ГЕОПОЛИТИЧКА ОРИЈЕНТАЦИЈА ПАРТИЈА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
Sažetak
Својевремено је анонимни коментатор једног од портала у Босни и Херцеговини написао: „Српски, хрватски и бошњачки блок партија спаја само Анекс 4. Дејтонског мировног споразума. Све остало их раздваја“. Овако уопштена оцјена на први поглед истраживачима изгледа неприхватљива. Међутим, сваки бољи познавалац политичких партија у Босни и Херцеговини умногоме ће се сложити са овом тезом. Чини се да је усуд плуралног простора Босне и Херцеговине који има надзирани суверенитет (кроз дјеловање Високог представника за Босну и Херцеговину) и октроисани Устав (наметнут интервенционизмом Сједињених Америчких Држава у Дејтону) такав да га не спајају друштвене вриједности, базични политички договори њених елита, па чак ни заједничка економска добит. Немогућа држава најбоља је дијагноза Босне и Херцеговине, о којој је писао Ненад Кецмановић, а да је нестабилна и недовршена скоро сви бољи познаваоци бх прилика. Основна теза овог рада јесте да је геополитичка оријентација политичких партија у Босни и Херцеговини, коју истражујемо кроз њихове програме и политичку праксу, добар начин да се покажу њени унутрашњи антагонизми и разлози немогућности остваривања заједништва, стабилне и функционалне државе. Актуелност овом раду даје и сукоб у Украјини, према којем се и те како одређују политичке партије и актери у Босни и Херцеговини. Рад је методолошки спој двије научне области: политичке теорије и међународних односа
Reference
Antić, Č., Kecmanović, N. (2016). Istorija Republike Srpske. Beograd/Banja Luka: Nedeljnik/Službeni glasnik Republike Srpske.
Čokorilo, P., Pamučina, J., Skenderova, S. (1976). Ljetopisi. Sarajevo: „Veselin Masleša“.
Ćuruvija, T. (2020). Partijska zloupotreba evropskog puta Bosne i Hercegovine (master rad odbranjen 2020. godine na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Banjoj Luci). Banja Luka: Fakultet političkih nauka.
Dodik: Ukrajina je koleteralnа šteta zapadnih ambicija. (2022). Preuzeto 01.06.2022. sa https://www.republikasrpska.net/2022/03/11/dodik-ukrajina-je-kolateralna-steta-zapadnih-ambicija/>
Đurković, M. (2021). Mračni koridori moći. Drugi deo Tamnih koridora... Beograd: Catena mundi.
Ekmečić, M. (2007). Dugo kretanje između klanja i oranja: istorija Srba u novom veku. Beograd: Zavod za udžbenike.
Furnivall, J.S. (1948). Colonial Policy and Practice: A Comparative Study of Burma and Netherlands India. Cambridge: Cambridge University Press.
Giljferding, F. A. (1972). Putovanje po Hercegovini, Bosni i Staroj Srbiji. Sarajevo: „Veselin Masleša“.
Hantington, P. S. (2000). Sukob civilizacija i preoblikovanje svjetskog poretka. Podgorica: CID.
Kasapović, M. (2005). Bosna i Hercegovina: podijeljeno društvo i nestabilna država. Zagreb: Politička kultura.
Kecmanović, N. (2017). Hronika nemoguće države. Beograd: Catena Mundi.
Kecmanović, N., Vranješ, A., Budimir, Ž. (2021). Uspon jedne ideje: Sloboda i samostalnost Republike Srpske i uloga Milorada Dodika. Beograd: Službeni glasnik.
Lajphart, A. (2003). Modeli demokratije: oblici i učinak vlade u trideset šest zemalja. Podgorica: CID.
Lisičkin, V.A., Šeljepin, L.A. (2014). Globalna imperija zla: Nova geopolitička raspodela snaga. Banja Luka: Udruženje sociologa / Beograd: Validus.
Marković, G. (2012). Bosanskohercegovački federalizam. Beograd: Službeni glasnik. Sarajevo: Magistrat.
Naj, S. Dž. (2006). Kako razumevati međunarodne sukobe. Beograd: Stubovi kulture.
NATO (n. d.). Preuzeto 01.06.2022 sa https://www.nato.int/nato-welcome/index.html>
Nikčević, T. (2022). ŽELJKO KOMŠIĆ: Bosna i Hercegovina i Ukrajina moraju istovremeno dobiti kandidatski status za članstvo u EU. Preuzeto 01.06.2022. sa https://autonomija.info/zeljko-komsic-bosna-i-hercegovina-i-ukrajina-moraju-istovremeno-dobiti-kandidatski-status-za-clanstvo-u-eu/>
Numanović, S. (2022). Izetbegović: Priča o izbornoj reformi nije završena. Preuzeto 01.06.2022. sa https://politicki.ba/politika/izetbegovic-prica-o-izbornoj-reformi-nije-zavrsena/22456>
Pavlović, S. (2004). Istorija Balkana 1804–1945. Beograd: Clio.
Perišić, S. (2022). Geopolitika i Srbi. Beograd: „Filip Višnjić“.
Program Socijaldemokratske partije Bosne i Hercegovine (2015). Preuzeto 01.06.2022 sa https://sdp.ba/datoteke/uploads/PROGRAM-SDP-BIH.pdf>
Program Srpske demokratske stranke (2010). Preuzeto 01.06.2022 sa http://www.sdsrs.com/>
Programska deklaracija Sedmog kongresa SDA (2019). Preuzeto 01.06.2022 sa https://sda.ba/assets/img/programska_deklaracija_sda.pdf>
Programski principi Saveza nezavisnih socijaldemokrata (2019). Preuzeto 01.06.2022 sa https://snsd.org/wp-content/uploads/2012/03/Programski_principi_SNSD_6_Sabor.pdf>
Senjobs, Š. (2017). Istorija savremene civilizacije. Beograd: Beogradska izdavačko-književna zadruga.
Simović, V. (2019). Narod, partije i demokratija u Bosni i Hercegovini. Banja Luka: Fakultet političkih nauka.
Simović, V. (2022). Začeci meke moći Rusije u Bosni i Hercegovini na primjeru djelovanja Aleksandra Fjodoroviča Giljferdinga u: Nauka i društvo Banja Luka: Fakultet političkih nauka.
Skarić, V. (1937). Sarajevo i njegova okolina od najstarijih vremena do austrougarske okupacije. Sarajevo: „Veselin Masleša“.
Statut, Program i Programska deklaracija (2019). Preuzeto 01.06.2022 sa https://hdzbih.org/sites/default/files/dokumenti/HDZ%20BiH%20-%20XIII.%20Sabor%20-%20Statut_Program_Programska_deklaracija__0.pdf>
Stepić, M. (2017). Deatlantizacijom do stabilizacije Balkana: srpski nacionalni interes u: Nacionalni interes (Godina XIII, vol. 28 Broj 1/2017.). Beograd: Institut za političke studije.
Tepić, I. (1988). Bosna i Hercegovina u ruskim izvorima (1856–1878). Sarajevo: „Veselin Masleša“.
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dijele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) prije ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmjeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).