ГЕОПОЛИТИЧКА ОРИЈЕНТАЦИЈА ПАРТИЈА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Sažetak

Својевремено је анонимни коментатор једног од портала у Босни и Херцеговини написао: „Српски, хрватски и бошњачки блок партија спаја само Анекс 4. Дејтонског мировног споразума. Све остало их раздваја“. Овако уопштена оцјена на први поглед истраживачима изгледа неприхватљива. Међутим, сваки бољи познавалац политичких партија у Босни и Херцеговини умногоме ће се сложити са овом тезом. Чини се да је усуд плуралног простора Босне и Херцеговине који има надзирани суверенитет (кроз дјеловање Високог представника за Босну и Херцеговину) и октроисани Устав (наметнут интервенционизмом Сједињених Америчких Држава у Дејтону) такав да га не спајају друштвене вриједности, базични политички договори њених елита, па чак ни заједничка економска добит. Немогућа држава најбоља је дијагноза Босне и Херцеговине, о којој је писао Ненад Кецмановић, а да је нестабилна и недовршена скоро сви бољи познаваоци бх прилика. Основна теза овог рада јесте да је геополитичка оријентација политичких партија у Босни и Херцеговини, коју истражујемо кроз њихове програме и политичку праксу, добар начин да се покажу њени унутрашњи антагонизми и разлози немогућности остваривања заједништва, стабилне и функционалне државе. Актуелност овом раду даје и сукоб у Украјини, према којем се и те како одређују политичке партије и актери у Босни и Херцеговини. Рад је методолошки спој двије научне области: политичке теорије и међународних односа