. Jugoslovenski istorijski časopis, br. 1–2/XVIII: 83–92.
Šljivo, G. (1984). Austrijska konzularna agencija u Bihaću (1863–1865). Istorijski zbornik, br. 5/V: 37–58.
Šljivo, G. (1988). Otvaranje »austrijskog carskog konzulata« u Bosni 12. maja 1808. Istorijski zbornik, br. 9/IX: 7–33.
Šljivo, G. (1990). Bosna i Hercegovina 1849–1853. Banjaluka: Institut za istoriju.
Šljivo, G. (1998). Bosna i Hercegovina 1854–1860. Landshut: Galib Šljivo.
Šljivo, G. (2005). Bosna i Hercegovina 1861–1869. Tešanj: Planjax.
Tatić, D. U. (2016). Francuska i Srbija (1860–1868). Doktorska disertacija. Univerzitet u Beogradu: Filozofski fakultet.
Tcharykow, V. N. (1931). Glimpses of high Politics. Through War and Peace 1855–1929. London: George Allen and Unwin Ltd.
Tejlor, P. J. A. (1968). Borba za prevlast u Evropi 1848–1918. Sarajevo: Veselin Masleša.
Tepić, I. (1988). Bosna i Hercegovina u ruskim izvorima (1856–1878). Sarajevo: Veselin Masleša.
Vasa–-fendija, P. (1958). Bosna i Hercegovina za vreme misije Dževdet-efendije. Sarajevo: Veselin Masleša.
Vego, M. (1953). Don Ivan Musić i Hrvati u Hercegovačkom ustanku 1875–1878 godine. Sarajevo: Državna štamparija.
Wertheimer, v. E. (1910). Graf Julius Andrássy. Sein leben und seine Zeit. I. Band. Bis zur Ernennung zum Minister des Aussern. Stuttgart: Deutsche Verlags–Anstalt.
Wertheimer, v. E. (1913). Graf Julius Andrássy. Sein leben und seine Zeit. II. Band. Bis zur geheimen Konvention vom 15. Januar 1877. Stuttgart: Deutsche Verlags–Anstalt.
Žic, N. (1936). Željeznički projekat Sisak–Split godine 1868. Napredak, br. 5/XI: 52–55.
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dijele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) prije ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmjeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).