TEORIJA DRUŠTVENOG UGOVORA TOMASA HOBSA I ŽAN-ŽAKA RUSOA – UJEDINJENI ILI SUPROTSTAVLJENI?
Sažetak
Tomas Hobs i Žan-Žak Ruso spadaju među najznačajnije novovekovne političke filozofe, koji svoje teorije zasnivaju na ideji društvenog ugovora. Oba autora polaze od prirodne jednakosti svih ljudi i nesigurnosti prirodnog stanja, ali na prvi pogled završavaju u sasvim drugačijim perspektivama o suverenitetu i odnosima unutar političkog društva. Ruso insistira na zajedničkom suverenitetu svih građana, koji imaju zagarantovan ekonomski minimum, neotuđivo ovlašćenje donošenja zakona i brige o opštoj volji, pri čemu svi zajedno istovremeno konstituišu i one nad kojima se vlada. Hobs, sa druge strane, nalaže da narod bira suverena koji se nalazi uvek u prirodnom stanju i mora da ima veliku moć kako bi mogao da ispuni svoju ulogu zaštitnika. Ipak, u radu se iznose argumenti u prilog tome da njihove pozicije zapravo nisu toliko različite, imajući na umu Rusoovu izvršnu vlast i mudre zakonotvorce, a kod Hobsa široko postavljena prava podanika. Teza rada jeste da kod obojice narod autorizuje i nadzire, a neko drugi vlada.
Reference
Arendt, H. (1965). On Revolution. London: Penguin Books.
Bertram, C. (2004). Rousseau and The Social Contract. London and New York: Routledge.
Cohen, J. (2010). Rousseau: A Free Community of Equals. Oxford and New York: Oxford University Press.
Dent, N. (2008). Rousseau. London and New York: Routledge.
Herbert, G. (1989). Thomas Hobbes: The Unity of Scientific and Moral Wisdome. Vancouver: University of British Colombia Press.
Hobbes, T. (1969). Philosophical Rudiments Concerning Govermnement and Society, in The English Works of Thomas Hobbes of Malmesbury: Vol. II (ed. by Sir William Molesworth). London: John Bohn.
Hobz, T. (1961). Levijatan. Beograd: Kultura.
Inston, K. (2010). Rousseau and Radical Democracy. New York: Continuum International Publishing Group.
Kain P. J. (1990). Rousseau, the General Will, and Individual Liberty. History of Philosophy Quarterly, Vol. 7, No. 3: 315‒334.
Kriele, M. (1988). Einführung in die Staatslehre. Die geschichtlichen Legitimitätsgrundlagen des demokratischen Verfassungsstaates. Rowohlt: Reinbek bei Hamburg.
Molnar, A. (2001). Rasprava o demokratskoj ustavnoj državi – 2. Klasične revolucije: Nizozemska‒Engleska‒SAD. Beograd: Semizdat B92.
Molnar, A. (2002). Rasprava o demokratskoj ustavnoj državi – 3. Moderne revolucije: Francuska‒Rusija‒Nemačka. Beograd: Semizdat B92.
Nonnenmacher, G. (1989). Die Ordnung der Gesellschaft. Mangel und Herrschaft in der politischen Philosophie der Neuzeit: Hobbes, Locke, Adam Smith, Rousseau. Weinheim: VCH Acta Humaniora.
Putterman, E. (2010). Rousseau, Law and the Sovereignty of the People. Cambridge: Cambridge University Press.
Ruso, Ž. Ž. (1949a). Društveni ugovor. Prosveta: Beograd.
Ruso, Ž. Ž. (1949b). O poreklu i osnovama nejednakosti među ljudima, u Društveni ugovor. Prosveta: Beograd.
Rousseau, J. J. (2000). The Confessions. Feedbooks.
Schmitt, C. (2007). The Concept of the Political. Chicago and London: The University of Chicago Press.
Shklar, J. (1969). Men and Citizens: A Study of Rousseau’s Social Theory. Cambridge: Cambridge University Press.
Simpson, M. (2006). Rousseau’s Theory of Freedom. London: Continuum.
Skinner, Q. (1998). Liberty Before Liberlism. Cambridge: Cambridge University Press.
Slomp, G. (2009). Carl Schmitt and the Politics of Hostility, Violence and Terror. New York: Palgrave Macmillan.
Sreedhar, S. (2010). Hobbes on Resistance: Defying the Leviathan. Cambridge: Cambridge University Press.
Steinberger, P. J. (2008). Hobbes, Rousseau and the Modern Conception of the State. The Journal of Politics, Vol. 70, No. 3: 595‒611.
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dijele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) prije ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmjeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).